Život
21.11.2022. 18:10
Teodora Stojanović

Digitalizacija

Da li se zaista bliži kraj štampanim medijima?

Novine
Izvor: Shutterstock

Na jednom internet forumu stoji pitanje: "Da li kupujete štampane novine?“ Ne postoji nijedan potvrdan odgovor.

"Kupio sam davno neke od 15 dinara da dam klincu kao podlogu na likovnom“, "Od kada imam komp čitam samo onlajn“… Izgleda da se više ne raspravlja o tome hoće li štampa nestati, već je sada glavno pitanje kada će to da se dogodi.

Da li će digitalni svet u potpunosti "progutati“ sve što možemo fizički dotaknuti? Da li ćemo uskoro, umesto listanja knjiga i lizanja prsta kako bismo okrenuli novu stranu, samo skrolovati nadole?

Činjenica je da su prizori osoba koje čitaju novine vrlo retki. Ono što najviše bode oči jeste slika mlađih i starijih generacija na jutarnjoj kafi, u nekom kafiću. Za jednim stolom videćemo starijeg gospodina koji prelistava novine, a za drugim dva tinejdžera koja na Jutjubu ili Instagramu gledaju neki video.

I ta slika nam govori sve. Ona u potpunosti definiše poziciju u kojoj se nalazimo. I ne, ovo nije nikakav napad na tinejdžere ili na društvene mreže, već samo najprostija opaska na ono što nas čeka. Naravno, vremena se menjaju, dolaze nove generacije, tehnologija napreduje sve više i više. Ali, tokom celokupne evolucije čoveka, barem je ta štampa bila "sigurica“. Nisu uspeli da je slome ni ratovi, a ni globalne krize. Ništa, osim digitalizacije.

Frensis Gurija, predsednik Svetske organizacije za intelektualno vlasništvo "Wipo“, pre desetak godina za jedan švajcarski list prognozirao je nestanak štampe. "To je evolucija. To nije ni dobro ni loše. Postoje studije koje pokazuju da će tradicionalne novine u svetu nestati do 2040. godine, a u SAD već do 2017“, rekao je Guri za "La Tribune de Geneve“. Iako je za Ameriku pogrešio, ovo drugo predviđanje ne deluje toliko nemoguće.

Moj urednik mi je jednom prilikom rekao: "Jednog dana će roboti ubacivati vesti, ali čovekovu ruku ne može ništa da zameni.“ I potpuno je bio u pravu. Međutim, cela ta tehnologija ulenjila je sve nas. Ljudi kao da više nemaju ni vremena za čitanje. Ujutru otvore onlajn portale, "prelistaju“ najatraktivnije naslove i to je to.

Na Instagramu imaju slike, na Jutjubu videe. I zbog čega bi onda oni čitali tekst od šest strana? Ovo nije samo tiho ubijanje štampe, već i opšte kulture. Opšte informisanosti. Želje za čitanjem. Kada nekom klincu spomenete lektiru, pa njemu u tom trenutku bolje zvuče batine nego tamo neki "Mali princ“. "Anu Karenjinu“ ne moramo ni da spominjemo jer, realno gledano, ko će sada da čita toliko strana?!

Ironija, naravno. Ali zato na internetu ima rešenja za svaki problem. Tamo možete naći sažeto prepričanu "Anu Karenjinu“, pronađete koje boje joj je bila haljina koju je nosila kada je upoznala Vronskog (glavno trik pitanje svakog profesora srpskog jezika i književnosti) i onda odete da odgovarate i dobijete peticu. Naravno da mlađe generacije neće kupovati štampu i knjige. Neće ni kada odrastu jer imaju određenu odbojnost prema tome.

Nego, da se vratimo sada na samu bitku digitalizacije i štampe. Možda, na sam početak. "Ličnost 1982. godine, tačnije ’mašina godine’ u izboru američkog magazina ’Tajm’, bio je kompjuter. Tada je to bilo nešto novo, revolucionarno, s obzirom na to da je prvi personalni računar kompanija IBM predstavila u godini koja je prethodila ovom izboru. Teško da su tada u ovom časopisu mogli da zamisle da će tri decenije kasnije ova mašina, uz brojne inovacije koje je doživela, postati mesto na koje će preneti život mnogi štampani mediji širom sveta“, piše u stručnom radu "Život ili smrt štampanih medija: izazovi digitalnog doba“ Predraga Bajića sa Univerziteta političkih nauka.

I tako je "Tajmova“ "ličnost godine“ iz 1982, trideset godina kasnije postala najveći konkurent štampanim medijima. Ona pruža mnoge inovativne mogućnosti – gledanje serija i filmova onlajn, čitanje novina onlajn, igranje igrica, gledanje video-zapisa, komuniciranje posredstvom društvenih mreža… Ozbiljna konkurencija. Sadržaji su raznovrsni i u potpunosti se prilagođavaju interesovanju publike svih uzrasta.

"Gledaće se video, video je taj koji se najviše konzumira. Da li će to biti na portalima, mrežama ili drugim oblicima… Ne treba više da pričamo o formatima. Treba da pričamo o relevantnom sadržaju koji interesuje određene publike. To više ne mora da bude opšta publika, to mogu da budu određeni segmenti kojima se nude sadržaji, koji mogu da budu različite dužine ili formata“, rekla je Sanja Lalević, iz "Global Meta Comms & Education Lead“-a, na panelu posvećenom budućnosti novina i portala koji je održan 21. oktobra.

Panelu je prisustvovao i Veselin Vačkov, direktor dnevnog lista "Lidove novini“ iz Češke. Njegovo mišljene je da štampani mediji nisu ni budućnost, a ni prošlost. "Budućnost štampanih medija je definitvno digitalna, ali to ne znači da će štampa u potpunosti nestati. U godinama koje su pred nama biće štampanih medija i dobro profilisanih magazina koji imaju određenu nišu. Ali, digitalna transformacija i razvoj onlajn pretplate je za takve medije ’pitanje života i smrti’“, rekao je Vačkov na panelu.

Opšte je poznato i to da je svake godine tiraž štampanih medija sve manji. Internet nam je pristupačniji i uglavnom nas ne košta ništa. Negativan uticaj imaju i razni tabloidi koji prate skandale estradnih umetnika, često pišu neke grozote i samim tim kaljaju ugled novinarstva.

"Verujem duboko u to da će štampani mediji da se vrate ponovo na scenu. Pre svega zbog ogromne banalnosti, praznine, pljuvaonice koju predstavljaju društvene mreže, gde svako ko ima nalog može da postane medij sam po sebi, gde se propagira građansko novinarstvo, a baš bih voleo da vidim građansku hirurgiju“, rekao je novinar i kolumnista lista "Politika“ Aleksandar Apostolovski za RTS 2021. godine.

Štampa je neka vrsta tradicije koja traje vekovima. Oaza mira, bega od realnosti. Nekada su prva jutarnja kafa i cigara bile nezamislive bez nje. Vest koju pročitate onlajn i članak u novinama – dva sveta.

"Tačno je da štampani mediji gube i tiraže i publiku, njihov biznis je generalno u krizi, međutim, oni i dalje imaju ogroman uticaj. U onlajn izdanjima štampanih medija imamo nekoliko stotina, pa čak i hiljada tekstova na dnevnom nivou i oni se uglavnom svode na to da se prenese neka informacija, da to uradite prvi ako je moguće, dok je štampano izdanje ostalo malo ostrvo rezervisano za neku interpretaciju, analizu, i to je postalo jedini adut štampanih medija“, rekao je docent na Fakultetu političkih nauka Marko Nedeljković za RTS 2021. godine.

Tačno je da na internetu često možete naići da vest koja nije ni blizu istine. Tačno je i to da se po društvenim mrežama šire razne teorije zavera, ali i to da mnogi portali plasiraju laži kako bi dobili što više klikova. Na sreću nas novinara, koji se još nadamo da print neće nestati i da nećemo uzaludno trošiti reči kako bismo analizirali bezbroj društvenih i političkih tema, i dalje postoje ljudi koji su voljni da daju svoj novac za kvalitetan tekst.

Oslanjajući se na to, "Njujork tajms“ razvio je taktiku u ovom ratu između printa i digitalizacije, koja do sada beleži samo uspehe. Iako je tehnologija preuzela vodeću ulogu, 40 odsto "Tajmsovih“ prihoda dolazi od štampe.

Njihova taktika bazira se na pretplatama. Oni svoje novine više ne prodaju na kioscima, već šalju korisnicima na kućnu adresu. I to ljudima širom sveta. Zahvaljujući osobama koje još nisu spremne da se odreknu tradicionalnog čitanja i listanja stranica, prema najnovijem istraživanju "Njujork tajmsa“, više od 135 miliona odraslih osoba spremno je da plati ovaj užitak. Pretplata na vesti uključuje sportsko novinarstvo, zagonetke, kulinarske recepte, savete za kupovinu…

"Od tih 135 miliona, fokusiramo se na podgrupu koju nazivamo radoznalim čitaocima i onima koji uče ceo život. Njihova objedinjujuća karakteristika nije politika, finansije, geografija ili demografija. To je nezavisno razmišljanje, građanski angažman i interesovanje za druge kulture, perspektive i iskustva“, piše "Njujork tajms“.

Ovom taktikom uspešno se služe "Ekonomist“, "Gardijan“ i mnogi drugi mediji. To nam daje određenu dozu optimizma. Ne samo u tome da nećemo uzaludno trošiti reči, već da želja za čitanjem ipak nije u potpunosti nestala. "Njujork tajms“ planira da do 2027. godine udvostruči broj svojih pretplatnika, a kako se čini, na dobrom je putu da to i ostvari. Kao što je pomenuto na početku ovog teksta, štampa je sigurica. Zamislite da u jednom trenutku u celom svetu nestane struja na jedan dan? Print i knjige će vam i tada biti dostupni.

Moderno doba je odavno stiglo, mlađe generacije odrastaju uz telefone i kompjutere, rečnik ljudi je sve tanji. Menja se muzika, trendovi, kinematografija… Ali ne i štampa. "Tajmsovo“ istraživanje pružilo je ohrabrujuće podatke i dokazalo da print još nije izgubio ovaj rat i da se ne predaje tako lako. Na kraju krajeva, čovekovu ruku ipak ništa ne može da zameni.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Novinarima Nobelova nagrada za mir
Nobelova nagrada za mir

Veliko priznanje

08.10.2021. 11:57

Novinarima Nobelova nagrada za mir

Novinari Marija Reša sa Filipina i Dmitrij Muratov iz Rusije dobitnici su Nobelove nagrade za mir za 2021. godinu, saopštila je predsednica Norveškog Nobelovog komiteta Berit Rajs-Andersen.
Close
Vremenska prognoza
clear sky
23°C
21.06.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve