Život
27.07.2022. 15:49
Vojislav Tufegdžić

Organska hrana

Da li su organski proizvodi pitanje zdravlja ili pomodarstva?

hrana
Izvor: Shutterstock

Razmišljanja građana Srbije o organski proizvedenim namirnicama kreću se, kao uostalom i o najvećem broju drugih oblasti, u rasponu od lakonskog negiranja njihovih prednosti i vrednosti, do apsolutnog obožavanja koje bi zajedljivi nazvali pomodnim trendom imućnijih.

Ono što jeste neupitno – organska hrana se uzgaja u posebno određenim, zakonski propisanim i kontrolisanim uslovima kako bi se dobio u potpunosti prirodan i zdrav proizvod, bez upotrebe hemijsko-sintetičkih pesticida, mineralnih đubriva, raznih hemikalija, bez hormona, antibiotika, veterinarskih lekova… Kao takva predstavlja najbolji i bezbedan izvor hranljivih materija. Ujedno, organska poljoprivreda čuva životnu sredinu.

"Organski proizvod je dobijen po jasno određenoj proceduri. U principu, prednost organskih proizvoda je zasigurno, što je utvrđeno svim sprovedenim istraživanjima u svetu, da je bezbedniji, da ima manje ostataka pesticida, manje nitrita u hrani, hormona koji su zabranjeni u gajenju životinja, antibiotika... To je osnovna prednost organske hrane, a izvesno je da ima i više vitamina, minerala... Istraživanja su potvrdila i da u mleku i mesu organskog porekla ima više omega-3 masnih kiselina i materija dobrih za zdravlje. Ukratko, organske namirnice su bolje, bezbednije i zdravstveno ispravnije", kaže za "Ekspres" prof. dr Snežana Oljača, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
 

O organski proizvedenoj hrani se i dalje uglavnom govori na način šta ona nije, čime se donekle sugeriše da je konvencionalno proizvedena hrana pod upitom. Organska ne sme da se tretira pesticidima, već samo prirodnim sredstvima, zemlja na kojoj raste mora da bude bogatija mineralima, dovoljno udaljena od zagađenja iz vazduha i zemljišta gde se gaji konvencionalna hrana koja se tretira pesticidima, voda kojom se navodnjavaju usevi se strogo kontroliše, zabranjeni su antibiotici, hormoni, regulatori rasta... Međutim, sve pobrojano ne znači da između konvencionalno proizvedene i navodno nezdrave postoji znak jednakosti.

"To je pojednostavljivanje i nikako se tako ne može posmatrati. Kao što se ljudi ’pecaju’ na termin ’tradicionalno proizvedeno’ i odmah misle da je to dobro. Ne mora da bude tako. I organski proizvod se može proizvesti s najmodernijim tehnologijama i metodama. To uopšte nije ograničenje. Tačno se zna šta su ograničenja u organskoj proizvodnji, kao što postoje pozitivne liste, spisak dozvoljenih sredstava za ishranu bilja koji se može koristiti. Drugi prilog je spisak dozvoljenih sredstava za zaštitu bilja, metode koje se koriste, kao što je i kod prerade vrlo kratka lista dozvoljenih aditiva", kaže profesorka Oljača.

Širenje površina 

Primena metoda organske proizvodnje u Srbiji počela je mnogo pre donošenja zakonodavnog okvira. Organska proizvodnja počela je razvoj u južnoj Srbiji u okolini Blaca 1989. godine, a izvoz prvog kontingenta organskog voća iz Srbije bio je 1990. Strane investicije u organskoj proizvodnji počele su da stižu 2000. godine, što je unapredilo znanje i izvozne potencijale. Poslednjih godina sektor organske proizvodnje u Srbiji beleži veliki rast površina za gajenje, broj proizvođača, kao i ogroman porast prihoda od izvoza. Dominantna je biljna proizvodnja, ali se intenzivno razvija i organsko stočarstvo.

Hrana
Izvor: Shutterstock

U 2020. godini organski proizvodi uzgajani su na nešto manje od 21.000 hektara. Prema poslednjim obrađenim podacima koje za "Ekspres" iznosi Ivana Simić iz "Serbija organike", nacionalne organizacije za organsku proizvodnju, krovnog udruženja ovih proizvođača, površine se iz godine u godinu povećavaju: "U 2021. godini to je bilo 23.000 hektara, što je u odnosu na godinu ranije porast od oko 12 odsto." Tokom protekle decenije površine za ovu vrstu proizvodnje uvećane su čak deset puta. Efekti se najbolje mogu ilustrovati ostvarenim prihodima od izvoza.

"Vrednost izvoza je za poslednjih 10 godina porasla više od 15 puta. Samo u poslednje dve godine nama je vrednost izvoza porasla 94 odsto, a najveći kupci su nam države Evropske unije i SAD, koje su veoma zahtevna tržišta. U 2021. godini izvoz je dostigao 57,4 miliona evra. Samo u odnosu na godinu ranije, na 2020, to je porast od 53 odsto! To su impozantni brojevi", kaže Ivana Simić.

Za skeptične je masovna prodaja proizvoda pod etiketom ili bar reklamom organskog u brojnim marketima širom Srbije osnovni povod za sumnju u pravo poreklo robe. Profesorka Oljača kaže da Srbija nema toliko domaćih organskih proizvoda:

"Ovo što se sada reklamira u nekim radnjama po visokim cenama, to je verovatno većinom iz uvoza. Ono što se proizvodi u Srbiji najčešće, nažalost, ide za izvoz."

Na pitanje zašto kaže nažalost, odgovara:

"Samo zato što toga nema na našem tržištu. Pre svega je to voće. Evropska unija preuzela je način grupne proizvodnje, znači grupne sertifikacije u kojoj imate kooperante koji se okupljaju oko firme koja je organizator proizvodnje, pravno lice. U Srbiji je to najčešće neka hladnjača, firma koja ima preradne kapacitete. Puno malih proizvođača radi za njih, u 90 odsto slučajeva je to voće, malina najviše, šljiva, kupina, višnja... Svi proizvođači s njima imaju ugovore, a otkupljivači kontrolišu proizvode. Malim proizvođačima je to dobro jer imaju siguran plasman i malo veće cene za svoj proizvod, a hladnjačarima jer to izvoze."
 

Profesorka Oljača kaže da postoji i nekoliko grupa organskih stočara, kao i da proizvodi koji se nalaze u našim prodavnicama, a ovdašnjeg su porekla, zavređuju puno poverenje:

"To je, recimo, slučaj na Goliji, koja je inače specijalni rezervat biosfere, zaštićeno područje. Tu postoji više organizacija koje okupljaju puno malih planinskih stočara koji uzgajaju stoku na organski način, uglavnom ovce i krave. To meso prerađuje klanica u Pećincima i na tržište plasira sveže meso. Niko ne bi trebalo da ima nepoverenje prema njima. Ovo što ostaje i prodaje se u Srbiji je ono što ne može da ide za izvoz jer su to male količine. Za izvoz morate da imate i kvalitet i kvantitet. Izvoznici su veliki, organizovani i lako im je da nađu kupce za organske proizvode, pre svega voće jer je Srbija poznata po voću, naročito jagodičastom. Tamo se više traži i više plaća nego kod nas."

Stalna kontrola 

Srbija ima jasan sistem u okviru kojeg se vrši sertifikacija i kontrola proizvodnje organskih proizvoda, a naš zakon i pravilnici su usklađeni sa evropskom regulativom. Ministarstvo poljoprivrede ovlastilo je sedam sertifikacionih tela koja obavljaju i kontrolu proizvodnje. Kada proizvođač ispuni sve uslove za organsku proizvodnju u skladu sa regulativom i dobije organski sertifikat, redovnim kontrolama se osiguravaju da sve i u budućnosti ostane kako bi trebalo.

U najkraćem, naša zemlja je zakonski potpuno zaokružila ovu oblast, što se dobrim potvrdilo u praksi. Zbog toga, kaže profesorka Oljača, kada proizvod ima prateću dokumentaciju, odnosno nacionalnu oznaku organskog proizvoda pod kodom i logom sertifikacione kuće koja to kontroliše, onda bi građani u potpunosti trebalo da imaju poverenja:

"Čitav lanac, od primarne proizvodnje i zemljišta na kojem se uzgaja hrana do distribucije i prodaje odlično je kontrolisan.“

Od sedam sertifikacionih kuća koje se bave ovim poslom u Srbiji nekoliko je inostranih, pa mogu da izdaju i evropske sertifikate. Naši proizvođači, a to je više od 90 odsto onih koji se bave ovim poslom, kontrolišu se prema evropskim propisima, dobijaju evropske sertifikate i izvoze.

"To nije vezano samo za naše proizvode, kontrola je deo svake proizvodnje odakle god iz sveta da dolaze proizvodi. To je standardizovan način kontrole za razliku od konvencionalne proizvodnje. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, u prethodnoj godini nismo imali nijednu pošiljku koja je bila sumnjiva ili vraćena u Srbiju. Naravno, tako nešto može da se dogodi, ne zbog nečije loše namere, nego može da dođe do slučajne kontaminacije tokom transporta, plasmana, do mešanja robe… Ali, to se retko dešava jer je čitav sistem doveden u red“, kaže Ivana Simić.

Sagovornica "Ekspresa“ naglašava da je ova vrsta proizvodnje idealna prilika za male proizvođače:

"U konvencionalnoj proizvodnji sa nekoliko hektara zemlje oni nemaju ’šta da traže’, to je jednostavno neisplativo. Ali, sa organskim proizvodima, sa cenama koje su više na tržištu, imaju dodatnu vrednost i ekonomsku korist. Mali proizvođači koji ne mogu da nastupe sami udružuju se u grupnu organsku proizvodnju i zastupaju ih privatna preduzeća. To je model u organskoj proizvodnji gde su oni kooperanti, sistem koji postoji i širom Evrope. Obaveza im je isključivo da proizvode po organskoj regulativi, a firma koja je nosilac sertifikata bavi se izvozom. To ne znači da nemamo velike firme koje su značajne u ovoj vrsti proizvodnje.“

Od oko 7000 organskih proizvođača u Srbiji čak 6500, odnosno oko 90 odsto, čine kooperanti uključeni u grupnu proizvodnju. Upravo njihovi proizvodi predstavljaju izvoz Srbije. Ostali proizvođači su privatna gazdinstva koja su sama nosioci sertifikata i usredsređena su na snabdevanje domaćeg tržišta.

"Sistem kooperanata je najbolji model za Srbiju kako bi mali proizvođači u to mogli da se uključe. To je dosta komplikovana proizvodnja, potrebno je puno znanja, a potrebna su i sredstva, potrebno je platiti sertifikaciju i sve to mali proizvođač ne može sam sebi da priušti. Na ovaj način to može, a ima siguran plasman proizvoda i malo veću cenu, mada je uvek diskutabilno kakve su cene. Ali, kada je sigurnost u pitanju, to jeste rešenje za te ljude, pogotovo za ljude na brdima i planinama koji imaju male površine. Oni na drugi način apsolutno ne bi mogli da budu konkurentni i napreduju u poljoprivredi. Zato moraju da imaju proizvod koji je specifičan, sa dodatnom vrednošću, koji ima tražnju“, navodi profesorka Oljača.

Više pogodnosti

Uz garantovani plasman i veći prihod, Ivana Simić navodi još neke važne elemente za ove proizvođače:

"Imate i proizvođače koji su ekološki svesni i koji poštuju tu proizvodnju iz nekih ličnih afiniteta. Možda je manje takvih, ali ih je vremenom sve više. Međutim, matematika u ovom poslu je veoma jasna – subvencije u organskoj proizvodnji su u poslednjih pet godina nekoliko puta uvećane. U nekom trenutku bile su neuporedivo veće u odnosu na konvencionalne, a i cene domaćem tržištu su dobre, isplative.“

Naša sagovornica, koja je i savetnica ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, kaže da svi proizvođači imaju pravo na subvencije, ali da razlika između konvencionalnih i organskih i te kako postoji:

"Ove godine je ministarstvo povećalo subvencije sa 4000 na 8000 dinara po hektaru biljne proizvodnje. Dok su konvencionalni imali 4000 dinara, organski proizvođači su dobijali 26.000 dinara subvencija. To je bilo 650 odsto više! Ove godine je ministarstvo moralo da poveća subvencije zbog poskupljenja đubriva pa je konvencionalnim podiglo na 8000, a nama za 2000, tako da sada imamo 28.000 dinara po hektaru. To su i dalje ogromne razlike. Plus što ministarstvo refundira troškove sertifikata, pa se proizvođačima vraća polovina novca koji plate sertifikacionoj kući, a čak 65 odsto proizvođaču ako se nalazi u regionu koji ima otežane uslove rada u poljoprivredi.“

Prilike u stočarstvu su, navodi, slične:

"I organsko stočarstvo ima svoje subvencije, od živine do krupne stoke. Za svako grlo koje je uključeno u organsku proizvodnju daje se 40 odsto više novca nego za konvencionalnu proizvodnju. Za jednu kravu ćete, recimo, dobiti 30.000 dinara u konvencionalnoj proizvodnji, a u organskoj 42.000. Samo za jednu životinju. Pa, ako neko ima 15 krava, vidite koliko je to više!“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

UN: Rekordan broj ljudi gladuje
Glad

Etiopija

29.01.2022. 21:35

UN: Rekordan broj ljudi gladuje

Nova procena Svetskog programa za hranu (WFP) pokazuje da rekordnih devet miliona ljudi pati od akutne gladi u tri regiona, pogođena sukobima u severnoj Etiopiji.
Close
Vremenska prognoza
mist
7°C
08.12.2022.
Beograd

Katar 2022

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve