Šindler je spasio 1.000 Jevreja, a ONA 15.000 srpske dece

Diana Budisavljević, devojačko Obekser, rođena je 15. januara 1891. godine u Insbruku, udala se za uglednog Srbina, prof. dr Julija Budisavljevića, šefa hirurške klinike Medicinskog fakulteta u Zagrebu. Kada je formirana ustaška NDH, Julije je bio jedan od retkih Srba u Zagrebu pošteđen od ubijanja, proganjanja i pljačkanja.

Njegova supruga Diana, veliki čovek i pravednik, vrlo brzo je postala svesna zločinačkih namera ustaških vlasti prema Srbima, Jevrejima i Romima, i samoinicijativno je razradila neverovatno hrabar plan pomoći i spašavanja naše dece koja su već u prvim danima NDH masovno dovođena  iz bosanskih i hrvatskih sela, sa Korduna, Banije i iz Podkozarja, u ustaške koncentracione logore.

Bila je potpuno svesna rizika u koji se upušta ali i čvrsto uverena da čini više nego humano delo za koje je spremna i život da položi. Koristila je pre svega svoje austrijsko poreklo, koje joj je omogućavalo da pregovara u cilju dobijanja dozvola za ulazak u koncentracione logore, a posle početnih neuspeha u pronalaženju saradnika (ljudi su bili razumljivo, strašno uplašeni od ustaša), uspela je da dobije lojalnost nekoliko vrlo hrabrih osoba za akcije pomoći i spašavanja dece.

Posle ozbiljnih priprema, Diana je sa operativnim akcijama krenula u drugoj polovini oktobra 1941 godine. Bez prekida, sve do oslobođenja Zagreba 1945. godine, Diana je obilazila logore u Hrvatskoj, pregovarala sa najvećim ustaškim čelnicima i koljačima-rukovodiocima logora, ubeđivala ih da će decu koju izvede voditi u hrvatske porodice, i da će biti uzgajani u hrvatskom i ustaškom duhu. Negde je uspevala, negde nije, nebrojeno puta pomislila je da neće izvući živu glavu, nagledala se strašnih prizora ali nije prestajala u svojim najčasnijim namerama.

SPASILA 15.000 DECE

Ni preležani tifus i brojne infektivne bolesti koje je dobila od zaražene dece u logorima, kao ni doživljena tri nervna sloma, nisu je mogli sprečiti u realizaciji, po mnogima najveće akcije spašavanja zarobljenih iz koncentracionih logora u Drugom svetskom ratu. Dijana je za četiri godine neprekidnih aktivnosti iz logora smrti uspela da izvuče čak više do 15.000 dece, nažalost njih oko 3.000 nije moglo preživeti.

Kolika je grandioznost ovog herojskog, plemenitog i Dianinog dela ljubavi, najbolje govori podatak da je širom sveta proslavljeni heroj, Nemac Šindler, u svojim akcijama spasavanja uspeo da spase oko 1.000 Jevreja od nacista u istom ratu. Dakle, naša heroina Diana spasila je 11 puta više ljudi od heroja Šindlera i to onih najmlađih, pa još direktno iz logora najozloglašenijih zlikovaca.

Diana nije bila samo hrabra i istrajna, bila je i vrlo mudra. Izvedenu decu i jeste sklanjala u hrvatske domove i katoličke objekte (da je to činila u srpske kuće, najverovatnije bi opet bili vraćeni u logore) ali je krajnje pedantno, bez znanja ustaša, vodila dvostruku kartoteku o svakom detetu kako bi se ona mogla posle rata vratiti svojim roditeljima. Imala je strpljenja da vodi i svakodnevni dnevnik svih događanja, poseta, utisaka iz logora, viđenih mučenja, stradanja, umiranja, razgovora s kim i gde ih je vodila...

Srpkinja spasila hiljade života, a umrla ponižena i zaboravljena

Heorine Srbije

Heorine Srbije

Život 28.09.2023. 03:00

Srpkinja spasila hiljade života, a umrla ponižena i zaboravljena

Kad je rat završen, OZNA i komunistička vlast Hrvatske u Zagrebu su joj oduzeli celokupnu kartoteku sa snimcima i podacima o spašenoj deci iako nije bila završena identifikacija i repatrijacija. Dijana je upozorila da je to zločin i zahtevala je da joj se dozvoli da posao završi do kraja. Nažalost, to vlastima nije odgovaralo, i u ovom slučaju je zločine trebalo prikrivati, a Dijani ne samo da nije dozvoljen dalji rad nego joj je strogo zabranjeno da bilo gde i bilo kome govori o svojim akcijama spašavanja. Posledice su bile strašne - jedan broj dece nikada nije vraćen svojim roditeljima i oni, kod kojih su zbrinuti, čuvaju tajnu njihovog porekla.

Razočarana tim skandaloznim postupcima vratila se u Insbruk i tamo usamljena, ozlojeđena i razočarana, a stalno u žalosti za decom, umrla je 20. avgusta 1978. godine.

ODLIKOVANA POSTHUMNO

"Dnevnik Dijane Budisavljević“, pisan na nemačkom jeziku, izdat je u samo 700 primeraka, a preveden, objavljen je 2003. godine u Zagrebu. Od tada, i javnost u Srbiji, polako doznaje kakvo je herojsko i uzvišeno delo, u užasnom vremenu i uslovima, učinila ova kolosalna heroina.

Dijani je posthumno, 18. oktobra 2013. godine, dodeljeno prvo, novouspostavljeno odlikovanje SPC - Orden Carice Milice, a odlikovana je I od strane države Srbije posthumno i zlatnom medaljom Miloš Obilić.

Među 12.000 spašene dece bio je i sadašnji senator Republike Srbske, primarijus  dr Milutin Vučkovac, koji je Dijanin podvig okarakterisao zaslužnim dobijanja Nobelove nagrade.