Svetska Zdravstvena Organizacija objavila je da će od sada nove varijante virusa nazivati grčkim slovima, kako bi se uklonila stigma sa nekih dosadašnjih naziva, prenosi BBC.
Nove oznake neće zameniti postojeća naučna imena, već će služiti za lakše sporazumevanje. Ova odluka dolazi nakon što je indijska vlada kritikovala imenovanje novog soja B. 1.617.2 kao „indijski soj“, iako to nije bio zvaničan naziv.
"Nijedna zemlja ne sme biti stigmatizovana zbog toga što je otkrila i prijavila novi soj", tvitovala je tehnička direktorka za upravljanje korona virusom u SZO Maria Van Kerkhove.
U međuvremenu, u Vijetnamu je otkrivena nova mutacija koja je kombinacija sojeva alfa (britanskog) i delta (indijskog). Ovaj soj lokalne vlasti obeležile su kao veoma opasan i brzo prenosiv, posebno vazduhom.
Zašto virus mutira? Jednostavno rečeno, da bi opstao.
Kada se virus širi kroz populaciju i zaražava veliki broj ljudi, u prenošenju sa jednog čoveka na drugog dolazi do malih promena u genetici virusa. Što se više širi, postoji veća šansa da će mutirati. Većina mutacija ne utiče na mogućnost virusa da izazove bolest, ali u zavisnosti od toga gde u genetskom kodu je nastala promena, zavisi da li će se virus prenositi lakše ili teže i da li će izazvati ozbiljnu bolest.
Virusolozi se plaše da se u Evropi ne radi dovoljno na istraživanju sekvenci radi otkrivanja novih sojeva. Smatraju da se sporim reagovanjem situacija dodatno pogoršava i plaše se da će doći do varijanti virusa koje su otporne na vakcine. Prema izveštaju SZO, sve vakcine koje se trenutno nalaze u upotrebi pružaju širok imunološki odgovor koji je sasvim dovoljan da se spreči zaraza. Ukoliko se desi da se pojavi soj virusa koji je otporniji, biće moguće da se modifikuju i vakcine zarad što bolje zaštite.
Lek za koronu još zvanično ne postoji, a supstanca Remdezevir koristi se za lečenje korone i priznaje ga Američki F.D.A. kao i Evropska agencija za lekove, iako se pokazao kao umereno delotvoran u borbi sa bolešću. Veliki broj drugih metoda i lekova još je u fazi ispitivanja.
U Africi je do sada otkriveno 4,8 miliona slučajeva virusa, a jedan od najvećih problema na je nedostatak vakcina. Najpogođenija oblast je južna Afrika, a iza nje su severni i istočni deo kontinenta, dok je najmanje pogođena centralna Afrika.
Jugoistočna Azija pogođena je novim talasom širenja virusa usled širenja novih sojeva virusa. Malezija je prestigla Indiju po broju zaraženih u odnosu na broj stanovnika, dok se u Vijetnamu, Kambodži, Tajlandu i Laosu udvostručio dnevni broj novih slučajeva. Najveći problem i u ovoj oblasti je nedostatak vakcina, a restriktivne mere su ponovo na snazi.
Iz SZO kažu da prioritet mora da bude vakcinisanje najrizičnijih grupa širom sveta, jer zaustavljanje nastajanja novih sojeva virusa najviše doprinosi zaustavljanju širenja zaraze. Uz to, mora se obezbediti jednaka šansa svima da dođu do vakcine, jer se jedino vakcinacijom može zaustaviti cirkulacija virusa.
