Zdravlje
24.02.2022. 19:05
Život
28.07.2022. 14:54
Dragan Vesić
Beg
Eskapizam, odmor od stvarnosti
Bežanje od ružne stvarnosti u svet društvenih mreža nije bežanje zato što su one ružna stvarnost.
Mnogi se neće složiti jer su one virtuelna stvarnost. Ali, nisu u pravu jer se izbrisala razlika: virtuelno je postalo stvarno i to nije nikakva alternativa.
Čovek ima potrebu da pobegne od stvarnosti koja mu se ne sviđa u svet sanjarenja i mašte, u lepšu alternativnu stvarnost.
Eskapizam vodi poreklo od engleske reči escape (eskejp) što znači beg i on podrazumeva bežanje u nešto što je samo vaše, gde ste smireni i sami: na društvenim mrežama niste sami. Okruženi ste mnoštvom besmislenih informacija i stupidnih poruka za površne koje vam idu na živce.
Eskapizam je vrsta odmora i opuštanja gde vas ništa ne nervira.
Zato pobegnite u klasičnu muziku, knjige, filmove, svet umetnosti... Okružite se dragim ljudima. Pričajte. Popijte kafu, piće. Pomazite mačku ili psa.
Biće vam nakon toga verovatno lakše da se vratite u sopstvenu stvarnost; lakše ćete podneti probleme i zlobu koji su sastavni deo stvarnog života.
Eskapizam ne podrazumeva samo beg u alternativni paralelni svet, nego i u stvarni, ali gde vam je lepo.
Odlazak na more ili planinu nije fikcija, ali jeste beg, odmor od ružne stvarnosti i svakodnevnih briga, u lepu stvarnost bez tih briga, ali to traje deset dana, a vi imate potrebu da pobegnete češće.
Zato, izađite u noć i uživajte u tišini. Mirišite cveće i gledajte u zvezdano nebo. Biće vam bolje. Ta vrsta bega pruža neki uzvišeni mir koji vas ispunjava. Postajete deo nečega što je veće od vas.
Pre digitalne epohe, ljudi su bežali u alternativni svet televizije. To je bio jedini mentalni eskapizam, vrsta sanjarenja. Gledajući filmove i serije, živeli su tuđe lepše živote.
Ljudi beže tamo gde im je prijatno, u neki paralelni svet. Stvarnost zna da bude neprijatna.
Ljudi rade i odmaraju se, ali žele nešto više i zato beže tamo gde im je lepo.
Zdravlje
06.06.2022. 15:10
Tiha pandemija depresije
Eskapizam nema nikakav smisao ako se beži u dosadu tek da se ubije vreme ili da se sanjari, da se mašta o onome što ne može da se desi: da se ode tamo gde vam je uvek lepo. Takvo mesto ne postoji, osim u mašti i u bajkama, ali život nije bajka nego radost i tuga: smenjuju se sreća i bol baš kao što se smenjuju noć i dan.
I zato, kao što bakterije mutiraju pa postaju rezistentne, tj. otporne na antibiotike, čovek treba mentalno da evoluira dok ne postane psihološki rezilijentan (otporan) na patnju, na mračne misli i emocije – naravno, u nekim situacijama je to teže, a u nekim lakše – na neprijatnosti, na sam život. Tako će mu biti lakše.
Bežite tamo gde vam je lepo da biste se vratili jači – svet nije prijatno mesto, ali to je vaš život i on ima neki dublji smisao, ma kakav bio, postoje neraskidive niti i postoji odgovornost prema nekome kome ste potrebni jer je slab i nemoćan, bolestan ili star i postoji još mnogo toga što vas veže ma kakva bila vaša stvarnost. Zato se vraćate pod uslovom da ste zreli.
Naravno, postoje i oni koji ostave sve i odu i pokidaju sve emotivne niti jer ih pozitivna psihologija uči da je najvažnija njihova lična sreća po cenu tuđe patnje. Za takve, nezrele i nišče, moralne makaze ne postoje. Jednostavno preseku i nema šta da ih muči jer nemaju savest i oni su bastard epohe sebičnosti.
Zreo odgovoran svet zna da je nemoguće trajno pobeći od ružne stvarnosti. Naravno, što je stvarnost ružnija, želja za trajnim begom je veća, ali to ne vodi nekuda nego nikuda – želja da se zauvek ostane u alternativnom svetu mašte gde ste neko drugi je negiranje stvarnosti, infantilna regresija.
Bežanje od stvarnosti ma kako ružna bila jeste bežanje od sebe, nesposobnost suočavanja sa stvarnim životom. Zato je rezilijentnost, kao otpornost na patnju, neophodan racionalan izbor. On nije lak, ali to je jedini način da se ne izgubi smisao za realnost.
Život
19.06.2022. 17:10
Depresija - paradoks ultimativne sreće
Sa problemima se valja suočiti baš kao sa svojom tamnom stranom koju Jung naziva Senkom. Kao što se od Senke ne beži nego se u nju gleda, tako je i sa problemima. Problemi se ne prevazilaze negiranjem i potiskivanjem u podsvest – i tu nikakav eskapizam ne pomaže jer se još dublje tone – nego suočavanjem. Ako se ne suočite, već te strašne probleme pokušate da smestite u podsvest kako biste ih zaboravili, biće još teže jer podsvest, kao najgori košmar, dođe u snove ili, kako je govorio Jung, "Ono čemu se opireš, opstaje".
Težina života je obrnuto proporcionalna eskapizmu: što je stvarnost nepodnošljivija, želja za begom od nje je veća. Stvarnost i želje nikad nisu u direktnoj proporciji nego su uvek u neskladu. Zdravo je katkad pobeći u alternativnu stvarnost, ali čovek mora da se vrati i nastavi dalje.
Komentari
