Češći su nego što mislite
Emetofobija, brontofobija... NEOBIČNI STRAHOVI za koje, možda, niste čuli
Strah i način na koji telo reaguje na njega, služi da nas zaštiti od opasnih situacija. S druge strane, fobije su iracionalni strahovi, koji imaju malo veze sa stvarnom opasnošću.
Dakle, ukoliko osećate intenzivan strah od, na primer, insekata, velikih gužvi ili drugih stvari i pojava, oko kojih se većina ljudi ne uznemirava previše, to znači da imate fobiju.
Postoji više stotina ovakvih iracionalnih strahova, uključujući i fobofobiju - strah od straha. Stručnjaci ih smatraju vrstom anksioznog poremećaja, a ovo su neke od najčešćih.
Agorafobija predstavlja osećaj snažne uznemirenosti na javnim mestima, a potiče od reči agora, koja je bila neka vrsta tržnice i mesta za okupljanje ljudi u staroj Grčkoj. Može se javiti osećaj zarobljenosti, bez mogućnosti bekstva na mestima kao što su banka ili tržni centar.
Agorafobija se dva puta češće javlja kod žena, nego kod muškaraca. Ukoliko se ne leči, može dovesti do toga da osoba u potpunosti prestane da izlazi iz kuće.
Socijalna fobija nije isto što i stidljivost kada se nađemo u nepoznatom društvu. Karakteriše je osećaj ekstremne anksioznosti i zabrinutosti.
Osoba koja ima ovaj strah sebi postavlja pitanja: Da li će moje ponašanje biti adekvatno? Da li će drugi primetiti da sam anksiozan/anksiozna. Kada dođe vreme da ja nešto kažem, da li ću uspeti da sročim rečenicu?
S obzirom na to da ovakav način razmišljanja vodi ka izbegavanju svih socijalnih konatakata, može imati negativne posledice na lični i profesionalni život.
Klaustrofobija je jedna od najčešćih i verovatno znate da je to strah od zatvorenog prostora. Osoba koja ima ovu fobiju ne može, na primer, da se vozi liftom ili da prolazi kroz tunel, a da ne oseća intenzivnu nelagodnost. Zbog toga često biraju da sede blizu izlaza ili otvorenog prozora, što ne umanjuje strah, ali može učiniti situaciju podnošljivom.
Zoofobija, strah od životinja, ima više podvrsta - arahnofobiju (strah od paukova), ofidiofobiju (strah od zmija), ornitofobiju (strah od ptica), melisofobiju ili apifobiju (strah od pčela)... Ovi strahovi se uglavnom razvijaju u detinjstvu i često nestanu ili budu ublaženi tokom odrastanja, mada ima mnogo odraslih ljudi koji se muče sa ovom vrstom problema.
Brontofobija je strah od udara groma, a ovaj termin je nastao od reči bronte, koja ne grčkom znači grom. To znači da osoba koja oseća ovaj strah, ni po koju cenu, ne želi da izađe napolje tokom oluje ili grmljavine.
Abnormalan strah od groma i munja, u isto vreme, se naziva astrafobija i česta je i kod ljudi i kod životinja.
Akrofobija, to jest, strah od visine, je jedna od najčešćih. Osećaj panike je često toliko snažan da dovodi do toga se osoba oseti paralisano od straha i da ne može da se pomeri, kada se nađe na visokom mestu. Ovakve situacije mogu biti veoma opasne, ukoliko nastupi i napad anksioznosti, jer bi, u tom slučaju, zaista moglo da dođe do pada.
Pojedine fobije su toliko specifične da mogu delovati izmišljeno. Na primer, triskaidekafobija je strah od broja 13, dok se iracionalni strah od duhova naziva fazmofobija.
Za osobu koja ima snažan strah od povraćanja, kaže se da ima emetofobiju. Uglavnom nastaje u ranom životnom dobu, nakon nekog traumatičnog događaja. Ovaj strah karakterišu opsesivne misli o tome da se potreba za povraćanjem može javiti u bilo kom trenutku. Kao i mnoge druge fobije, često se tretira hipnoterapijom.
Najčešći način na koji terapeuti pristupaju lečenju fobija je taj da pacijenta postepeno, malo po malo, izlažu situaciji koja ih plaši. Na taj način se gradi samopouzdanje i ublažava osećaj anksioznosti. U kombinaciji sa klasičnom psihoterapijom, ovaj pristup se pokazao kao veoma uspešan i visok procenat ljudi koji se podvrgnu tretmanu uspe da se izbori sa iracionalnim strahom i nastavi normalan život, piše WebMD.