Ova manifestacija u obliku sajma se održava od sredine 19. veka, pa sve do danas. Osnovna ideja ovih izložbi je da sve zemlje dobiju priliku da prikažu ostatku sveta svoj pogled na neku zadatu temu.
Svetska izložba u Njujorku, koja se održala 1939. i 1940. godine, poznata je kao prva koja je imala opštu temu budućnosti. Posetiocima je pružen uvid u razvoj tehnologije i njen uticaj na svakodnevni život u decenijama koje će uslediti.
Ova tema je bila više nego inspirativna, pa su 17. februara prikazani mnogi "egzotični" proizvodi - najlon čarape, fotografija u boji, televizor, klima uređaj...
Ovako je izgledala tadašnja prezentacija "čuda televizije":
Iako je tokom održavanja izložbe izbio Drugi svetski rat, imala je izuzetan uticaj na popularnu kulturu, pre svega u Sjedinjenim američkim državama, gde je inspirisala sveopšti duh optimizma i vere u napredak nauke, koji će se održati do kraja 1960-ih.
Danas se smatra drugom najvećom Svetskom izložbom u istoriji Amerike, a posetilo ju je 44 miliona ljudi.
Nakon što je Albert Ajnštajn na otvaranju održao govor u kojem je spominjao kosmičke zrake, svetla su ceremonijalo upaljena i sajam je mogao da počne.
Javna rasveta je bila vrlo ograničena u to vreme i svodila se na osvetljavanje ulica, pa su svetla na izložbi, pogotovo noću, posetici opisivali kao "magično iskustvo". Ovo je bila prva demonstracija nekoliko inovativnih tehnika osvetljenja, koje će postati uobičajene u nastupajućim decenijama.
Jedan od prvih eksponata koji su privukli veliku pažnju bila je "Vestinghaus vremenska kapsula", velika metalna cev koje se neće otvoriti sledećih pet milienijuma (sve do 6939.godine), u koju su stavljeni zapisi Alberta Ajnštajna i Tomasa Mana, nekoliko brojeva magazina "Life", Miki Maus sat, "Džilet" brijač, seme pšenice, kukuruza, duvana, pamuka i još mnogo toga.
Pogledajte prilog iz 1939. godine koji prikazuje neke od najvažnijih eksponata na izložbi:
