Život
29.07.2021. 17:05
Život
04.05.2023. 09:16
Srećko Milovanović
Intervju
Joška Broz: "Od Tita prave lik iz romana Dena Brauna"
"Teško je danas se u Srbiji baviti politikom i nositi prezime Broz. Teško je doći do finansija, do infrastrukture, uvek ima nekih saplitanja", kaže u intervjuu za "Ekspres" unuk Josipa Broza Tita.
Navršilo se tačno 131 godina od rođenja i 43 godine od smrti Josipa Broza Tita, nekadašnjeg doživotnog predsednika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i "najvećeg sina naših naroda i narodnosti“. I ovog 4, odnosno 25. maja Titovim senima poklonili su se ili će se pokloniti mnogi poštovaoci iz nekadašnje zajedničke države, a biće naravno i onih koji će tvrditi da je upravo Tito bio uzrok svih nevolja i zala koje su zadesile srpski narod i državu u poslednje četiri decenije.
Počasni predsednik stranke Srpka levica i unuk Josipa Broza, Joška Broz, u ekskluzivnom intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ govori o svom čuvenom dedi, o vremenu kada je on bio simbol Jugoslavije, o kontroverzama koje prate Brozov lik i delo i otkriva da li je Putin danas ono što je Tito bio za Evropu i svet nekada.
Ove godine se navršilo 43 godine od smrti Josipa Broza Tita. Kako Vi pamtite taj 4. maj 1980. godine?
"Od dana kada je Tito primljen u Kliničko-bolnički centar Ljubljana svi mi iz porodice smo bili u jednom svojevrsnom vanrednom stanju. Ja sam od ponedeljka do subote bio u Ljubljani, a samo sam nedeljom dolazio u Beograd da se presvučem i barem malo odmorim. Upravo je nedelja bila tog 4. maja kada sam došao u Beograd i otišao do saveznog SUP-a gde sam tada radio. Tamo mi je otac Žarko javio da se hitno vratim u Ljubljanu. Odmah mi je sve bilo jasno. Iako smo to svakodnevno očekivali, knedla mi je tog trenutka zastala u grlu i još dugo, dugo tu ostala...“
Dan-danas kolaju priče da je Tito zapravo umro još u januaru 1980. godine, a da se čekalo da se vidi hoće li biti rata pa tek onda saopštiti naciji da je predsednik preminuo?
"To su sve izmišljotine i teorije zavere. Sada hoće da od Titovog života i smrti naprave roman Dena Brauna pa pričaju da je umro mesecima pre maja 1980. godine, pa da nije rođen u Kumrovcu, da je bio poljski Jevrejin i šta ti ja sve znam kakve gluposti... Meni niko ne može ništa da priča jer bio sam tada na licu mesta i bio zreo čovek od 33 godine. Moj deda Josip Broz preminuo je oko 15 časova u KBC Ljubljana, organizam jednostavno više nije izdržao. On je izvesno vreme pre smrti bio u komi, a onda sam 3. maja primetio da mu se mrda leva obrva. Doktor mi je rekao da to obično predstavlja znak skorašnje smrti. Razmišljao sam tada da tu nedelju, 4. maja, ne odem u Beograd kao obično i da ostanem u Ljubljani jer sve je ukazivalo da će baš to biti Titov poslednji ovozemaljski dan. Na kraju sam ipak otišao i tamo me zatekla vest od koje je strahovala cela tadašnja Jugoslavija.“
Život
06.08.2021. 13:45
Serijal: Sve Titove ljubavi (2. deo)
Život
13.08.2021. 08:00
Serijal: Sve Titove ljubavi (3. deo)
Takođe, ne prođe maj mesec a da se ne pokrenu priče o tome da li je Tito zaista sahranjen u Kući cveća na Dedinju?
"Više ni sam ne znam koliko sam priča čuo, najviše onu da je tajno sahranjen u Vatikanu. Eto, kao što sam malopre i rekao, u stilu Dena Brauna. Tito počiva u Kući cveća već 43 godine i sve one priče da je spušten sanduk napunjen peskom su besmislice. Zašto bi neko pravio takvu besmislicu i izvrgavao ruglu porodicu, sav onaj narod i sve tadašnje svetske državnike da se klanjaju kovčegu s peskom. Tito jeste spušten ispod one ploče od devet tona, a da li je to kasnije neko podigao i premestio ga negde drugde, to ne znam, ali ne verujem u tako nešto.“
Rekli ste jednom prilikom da je upravo Titova želja bila da počiva na Dedinju?
"Bio sam prisutan kada je general Nikola Ljubičić Titu pokazivao mesto gde su se odvijali radovi za Muzej istorije Jugoslavije na Dedinju i rekao mu da će tu biti muzej, a moj deda je čuo reč mauzolej i tada je kazao Ljubičiću da upravo na tom mestu želi da jednoga dana bude njegova večna kuća. Ne znam da li je to tog trenutka odlučio ili je i ranije doneo takvu odluku jer mislim da nije Dedinje baš toliko voleo, više je voleo recimo Brione.“
Od pre nekoliko godina u Kući cveća počiva i Titova supruga Jovanka. Mnogi su to tada doživeli kao jedinu pravdu za poslednju suprugu nekadašnjeg predsednika?
"Jedno je nesporna činjenica, Jovanka je mnogo volela mog dedu. Zapravo, toliko ga je volela da je to već prelazilo u paranoju. Jovanka je uvek sa sobom imala jedan mali, damski pištolj za slučaj da odbrani Tita ukoliko neko proba da ga likvidira dok je u njenom prisustvu. Nikada nije ni pomišljala da ga špijunira ili da preuzme vlast i izvrši nekakav puč. Jako je teško podnela kada su je razdvojili od Tita, i dedi nije bilo lako. Bila je to velika ljubav sa tužnim krajem i barem sada počivaju zajedno u Kući cveća.“
Približava se i Titov rođendan, 25. maj. Kakva Vas sećanja vežu za nekadašnji Dan mladosti?
"Najlepša moguća jer je to bio zaista jedan praznik mladosti i radosti tadašnje Jugoslavije. Najbolji mladi ljudi od Vardara pa do Triglava učestvovali su u pripremi sleta i nošenja štafete mladosti kroz jugoslovenske gradove. I tada su zaista samo oni najbolji mogli da uzmu učešća, nije bilo nikakvih veza ni protekcija da neki ’tatin sin’ ili ’tatina ćerka’ zauzmu bez zasluga mesto nekom vrednom i sposobnom. Tada su se cenile prave vrednosti i tome su se mladi učili. Kada danas mladima u Srbiji kažete da se za vreme Tita redovno letovalo i zimovalo, da je školstvo i zdravstvo bilo besplatno, da su se kupovali novi automobili i na kraju da su se stanovi dobijali od preduzeća u kojima se radilo od prvog dana do penzija uz redovne plate i sva prava... Ti će vas mladi gledati kao da niste normalni jer je sve to danas nezamislivo i deluje kao naučna fantastika.“
Vesti
04.05.2023. 09:00
Misterija - Broz
Međutim, opet će neki reći da je to sve bilo moguće jer se Tito zaduživao i balansirao preko Pokreta nesvrstanih između Istoka i Zapada?
"Tito je znao kako treba u teškim vremenima voditi državu, eto samo toliko. Odlaskom Tita u bolnicu 1980. bili smo kao država zaduženi 10,5 milijardi dolara. Tokom boravka u bolnici taj dug je još više narastao, a posle njegove smrti strane države su tražile da se taj dug odmah vrati. Cilj je bio jasan, ekonomski oslabiti Jugoslaviju i pripremiti za ono što je usledilo deset godina kasnije, raspad u krvavom građanskom ratu. Jugoslavija je za vreme Tita bila značajan međunarodni faktor, osnivač najvažnijih svetskih institucija, što očigledno na Zapadu i ne samo na Zapadu nije odgovaralo. Trebalo je od jedne moćne države napraviti sedam slabih državica i to sve kroz krvavi rat i mnoge ljudske žrtve.“
CEO INTERVJU PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANJU NEDELJNIKA "EKSPRES" KOJI JE NA KIOSCIMA OD PETKA 5. MAJA.
Komentari
