Život
29.07.2021. 17:05
Đoko Kesić

Mnogo ljubavnica, 19 dece

Serijal: Sve Titove ljubavi (1. deo)

tito, 29. 7. 2021.
Izvor: EPA / ANTONIO BAT

U Brozovom crvenom teroru bilo je mnogo šta dozvoljeno: da vođu hvalite do nebesa, da ga uzdižete iznad božanstva, da javno govorite da "bez njega ne bi bilo nas“, da "pre rata nismo imali ništa, pa dođoše Nemci i sve nam spališe“... Sve ostalo, govoriti i pisati, bilo je zabranjeno. Bilo je zabranjeno pisati o emotivnom – ljubavnom životu doživotnog predsednika naše nam večite SFRJ.

Ova zabrana, kako se naknadno ispostavilo, bila je apsolutno promišljena i sa stanovišta legende o živom božanstvu apsolutno opravdana.

Jer, njegov ljubavni život razotkrivao je karakter knjiške definicije pohlepe, beskrupuloznost, životinjsku sebičnost, bezobzirnost, istinsku neljudskost i samoljublje...

U tim i takvim ljubavnim avanturama devojkama koje su ga istinski volele napravio je devetnaestoro dece (taj broj izaziva sumnju – publicisti i istraživači Brozovog ljubavnog života sumnjaju da ih je bilo sigurno mnogo više), od kojih je samo četvoro rođeno u zakonitom braku. Brozov život od početka bio je belosvetska avantura u najavi, u prvim koracima bez ozbiljnih planova i ideja. Bio je inteligentan, dovitljiv, slatkorečiv, šarmantan i na trenutke kavaljerski darežljiv, sve do samog rastanka sa predmetom obrade...

"Ekspres“ u serijalu "Sve Titove ljubavi“ pokušaće da koliko-toliko rasvetli njegov buran emotivno-seksualni život.

Priču počinjemo sa poslednje tri žene njegovog života. Razlog je provokativan: Davorjanka Paunović, njegova ratna sekretarica i ljubavnica, žena je koju je, po sopstvenom priznanju, najviše voleo. Sahranio ju je u kompleksu kraljevskog Belog dvora, da ima privid da je ona i dalje prisutna, tu pored njega.

Druga je Zinka Kunc, Zagrepčanka, u to vreme (1947. godine) operska pevačica svetskog glasa, prelepa i prepametna, jedina je žena koja je dala korpu moćnom čelniku nove socijalističke Jugoslavije, zajedno sa jednako moćnim ministrom unutrašnjih dela Hrvatske Ivanom Stevom Krajačićem.

Treća je Jovanka Budisavljević, žena koju je istorija upamtila kao nedeljivi deo Titovog imidža. Ličanka, major partizanske vojske, dva puta odlikovana za hrabrost, dovedena na Beli dvor da Broz ne bi napadao supruge svojih saradnika. Iz buljuka njegovih ljubavnica – ona je jedina postala prva dama. I ne samo to. Jovanka Broz, to je jedan dokument Predsedništva CK SKJ iz 1995. godine potvrdio, imala je ozbiljan uticaj na unutrašnju politiku Josipa Broza. Međutim, u dvorskim komunističkim spletkama, u vreme kad je predsednik SFRJ bio ozbiljno dementan, preskupo je platila tu poziciju.

Davorjanka Paunović – Zdenka

Ona je mlađa sestra Vere Miletić, majke Mirjane Marković, supruge Slobodana Miloševića. Davorjankina majka je rođena sestra oca Vere Miletić. Vera, kao starija sestra, uvukla je Davorjanku u SKOJ i zarazila virusom komunističke ideje. Bila je izuzetno lepa, izazovna, ali veoma hrabra, inteligentna i istrajna.

Davorjanku je Josip Broz video na ilegalnom radio-telegrafskom kursu u Zagrebu, početkom 1941. godine. Njena izazovna lepota nije mogla promaći nezajažljivom libidu Josipa Broza. Nisu tada uspostavili direktno poznanstvo, piše Filip Radulović u knjizi "Ljubavi Josipa Broza“. On beleži da je Broz u to vreme napisao pismo pokrajinskim komitetima SKJ ove sadržine:

"Ubuduće za vezu sa mnom šaljite drugarice, koje nisu kompromitovane i koje se lepo oblače...“

Srpsko partijsko rukovodstvo odmah je reagovalo. Moma Marković je kao kurira poslao Davorjanku Paunović, studentkinju francuskog, a govorila je još dva jezika. Zbog elegantnog oblačenja imala je problema i u svojoj partijskoj ćeliji, pa i sa svojim verenikom Jovom Kapičićem.

"Predaćeš poruku drugu odozgo, rekli su joj pre puta. Veza u Zagrebu bio je mladić, koji ju je odveo do kuće u kojoj je bio ʼdrug odozgoʼ. U njegovoj sobi nalazila se radio-stanica, polica sa knjigama i rešo. Na stolu ispred njega i flaša s pićem...

Kad je pročitao izveštaj, stavi ga na sto i zagleda se u kurirku... U razgovoru sa njom ostade dugo. Dopala mu se ta impulsivna, odlučna i istovremeno nežna i emotivna devojka. Skanjivao se da joj to odmah kaže.“

Ona mu je ispričala da studira francuski i da govori još dva jezika, da je verena za Jovu Kapičića, Crnogorca komunistu iz Beograda. (Kapičić je posle rata bio proglašen za narodnog heroja, u SFRJ obavljao je razne visoke dužnosti. O Davorjanki je govorio da je ponosan što ju je Tito preoteo.) U tom razgovoru Tito se legitimisao, rekao je da je on generalni sekretar KPJ i da će imati kodno ime Zdenka i da će biti njegova saradnica.

U to vreme bile su u toku pripreme za Titov prelazak u Beograd. Zdenka je bila nosilac tih priprema. Bila je sposobna i energična. Tito ju je obasipao vrednim poklonima, između njih počela je ljubav. Tito se tada zvao Slavko Babić, inženjer iz Šida koji često putuje. Na to ime imao je samo legitimaciju planinarskog društva. Zdenka mu je svojim vezama obezbedila na to ime i krštenicu, bio je pravoslavac iz sremskog sela Ilinci pored Šida.

Prilikom prebacivanja u Beograd Zdenka je rukovodila gotovo celom operacijom. Sve javke radile su besprekorno i Slavko Babić se, uz kratko zadržavanje u Zemunu, brodom prebacio u Beograd.

"Umro je drug Tito"

Ko nije plakao, pevao je

TITO

Ko nije plakao, pevao je

04.05.2021. 15:23

"Umro je drug Tito"

Prenoćili su jednu noć u hotelu "Grand“ u Zemunu, tada su, po tvrdnji Ane Atanasković u knjizi "Velika Titova ljubav Davorjanka Paunović“, prvi put vodili ljubav. Ova činjenica u knjizi koja je romansirana priča o velikoj ljubavi Zdenke i Tita ne mora da se bavi doslednim biografskim činjenicama. Jer Josip Broz, stari šmeker, tvrde drugi biografi, u prvim danima poznanstva obrlatio je novu saradnicu.

U prvim beogradskim danima Tita su smestili u lep trosoban stan u Ulici Tomaša Ježa 9. Međutim, taj smeštaj se Titu nije svideo, preko Zdenke je tražio da mu se obezbedi vila. Drugovi iz Srbije obezbedili su mu vilu u Novoj ulici na Dedinju… Radi apsolutne konspiracije, Zdenka je stanovala u neposrednoj blizini u Rumunskoj ulici. Svakodnevno ga je obilazila, ponekad bi i prespavala kod njega…

U vili Ribnikara 4. jula 1941. doneta je odluka o dizanju ustanka. Sutradan Zdenka mu je rekla: "Moramo da napustimo Beograd. Na tragu nam je Gestapo.“ Odlučeno je da se Tito prebaci na slobodnu teritoriju u okolini Valjeva.

Tako je počeo rat koji je još više rasplamsao tajnu ljubav, za koju su mahom svi oko njih znali. Kad su prešli na slobodnu teritoriju, osetili su olakšanje. Osetili su neku vrstu apsolutne slobode. Posle pada Užičke republike govorio joj je kako želi sa njom da ima puno dece… Ispred Kadinjače Zdenka mu saopšti da je trudna.

Baš u vreme Užičke republike primećeno je da se "u partizanskim jedinicama neki drugovi i drugarice nedolično ponašaju“. Vrhovni štab je doneo naređenje, neku vrstu kodeksa, gde se pod pretnjom najstrožih sankcija zabranjuju seksualni odnosi, čak su naredili da bračni drugovi ne mogu služiti u istoj jedinici.

Broz je i u partizanima vodio svoj život. On i Zdenka vodili su ljubav bučno i strasno. U proleće 1942. godine, partijska ćelija pri Vrhovnom štabu zakazala je vanredan sastanak. Tema je bila "Odnosi druga Tita i njegove sekretarice Zdenke“. O toku i sadržini sastanka identično pišu svi Titovi biografi, pa i najpoznatiji "titolog“ Pero Simić u knjizi "Tito fenomen stoleća“.

Sastanak je zakazao Vladimir Smirnov, inženjer, sekretar partijske organizacije pri Vrhovnom štabu. U nedoumici, konsultuje se sa Rankovićem – što ga uputi na Tita. Tito u nebranom grožđu reče – sam odluči.

Partijski sastanak je održan u menzi, bilo je prisutno 37 članova i kandidata. Prisutni, pored Tita, Aleksandar Ranković, organizacioni sekretar KPJ, Milovan Đilas, Moša Pijade, Spasenija Cana Babović i Sreten Žujović Crni. Ranković predloži da se tačka dnevnog reda „Titov odnos prema ratnoj sekretarici“ preinači u "Sprovođenje partizanske etike“.

Kako svedoče biografi, sekretar Smirnov objasni kako komunisti i kandidati zameraju Titu zbog odnosa prema Zdenki, pa su hteli da saznaju pravu istinu, da ubuduće ne bi kolale priče u Vrhovnom štabu.

Ranković je govorio da Zdenka obavlja važne zadatke kod Vrhovnog komandanta, ali ne o tački dnevnog reda. Borci komunisti su tvrdili da Tito živi sa Zdenkom, pozivali su se na "partizanski kodeks“ koji je doneo Vrhovni štab, gde stoji da čak ni bračni drugovi ne mogu biti u istoj jedinici.

Da li je tačno da je Titov pratilac Rade Vujović predložio da Tita isključe iz članstva SKJ? Većina Titovih biografa smatra da je to pod sumnjom, ali ne spore da se vodila oštra debata, koja nije štedela Vrhovnog komandanta. Međutim, svi se slažu da je Tito u podužem govoru obrazlagao svoj odnos sa Zdenkom, nije poricao greh, ali je na kraju rekao: "Kaznite me, ali ja bez nje ne mogu!“

Potvrđuju i reči Aleksandra Rankovića, koji je shvatio ozbiljnost situacije pa je predložio da se Tito ne kažnjava, nego da se obaveže da će se posle oslobođenja naše zemlje oženiti Zdenkom.

Tito je kimnuo glavom.

"To nije bila ljubav, njihova veza je bila više od ljubavi. To je bila istinska strast, koja ne može da se meri sa ljubavlju“, pisao je najpoznatiji svetski "titolog“, novinar i publicista Pero Simić u pomenutoj knjizi. Ta neverovatna i iskonska požuda trajala je sve do Zdenkine smrti. O tome je pričao Franc Leskošek Cani Babović: "Na čelu slovenačke delegacije jedan stražar ispred Titovih vrata rekao mi je ʼMožete da uđete, Tito vas očekujeʼ.

Kad smo ušli u sobu, u njoj nije bilo nikoga. Iz susedne prostorije čuli su se uzdasi i krici praćeni jakom škripom kreveta...“, beleži u jednom svom rukopisu Momčilo Jokić.

Te 1942. godine u okolini Foče Zdenka se porodila. Rodila je sina, dala mu je ime Slaviša. Titu se dopalo ime, ali joj je rekao: "U ratu ne smemo imati ništa, posle rata imaćemo sve“. Aleksandar Ranković, dakako krišom, u Foči je našao porodicu koja je prihvatila dete. Zdenka Slavišu nikad posle nije videla. Posle rata, kad su se smestili u Beli dvor, tuberkuloza je uzimala sve više maha, nije smela da ga vidi da ga ne zarazi.

Slaviša je, kako beleže hroničari, preživeo rat, živi i danas u Beogradu.

Tuberkuloza je teško ophrvala Zdenku. Na Visu 1944. Randolf Čerčil je predlagao da je odvede u London na lečenje. Zdenka je odabrala Moskvu, tamo se lečila tri meseca. Kad se vratila u Beograd, bila je sekretarica maršala Tita.

Umrla je na Golniku, gde se lečila od tuberkuloze. Preminula je 1. maja 1946. u 25. godini života. Tito, očajan, sam je iskopao raku, ispod njihovog prozora u Belom dvoru, i bez svedoka je sahranio. Prisutni gardisti su svedočili da je kroz suze rekao: „Ti si bila moja najveća ljubav.“

Zinka Kunc

U knjizi "Ljubavi Josipa Broza“ Filip Radulović beleži da je Tito, posle Zdenkine smrti, da bi razbio osamu, pozvao Ivana Stevu Krajačića, koji hitno dođe u Beograd.

U tom razgovoru, navodno, Broz se žalio da ga ubija samoća, tražio je od Steve Krajačića da mu nađe neku pristojnu ženu. Steva se, po svedočenju biografa i publicista, šalio – pominjao mu je čitav buljuk njegovih ljubavnica poimenice – Meliha, Dara, Olga, Jara, Danica... navodno mu je rekao da je od njih mogao formirati jedan bataljon.

Po istim svedočenjima Ivan Krajačić reče da ima za njega ženu –  Zinku Kunc, opersku pevačicu svetskog renomea. Tito se složio sa izborom. Stevo je sutradan pričao sa Zinkom. Ona je pristala, navodno uz uslove – da se dopadnu jedno drugom, da se venčaju i da joj brak ne ugrožava karijeru. Sve to napisala je u pismu naslovljenom na ime Josipa Broza.

Zinka je ubrzo doputovala u Beograd i preselila se u Titov dom. Bilo je mnogo ljupkosti i privlačnosti, koju je odmah pokazala prema Titu, a i sklonosti dobrom društvu, pišu biografi.

Ali i dodaju – počeli su joj smetati prijemi, a i društvo oko Tita. Utrkivali su se ko će da mu ugodi. Primetila je da Titu to odgovara… Tu se nije radilo o protokolu, nego o cirkusu, jedan ga oblači, drugi češlja, treći brije, četvrti dodaje... Gospodar i robovi.

Ono što je pouzdano, i njoj su zabranili da kod njega ulazi kod je htela. Morala je da se najavi. Kad mu se ćefne da je vidi ili da spavaju zajedno, slao je poruke preko ađutanta koji je ugovarao kad će ona da spava kod njega, koliko će se zadržavati i slično.

Zinka se počela osećati kao i one mnogobrojne sluge oko njega. I kad su kontaktirali, znalo se koliko vremena može sa njim da ostane u krevetu. Jednom u razgovoru sa njim skrenula mu je pažnju na svu tu neprirodnost. On joj je, kako piše Filip Radulović u knjizi „Ljubavi Josipa Broza“, odgovorio:

"Molim te, Zinka, dopiru do mene priče da kritikuješ ponašanje posluge i personala. Pa cara Hajla Selasija služi preko pet hiljada ljudi, pa vlada pola veka.“

Postoji tvrdnja da je Broza opsluživalo oko 2.000 ljudi.

Posle nastupa u Narodnom pozorištu u Beogradu, pevala je Tosku, Zinka je napustila Beograd. Imala je turneju Zagreb, London, Beč, Pariz, Madrid, Njujork... Novine su pisale o njenim uspesima. Nisu pisale da ju je, tvrde biografi operske dive, gde god se nalazila, čekala ista poruka: "Zvao te Tito, moli da se javiš.“

Iz pristojnosti javila mu se iz Pariza. Navodno, nudio joj je sve, samo da se vrati… Čak i vilu u Parizu?

Ono što se pouzdano zna – Zinka Kunc je ušla u istoriju: odbila je sve ponude Josipa Broza i na kraju rekla mu je istorijsko NE! Jedina žena koja je odbacila njegovu ljubav. To je bio njihov poslednji razgovor. Više mu nije odgovarala na pozive.

Jovanka Broz, 29. 7. 2021.
Izvor: EPA FILES / SRDJAN SUKI

Jovanka Budisavljević

Postoji više verzija kako je mlada i stasita Ličanka, Jovanka Budisavljević, dospela u Beli dvor. Kažu da je to bilo početkom 1946. Po jednoj verziji, Jovanku je Brozu podmetnuo Ivan Krajačić Stevo, da za Staljina špijunira Broza, pošto je on Jovanku pre toga slao u Moskvu na specijalnu obaveštajnu obuku.

Druga verzija kaže da je Rankoviću bilo jasno još 1945. da Davorjanka neće preživeti tuberkulozu, te da je on znao Titovu narav da će napadati žene svojih saradnika, pa je svojim službama na terenu naredio da mu pošalju 50 lepih, mladih i pouzdanih devojaka. Toliko ih stiže u Beograd, Ranković i Krajačić odabraše pet, a među njima bila je i Jovanka Budisavljević.

Ličanka je prvi put videla Tita u Drvaru 1944. kad je kao kurir donela poruku od generala Đoke Jovanića. Toga se setila i Davorjanka Paunović, kad su se srele u Belom dvoru 1946. "Sećam vas se, u Drvaru ste plesali sa Titom.“

Jovanka je bila izuzetno lepa, stasita, očaravajućeg osmeha. Posle Zinke, Broz žedan ljubavi obrlatio je Jovanku, bila je od njega mlađa 34 godine. Brzo su postali ljubavnici. Trajalo je sve to do aprila 1952. godine. Venčali su se u vili "Dunavka“ u Iloku, aprila 1952. Titov kum bio je Aleksandar Ranković, a mladin kum general Ivan Gošnjak.

Imali su skladan brak, mada je dvorski personal svedočio i o njihovim burnim svađama. Putovala je sa Brozom, uvek sa osmehom, postala je deo mita, od ekonomskog buma SFRJ do Pokreta nesvrstanih. Sve je to trajalo do sredine sedamdesetih godina. Velikog vođu počela je da hvata demencija, a politički barjaktari posle Ustava 1974. imali su svoj posed koji je bio važniji od savezne države koja je sad bila ugrožena.

Smanjivalo se i zatvaralo tržište, razbijala se partija. Država je ulazila u ekonomsku krizu, radnici su masovno štrajkovali. Zemlja je bila pred haosom.

Tito je predao vlast Predsedništvu SKJ, gde su glavnu reč vodili general Mišković, Dolanc i Branko Mikulić. Ta trojka znala je da Jovanka može da utiče na Tita, jer je znala šta se događa. Predsedništvo SKJ je Jovanku žigosalo kao pučistu i, posle najprljavije komunističke bitke od 1945, potkraj 1974. izolovalo. Tita su preselili u Beli dvor, a Jovanka je ostala u Užičkoj 15. Nepuna dva meseca posle Titove smrti, pripadnici DB-a upali su u Užičku 15 prisilno i sa pištoljskom cevi u ustima prebacili Jovanku u kuću u Bulevaru Oktobarske revolucije. Tu je, u kućnom pritvoru, kao gubavac, umrla 2013. godine bez ikakve apanaže, sopstvene ili Brozove penzije.

Nastaviće se...

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
clear sky
11°C
21.09.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve