Štafeta je nošena 42 puta, od 1945. do 1987. godine. Omladinci koji bi predavali Titu štafetu, birani su po ključu tako da je svako godine nosilac dolazio iz druge republike ili pokrajine.
Čast da prvu “Štafetu mladosti” 1945. godine, svečano preda Josipu Brozu Titu, na stadionu “JNA”, pripala je Miki Tripalu, apsolventu prava i predsedniku CK Narodne omladine Jugoslavije, a štafetnu palicu osmislili skulptor Vladeta Petrić i grafičar Boško Karanović.
Poslednju štafetu, 1979. godine, Titu je predala studentkinja iz Prištine, Sanija Hiseni i predsedniku se obratila i na albanskom i na srpsko-hrvatskom: “Voljeni druže Tito, stotine hiljada ruku mladih nosilo je ovu štafetu do tebe putevima naše divne domovine sa našim najiskrenijim željama upućenim tebi od omladine, pionira i radnih ljud, zbratimljenih naroda i narodnosti Jugoslavije koji žive svi kao jedan i svi iz jednog srca čestitamo ti 87. rođendan. U ime slobode, u ime socijalizma, u ime samoupravljanja, u ime ravnopravnosti, u ime mira. Voljeni druže Tito, mi govorimo jezikom tvojim i srcem tvojim. Ovu zemlju i ovaj narod ništa ne može slomiti, ni danas ni sutra, nikada. Živeo nam dragi druže Tito, živeo i živeli uvek zajedno još puno proleća”. Danas je Sanija doktorka i već godinama živi u Kanadi.
Pored predaje štafete Titu, na stadionu je izvođen slet u kome su učestvovale hiljade mladih. U organizaciji manifestacije, učestvovao je veliki broj poznatih koreografa, kompozitora, scenografa i kostimografa, a pripreme su počinjale mesecima ranije.
Do Titove smrti, 1980. godine, štafeta se dodeljivala na stadionu „JNA“ u Beogradu. Štafeta mladosti 1980. godine, koja se u susret osamdeset i osmom Titovom rođendanu, na dan njegove smrti 4. maja zatekla na putu po Hrvatskoj, prekinula je svoj put i položena je na odar predsednika u Skupštini SFRJ.
Manifestacija je nastavila da se održava do 1987. godine, a koreograf koji je učestvovao u organizaciji poslednjeg “Dana mladosti” bio je Damir Zlatar Frej. “Kao koreograf imao sam zadatak da, osim izbora muzike, na terenu odredim mesta gde će učesnici sleta stajati, da ih obeležim bojama i na rastojanju od 70 centimetara. Za taj poslednji slet mi umetnici smo se izborili da muzička podloga bude Ravelov "Bolero". Kompozitor je bila Ksenija Zečević koja je uradila izvanredan, vrhunski posao”, pričao je svojevremeno za “Novosti”.
Slet 1987. godine nosio je i provokativni naziv “Upalite svetlo”, a polemike o daljoj sudbini manifestacije postajale su sve učestalije. Slovenački omladinci otvoreno su predlagali njeno ukidanje. Poslednju štafetu mladosti 1987. godine pratio je skandal u koji su bile uključene i vojska i policija. Ponuđen je plakat za proslavu “Dana mladosti”, idejno rešenje ljubljanskog dizajnerskog ateljea “Novi kolektivizam” a ustvari je u pitanju bio prepravljeni nemački nacistički plakat, kopija dela “Treći rajh” Riharda Klajna, koji predstavlja novog nemačkog čoveka.
I tu je bio kraj. Ili možda nije? Jedna epoha i neka bajka se nisu lako predavali. Na jednom beogradskom zidu i danas stoji grafit: Bravar je bio bolji. U Kuću cveća i dalje dolazi više hiljada Jugonostalgičara. Za njih se ta epoha nikad neće završiti. ”Oni i dalje veruju: I posle Tita, Tito.”
