Jednostavna metoda da oprostite nekome (čak i ako to ne zaslužuje)

Sasvim je ispravno ako se osećate loše, ako ste ljuti, povređeni, razočarani... jer vam je neko učinio nepravdu. Međutim, jedini pravi način da poboljšate svoje stanje i da pronađete mir je čin oproštaja.

Šta je oproštaj? Šta znači opraštanje?

U najčistijoj definiciji, oprostiti znači potpuno bez rezerve preći preko nečega.

Većina ljudi ima pogrešne predstave o procesu praštanja. Oni ne znaju šta znači oprost.

Oproštaj nije:

Primirje sa nekim.

Prijateljstvo sa onim ko ti je naneo nepravdu.

Pustiti da gnev splasne.

Raspraviti o svemu se sa osobom koja te je povredila.

Popuštati.

Kada opraštamo, šta tačno "dajemo“?

Odustajemo od naše potrebe za opravdanjem, naše želje za odmazdom i naše žeđi za osvetom. Sva negativna osećanja prema prošlosti i ljudima moraju prilikom opraštanja da odu. Mi, bukvalno i figurativno, brišemo svoje emocionalne zapise i napuštamo ideju da nambilo ko duguje bilo št za bol koji nam je naneo.  

Zašto je teško oprostiti?

Teško je oprostiti jer život vidimo na određeni način. Smatramo da svet treba da bude uravnotežen i da sve treba da ima jednaku reakciju. Često se osećamo kao da nam neko duguje barem izvinjenje kada pogreši, ali za oproštaj nije potrebno izvinjenje.

Izvinjenja, zapravo, ne popravljaju bol koji je nanela nepravda. Nema smisla da nasilnik može da zlostavlja i da ne dobije odgovor istog intenziteta. Osećamo da moraju da pate.

Najmoćnija stvar koju možete da uradite je da odustanete od osvete ili pomirenja i pokušate da oprostite prošlosti. Ne samo da morate da progutate svoje gubitke na emocionalnom nivou, već se ne smete zadržavati na njima.

Pet koraka koje treba preduzeti da biste nekome oprostili

1. Ne shvatajte ništa lično

Kada malo bolje razmislite, svet je zbrkano mesto, puno bola i patnje. Ali, to je takođe i jedno lepo mesto u kojem, nažalost, postoje mnoge stvari koje će nas povrediti. Zbog života u takvom svetu mramo biti spremni i na lepe i na ružne stvari koje će nam se dogoditi.

Ako možete da prihvatite ovakav stav, onda možete prihvatiti i sledeće: da se nijedna od loših stvari koje vam se dešavaju nisu lični napadi. To je jednostavno cena koju svi plaćamo da bismo postojali u svetu.

Dobre stvari se dešavaju lošim ljudima. Loše stvari se dešavaju dobrim ljudima. Želimo da se univerzum ponaša racionalno, ali on, ipak, ne brine o ravnoteži.

Ne znamo kako univerzum funkcioniše, ali znamo kako ne funkcioniše. Znamo da univerzumu nije stalo do sledećeg:

Odakle si

Šta si uradio

Zašto želiš nešto

Možete učiniti nešto da željeni ishod učinite verovatnijim ili da smanjite verovatnoću neželjenog ishoda, ali nema garancija. Jednostavno - postoji život i postoji verovatnoća.

Ponekad novčić sleti na pogrešnu stranu. Ponekad ste na pogrešnom mestu u pogrešno vreme i žrtva nekoga ko izražava svoj bol u svetu. Ovo ne čini to ispravnim, ali shvatanje da nikada niste bili određena meta je prvi korak ka oproštaju.

Verovali ili ne, postoji dan kada se oprašta bivšim ljubavima

Praštate li?

Praštate li?

Život 19.10.2023. 10:07

Verovali ili ne, postoji dan kada se oprašta bivšim ljubavima

2. Zapamtite da je svaka osoba ista

Svi želimo isto. Nažalost, prestupnik je tražio ono što mu je nedostajalo – odobravanje, prihvatanje, ljubav, olakšanje, itd – na način koji je naneo štetu vama i vašoj okolini.

Zapamtite, oprost nije zamena za pravdu. Počinilac i dalje mora da odgovara za svoje zločine, ali vam je potreban način da se nosite sa emocionalnom štetom koju ste pretrpeli svojim postupcima. Nikakva pravda ili osveta neće poništiti traumu koju su njihovi postupci izazvali.

Međutim, sledeći korak u opraštanju je shvatanje da se njihova "ružnoća“ ne razlikuje od vaše "ružnoće“. Vi i osoba kojoj morate oprostiti delujete na potpuno istim interesima, nagonima i željama.

Veći deo ljudske istorije bili smo divljaci jedni prema drugima. Samo moderna dostignuća nam omogućavaju da prevaziđemo svoju osnovnu prirodu. Svako ko je ikada bio u gustoj gradskoj oblasti sa niskim prihodima može potvrditi činjenicu da su ljudi samo onoliko evoluirali koliko su im evoluirale mogućnosti.

Drugi korak za oproštaj je da vidite da ste vi i prestupnik isti, ali ste izabrali drugačije načine da se izrazite. Način na koji tumačite njihove postupke vraća se na prvi korak: ništa od ovoga nije lično. To je samo posledica života u svetu.

3. Oslobodite prošlost

Za opraštanje je potrebno vreme. Bez obzira na to koliko puta ponovo proživljavate prošlost, ili koliko se loše osećate zbog toga, ne možete je promeniti. Zbog toga će vas opsednutost time uništiti. Prošlost je stvar koja nije stvarnija od vaše mašte, ali joj dozvoljavate da vas kontroliše kao da je u istoj prostoriji.

Ljudi se opiru oproštaju jer traži od njih da ostave prošlost u prošlosti. Ovo je krajnje neprirodno i kontraintuitivno, ali opraštanje funkcioniše samo ako želite da prepoznate da prošlost, zapravo, ne postoji.

Držite ljutnju jer duboko u sebi verujete da će vaše negativne emocije nekako uravnotežiti vagu samo ako možete da ih zadovoljite. Ne opraštate jer ste pali na iluziju da dovoljno čvrsto i dugo držite svoju ljutnju,  da ćete tako poništiti ono što se dogodilo.

Držanje ljutnje je kao samozadovoljavanje svojim emocijama: u početku je dobar osećaj, ali samo u vašoj mašti neko drugi dobija nadoknadu. Što više to radite, postajete sve siroviji. Vaša emocionalna impotencija vas čini ogorčenim, slabim i potpuno neefikasnim. Shvatate da samo povređujete sebe.

Ono što vam je najteže da prihvatite je najočiglednije — ne možete ništa da uradite u vezi sa onim što se dogodilo.

Želja za osvetom vas vezuje za događaj. Zamerke su okovi za prošlost. Pošto odbijate da pustite, vaše sadašnje emocionalno stanje je talac sećanja.

4. Pusti to

Kako zaista oprostiti?

Oproštenje traži od vas da otkažete emocionalni dug koji ste dužni.

Više vam nije potrebno oko za oko. Osveta nikada ne radi. Psiholozi tvrde da su u praksi uvideli da  osveta može samo da produži neprijatnost prvobitne uvrede i da samo nanošenje štete prestupniku nije dovoljno da se zadovolji nečiji osvetnički duh. Takođe su otkrili da umesto da „isporuči pravdu“  osveta često stvara ciklus odmazde, delom zato što se moralna ravnoteža jedne osobe retko poklapa sa moralnom ravnotežom druge osobe.

Osveta je kao nezdrava hrana za dušu. Ima odličan ukus kada jedete, ali samo pogoršava vaš um, telo i emocije.

5. Ne pokušavajte da izjednačite

Ne možete uravnotežiti vagu. Čak i smrtna pravda - naš najbolji pokušaj - loše radi u ovome.

Balans je nemoguć. Pomiriti se sa nekim je nemoguće. Morate preći preko čitavog koncepta pravde, osvete i ravnoteže da bi oproštaj funkcionisao.

Imamo pravdu da minimalizujemo potrebu za opraštanjem. Imamo oproštaj da bismo minimizovali potrebu za pravdom. I jedno i drugo je podjednako važno, ali pravda ne leči traumu.

Opraštanje je za sebe. Pravda je za svet.

Neka pravda čini ono što pravda čini, ali ne očekujte da će vas popraviti. To možete učiniti samo vi i oproštaj.