Život
05.01.2023. 23:15
Život
28.01.2023. 18:40
R. E.
Panel diskusija
Kakva je sudbina srpskog jezika u eri veštačke inteligencije?
Predstavljanjem novih fontova srpske ćirilice Etar RNIDS i razgovorom na temu odnosa srpskog jezika i veštačke inteligencije obeležena je jedanaesta godišnjica od početka registracije domena .срб.
Slobodan Marković, savetnik za digitalne tehnologije u Programu UN za razvoj, na ovom događaju je govorio o projektu COMtext, odnosno inicijativi za razvoj otvorenih NLP/NLU (računarska obrada, odn. "razumevanje“ prirodnog jezika) resursa i alata za srpski jezik.
Život
08.09.2023. 07:10
Da li i vi pravite ove greške kad govorite i pišete?
Život
03.01.2023. 07:00
Chat GPT - čudo od softvera! Da li ste već koristili?
On je istakao da je obrada jezika putem veštačke inteligencije standard u IT industriji, da alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji svakodnevno koristimo - prevođenje, upravljanje glasom ali ih koristimo na engleskom jeziku. Srpskom jeziku nije posvećena dovoljna pažnja imajući u vidu i veličinu jezičke zajednice i tržišta.
Zato je težnja inicijative koju je pokrenuo sa udruženjem ReLDI (Regional Linguistic Data Initiative) da premosti postojeće barijere, a to su razvoj jezičkih tehnologija mahom pri akademskoj zajednici, visoki inicijalni troškovi razvoja kod kompanija i nesistematičan pristup razvoju na institucionalnom nivou. Cilj je da se u budućnosti startapima, IT kompanijama i drugim akterima na raspolaganje stave resursi za razvoj NLP/NLU rešenja. Time će se ostvariti pozitivan uticaj ne samo na razvoj poslovanja, već i očuvanja srpskog jezika u digitalnoj eri. Projekat su podržali RNIDS i više velikih srpskih kompanija koje posluju u IT sektoru.
Život
07.07.2022. 16:20
Srpske psovke - nekultura ili kreativnost?
Tokom sesije "Srpski jezik i veštačka inteligencija“ publika je imala prilike da na primeru vidi koliko je napredovao razvoj sintetizatora govora, koji su izuzetno korisni slepim i slabovidim korisnicima. Bilo je reči o kompleksnosti "izrade“ tzv. digitalnih asistenata i multidisciplinarnosti takvih poduhvata, ali i činjenici da jezičke tehnologije imaju neverovatno široko polje primene – od pomoći osobama s invaliditetom (govorne tehnologije kao asistivne) do povećanja produktivnosti. Sinteza govora koristi se i kao svojevrsno nastavno sredstvo, zatim u sistemima informisanja u saobraćaju (na stanicama, aerodromima, javnom prevozu), u pametnim kućama, za kreiranje audio biblioteka...
Sagovornici su se saglasili da inicijative za bavljenje srpskim jezikom moraju da dođu iz Srbije, jer malo tržište nije atraktivno globalnim tehnološkim gigantima, a ako u digitalnoj eri koja dolazi ne budemo na srpskom jeziku mogli s mašinama da komuniciramo glasom i tekstom, biće to era u kojoj će se izgubiti srpski jezik.
Komentari
