Život
07.07.2022. 16:20
Teodora Stojanović i Mihailo Paunović

Balkanski bonton

Srpske psovke - nekultura ili kreativnost?

Psovke
Izvor: Shutterstock

"Ja ne znam koji narod više psuje sunce od nas? Te sunce žarko, te sunce kalaisano, te sunce krvavo... Uz sunce, psujemo još i boga i lebac i majku. Čemu može da se nada narod kome su obične psovke sunce, bog, lebac i majka?“, zapazio je jednom prilikom čuveni Bora Todorović.

I zaista, može se reći da smo mi Srbi po pitanju psovki jako kreativni. Nema tog člana porodice ili kolena koje nismo opsovali. Predmeta, neba, sunca, klice… Ma svega što nam se u datom momentu nađe na lageru. U trenutku besa, nemoći, u naletu emocija – kao da nam se upali lampica iznad glave. U ovom slučaju za novu psovku koja nekada iznenadi i onoga ko ju je izgovorio. Sreća, tuga, bes, bol… ništa ne prolazi bez nje.

"Psovka je postala naša uobičajena mantra, koja je negde ispražnjena, a negde opasan znak mržnje i netolerancije“, kaže sociolog Ratko Božović u razgovoru za "Ekspres“ i dodaje da je "kod nas lakoća upotrebe psovki gotovo u krajnosti, odnosno beznačajnosti. Ona je često prazna ljuštura ili ljuštura koja odaje surovost ličnosti“.

Božović smatra da je psovka maltene postala način komuniciranja. Ona nije samo individualna, već kolektivna stvar.

"Kada ne možeš ništa drugo, onda ti kao odgovor i kompenzacija za prethodne jade ostaje psovka“, priča Božović.

Koliko god da psovka označava nekulturu, ne možemo zanemariti kreativnost koju posedujemo. Odnosno, nazvaćemo je veštinom. Naša veština psovanja.

"U psovci ima i kreativnosti, jer je ona izraz neke spontanosti u datom trenutku. Ta spontanost je izraz slobode i u toj slobodi se nalazi neka potisnuta energija ili energija koja nije svakodnevna“, kaže sagovornik "Ekspresa“.

Pogrdne reči su u tolikoj meri postale učestale u svakodnevnoj komunikaciji da su gotovo u potpunosti izgubile svoju težinu.

"Psovke su u masovnoj upotrebi. Svi psuju. Deca, tinejdžeri, đaci svih nivoa školovanja, roditelji koji teško mogu da se takmiče sa svojom decom… U raznovrsnim psovkama ima i gluposti i beznačajnosti, ali ima i šaljivih i mislećih elemenata. Ima i vulgarne i masovne ishitrenosti. Opsujete, a da pritom i ne stojite iza te psovke. Ona vam dođe kao nešto što je na vašem verbalnom lageru“, dodaje Božović. Kako kaže, "balkanski bonton“ je nezamisliv bez psovki.

Psovke nekada, ipak, nisu imale značenje kakvo poznajemo danas. Ono koje se danas poistovećuje sa nekulturom, koje je sinonim za prostakluk...

Prema Mariji Mandić, sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, psovka ima poreklo u kultu, što znači da neki od izraza koje koristimo u psovkama spadaju u najstarije jezičke izraze koje smo sačuvali.

S tim u vezi ne treba da ih tumačimo doslovno. Ukoliko razmišljamo o njihovom značenju, ono nije doslovno koje mi danas vidimo, već ima drugačije poreklo.

"Smatra se da je najstarija psovka koju koristimo – jebo ti pas mater. To se, naravno, ne odnosi na pravog psa, već na stari ritual koji je proslavljao sveti brak neba i zemlje. Gde se nebo javlja kao bog otac, oploditelj, gromovnik, a pas je u tom ritualu bio neka vrsta ritualne travestije. Jer nekada je svaki ritual imao svoj antiritual. Tako su se terale zle sile, kada bi se ljudi maskirali.

Tako je i ta svadba neba i zemlje vršena i slavljena kroz određene rituale jer je tako nastajao život. Međutim, da bi se oterale zle sile, pravljen je antiritual u kome je neko ritualno prerušen u psa. Tako da jebo ti pas mater potiče iz tog rituala koji je imao za cilj da otera zle sile. Kod nas se pas javlja jer je imao svoju ulogu u mitu. Uostalom, poznato je da je pas kod Grka čuvao prelaz sa ovog na onaj svet. Tako da je prvobitna veza psovki sa kultom plodnosti i njena prvobitna funkcija bila da otera zle sile. Ma koliko to nama danas bilo teško da razumemo, ljudi su u to vreme drugačije razmišljali nego danas“, kaže Mandićeva u razgovoru za naš list.

Sagovornica "Ekspresa“ je koautorka rada "Psovka kao folklorni žanr? Na primeru jebem ti sunce“ u kome se navodi da je istraživanje pokazalo da se psovke gotovo trostruko češće koriste od pozdrava u savremenom govoru i da ljudi mnogo više psuju kada misle da ih niko ne sluša ili da nema spoljnih učesnika u komunikaciji, na primer tokom telefoniranja, vožnje, u porodici.

U gorepomenutom radu navodi se da se psuje i u gradu i u selu, s tim što u selu psovanje nije markirano toliko kao nepristojno i nepoželjno ponašanje, pa psuju i žene i deca, jer nema funkcionalnog raslojavanja jezika kao u gradu.

"Ruski naučnik Boris Uspenski zabeležio je da, pre nego što je građanska kultura psovanje markirala kao nepoželjno verbalno ponašanje, ono se smatralo sastavnim delom ukupnog verbalnog ponašanja gde su čak i roditelji decu učili da psuju“, ističe Mandićeva u razgovoru za "Ekspres“.

U radu "Psovka kao folklorni žanr? Na primeru jebem ti sunce“ navodi se da je psovka – jebem ti sunce – zabeležena na čitavoj teritoriji štokavskog područja: od Dalmacije, preko Vojvodine do istočne i južne Srbije.

"Naše preliminarno istraživanje drugih balkanskih i slovenskih jezika ukazuje na to da ove psovke nema u nebalkanskim slovenskim jezicima kao što su poljski i ruski, a takođe je nema ni u makedonskom, bugarskom, grčkom, albanskom, mađarskom; javlja se u albanskom na Kosovu, gde možemo pretpostaviti da se razvila pod srpskim uticajem, i u makedonskom, ali uvek na srpskom jeziku.“
 

Iako su psovke, očigledno, nastale iz potpuno drugih razloga, vremenom su menjale formu i danas kao svakodnevna forma komunikacije često imaju drugo značenje. Na pitanje kako se psovke kotiraju u drugim narodima i da li neko može da nam parira, Mandićeva kaže da su ih drugi narodi uglavnom potisnuli.

"Mislim da smo dosta arhaični u tom smislu. Sačuvali smo arhaičnu leksiku. Ljudi ne mogu tek tako da se odreknu psovanja. Psovka u nekim momentima jeste vulgarna, ali kada se iskoristi u pravom momentu ona čak i prija. Ume da nasmeje, ima svoju funkciju u govoru.

Drugi narodi su je uglavnom potisnuli. To sada može da bude predmet istraživanja da li je to obračun hrišćanske i građanske kulture, ali činjenica je da je psovka kod zapadnih naroda dosta iščezla. Nemaju tako mešovite verbalne sklopove kao mi. Zato smo specifični.“

Očigledno se po pitanju psovki izdvajamo od drugih naroda. Nepriznati smo šampioni psovanja... Sa tim se slaže i Ratko Božović.

"Kada bismo u svemu drugome bili tako uspešni kao u psovanju, gde bi nam bio kraj... Mi smo na psovke navučeni, one predstavljaju deo nedovršene rečenice, odnosno poentu rečenice koja se ne može završiti bez psovanja. Opsujemo se kada shvatimo da smo nešto pogrešno uradili, da smo napravili veliku grešku, onda ostaje samo psovka sebi samima. To je forma komunikacije u kojoj psovka ponekad dođe kao nešto što nije dominantno, već samo forma života, oduška, agresije“, smatra Božović i dodaje:

"Kada bismo posmatrali tu maštovitost ljudi u psovanju i kreativnosti, videli bismo da i psovka ima taj dijapazon od surove neduhovnosti do nečega što je poprilično zanimljivo. Međutim, ako imate samo psovku, onda bojim se da je sa komunikacijom završeno, odnosno sa normalnošću komunikacije“, kaže Ratko Božović za "Ekspres“.

Često se na društvenim mrežama postavljaju šale na račun svih nas. Upoređuje se kako drugi narodi komuniciraju, a kako to izgleda u Srbiji. Na primer, u zapadnim državama se na pitanje "Hoćeš li sa mnom večeras na piće?“ ili "Hoćeš li mi pomoći oko nečega?“ odgovara sa "Ne mogu danas“ ili "Neki drugi put“. Kod nas, odgovor u većini slučajeva bude "Hoću, bole me uši“. Isto tako, umesto "izvini“, mi kažemo "jebiga” i to je potpuno prihvatljivo i dovoljno za oproštaj.

Zahvaljujući svakodnevnom pominjanju, većina psovki je vremenom izgubila težinu. Sunce više nije zvezda koja nas greje, već alat za smišljanje novih verzija uvreda. Predmeti, nebo, klice, zemlja… kada se ubace u psovku, automatski gube na značaju. Niko tu zapravo ne psuje sunce ili hleb, već neku muku koja ga je zadesila.

"Sve te psovke dolaze iz starih uverenja. Afirmativna sam prema psovkama jer to što mi zamišljamo da otelotvoruju nešto bizarno, perverzno... To je zato što ne razumemo poreklo psovki. Ali u suštini psovka je doputovala iz dalekih vremena i do danas je sačuvana. To je svedočanstvo jedne starije kulture. Govori o našoj kulturnoj vitalnosti. I mislim da su preterano tabuisane. Naravno, nisam ni za to da treba da idemo i jedni druge psujemo... Međutim, mi osećamo kada je neko nekoga opsovao kako treba, a kada je preterao“, zaključuje Mandićeva.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
clear sky
27°C
18.08.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve