Život
28.05.2024. 18:00
Život
06.06.2024. 23:15
Dragan Vesić
Kolumna
Dragan Vesić: "Enigma i ples"
Prvi put je Rafael Nadal, legenda Rolan Garosa, ispao u prvom kolu svog omiljenog turnira, gde je imao neverovatne uspehe.
Za to se pobrinuo znatno mlađi Aleksandar Zverev, koji je jedan od najvećih favorita za titulu.
Bez obzira na ime i reputaciju, Nadalov poraz nije senzacija i bio je očekivan. Godinu i po muči se s povredama i jedva da je za to vreme odigrao nekoliko mečeva, a ne treba zanemariti ni Rafinih 37 godina ‒ do pre dve-tri godine Zverev bi ovde bio bez šansi protiv pravog Nadala.
On jeste izgubio sa 3 ‒ 0, ali daleko od toga da je Zverev “razbio“ Nadala. Setovi su bili tesni ‒ i igra nisko rangiranog Nadala, zbog velike pauze, bila bi dovoljna za pobedu nad bilo kojim teniserom, ali ne i za najveće favorite. Kako god, veliki Rafa se nije obrukao.
Zato, ono što jedan od četiri najprestižnija turnira ‒ Rolan Garos ‒ ove godine izdvaja i čini zanimljivim jeste njegova neizvesnost.
Naime, prethodnih dvadesetak godina uglavnom se znalo da je apsolutni favorit Rafael Nadal, jedan od najboljih tenisera svih vremena i najbolji ikad na šljaci ‒ čovek koji je čak 14 puta osvajao grend slem u Parizu bez ijednog izgubljenog finala. I taj uspeh može da se podvede pod jedno od najvećih dostignuća, ne u istoriji tenisa, nego sporta uopšte.
Jer, što se ostalih slemova tiče, rekorder na Australijan openu je najbolji teniser u istoriji, Đoković, sa 10 titula, takođe bez izgubljenog finala; Federer je rekorder sa osam pehara na Vimbldonu; na US openu, sa šest titula rekorderi su Federer, Sampras i Konors.
Sad, nema dileme da je, bar po titulama, Đoković najveći na betonu, a Nadal na šljaci. Naravno, ne treba zaboraviti Federera koji je, pored Đokovića, najuspešniji na brzim podlogama.
Ali bez obzira na to što je rekorder Vimbldona, ne može sa sigurnošću da se tvrdi da je najbolji teniser ikad na travi jer je na njegove velike uspehe na Vimbldonu pala velika senka.
Gubio je finala od svojih najvećih rivala: Nadala, koji je 2008. prekinuo njegov niz od pet uzastopnih titula i, nešto kasnije, od Đokovića čak tri puta, dok je Nadalova dominacija na Rolan Garosu i Đokovićeva na Australijan openu neupitna jer nisu izgubili nijedno finale.
U životu se ništa ne odvija prema planu ili, što bi rekao Pekić: “Plan je dobar, ali ga se događaji iz nekog razloga ne drže“, bez obzira na to što, kako pisac kaže, “obožavatelji reda, čak i da nisu policajci, misle da se sve odvija prema planu“. Na kraju se ipak ispostavi da događaje kroji “slučaj sa ludačkom kapom na glavi“.
Da je veliki srpski pisac bio u pravu, dokaz je teniski slučaj: život je udesio da u isto vreme igraju tri najveća tenisera u istoriji, što je i dobro i nije dobro. Dobro, jer smo gledali njihove vrhunske epske mečeve u kojima su odlučivale nijanse ‒ jedna ili dve greške u odlučujućim momentima i, naravno, mentalna snaga koja je u tenisu verovatno važnija nego u bilo kom sportu.
Život
18.04.2024. 22:00
Dragan Vesić: "Relativizacija perverznosti"
S druge strane, to nije bilo dobro za njih jer su, osim što su jedan drugog gurali do krajnjih granica, istovremeno sputavali jedan drugog i da nisu igrali u isto vreme Nadal bi najverovatnije imao mnogo više titula na betonu i travi, a Đoković i Federer na šljaci.
Na broj osvojenih titula svakako utiču i njihove povrede, a činjenica je da je Nadal propustio zbog povreda mnogo više slemova nego njegovi najveći rivali.
Ne možemo ipak da vidimo budućnost i znamo šta bi bilo kad bi bilo, ali znamo da je Đokovića od 2011. mnogo više sprečavao Nadal da osvaja slemove, i obrnuto, nego nekoliko godina stariji Federer. Dakle, poslednjih 15 godina obeležili su Đoković i Nadal, povremeno Federer, što se lako može dokazati ako se pogleda broj osvojenih slemova i nedelja na prvom mestu.
Ne morate voleti nekog od trojice ovih velikana, ali je glupo da ih neko ne poštuje.
Osim neizvesnosti, jer Nadal posle toliko godina nije bio favorit, postavlja se pitanje da li je ovo bio njegov poslednji meč na Rolan Garosu.
Nameće se još jedno važno pitanje: da li Đoković može da osvoji Rolan Garos po četvrti put (prvi meč je dobio, dok nastaje ovaj tekst).
To jeste enigma jer prvi teniser sveta ove godine nije osvojio nijednu titulu, gubio je od anonimusa, pa će drugi slem u godini da da odgovor na pitanje koje zanima ne samo Srbe nego i ceo teniski svet ‒ da li se i karijera “poslednjeg musketara“ takođe bliži kraju, ne samo zato što je ove godine bio loš, nego zato što ima 37 godina. Naravno, mnogi se neće složiti i sačekaće Vimbldon i Olimpijske igre na ovoj istoj šljaci, do čega je Đokoviću mnogo stalo jer nema olimpijsko zlato.
Izjavio je i sam da su mu Olimpijske igre prioritet ove sezone, a isto to izjavio je i Nadal bez obzira na to što ima dva olimpijska zlata (u singlu i u dublu).
Jasno je koji je Đokovićev motiv, a Nadalov je što će se igrati na pariskoj šljaci, tamo gde je imao najviše uspeha.
Rolan Garos je, dakle, ove godine neizvestan pa se postavlja pitanje ko su favoriti za titulu? Siner je među favoritima, ali ne najvećim ‒ koji je, pored Alkaraza, naslednik velike trojke ‒ bez obzira na to što je ove godine igrački sazreo, bio najbolji i osvojio svoj prvi slem ‒ Australijan open. Jer na šljaci od njega su bolji Alkaraz, Zverev i branilac titule Đoković, dok su mu šanse nešto veće protiv Ruda i Cicipasa.
Među njima treba tražiti favorite, ali se ipak kao najveći favorit, čini se, izdvaja mladi Španac Alkaraz, zato što deluje nepobedivo kad igra svoj najbolji tenis na bilo kojoj podlozi (mogla bi da mu parira jedino velika trojka da je mlađa).
Problem je njegova sklonost povredama, što je mogući razlog oscilacija u igri. Ali, ako se sve odvija prema planu (ne na već apostrofiran Pekićev način), biće gotovo nemoguće zaustaviti ga da osvoji svoj treći grend slem. Tu je i Aleksandar Zverev koji igra briljantno, a pobeda nad Nadalom, makar i ranjivim, sigurno mu je još više podigla samopouzdanje. Dakle, pomenuta dvojica se malo izdvajaju, a već smo rekli ko je iza njih. Ako bi Rolan Garos osvojio neko izvan pomenutih, bilo bi to veliko iznenađenje.
Pred kraj vratimo se na početak ‒ možda Nadal naredne godine zaigra svoj poslednji ples na omiljenom turniru, ali šanse da ga osvoji 15. put su u domenu naučne fantastike ‒ ko sumnja, nek pita veštačku inteligenciju.
Ko će biti novi teniski kralj Pariza saznaćemo u nedelju 9. juna, a Nadal sa toliko trofeja u Parizu jeste, figurativno, sinonim za Rolan Garos i zato zaslužuje poštovanje.
Život
11.04.2024. 19:40
Dragan Vesić: "Između utopije i distopije"
Komentari
