Život
18.04.2024. 22:00
Život
25.04.2024. 23:00
Dragan Vesić
Kolumna
Dragan Vesić: "Mejnstrim i teorija zavere"
Ljudi skloni neverovatnom pate od deluzije. Za razliku od iluzije, deluzija može biti posledica psihičke bolesti, ali i gluposti.
Oni koji veruju u teoriju zavere imaju problem s deluzijom ‒ njima nije moguće dokazati da je nešto tačno ili netačno.
Veruju u očigledne neistine.
Nikakve činjenice ne mogu da ih uvere da nisu u pravu ‒ postoje i pretpostavke koje se podrazumevaju, ali ovde je reč o pretpostavkama koje se ne podrazumevaju.
Nije strašno što im ne možete dokazati da nisu u pravu jer su daltonisti za zdrav razum, nego što njihovo verovanje u nemoguće može da ima nesagledive posledice ‒ uveriće sebi slične da je kovid namerno pušten iz laboratorije, da su za njega krivi Kinezi i Bil Gejts, da su MMR vakcine opasne po zdravlje (zbog ovog poslednjeg imamo ponovo iskorenjene bolesti), da je Amber alert sistem za pronalaženje nestale dece paravan za trgovinu decom i pedofiliju i da iza njega stoje američke demokrate.
Ne zanima ih što je zahvaljujući tom sistemu spaseno 1300 dečjih života.
Ne postoji nijedan ozbiljan dokaz za to što tvrde, niti ga oni imaju ‒ deluzivno veruju na osnovu sumanute pretpostavke. Nije to kao vera u Boga gde je u pitanju duhovno prosvetljenje, nego bolest ili glupost.
Strašno je i što mediji, posebno društvene mreže, daju prostor teoretičarima zavere. Oni postaju bogati i slavni: ne zato što su pametni, priznati u svom poslu, nego zato što su bolesni i zato što su neznalice, i to opasne po društvo.
Ovo, nažalost, nije teorija zavere nego činjenica koju može da dokaže podkast.
Tačno je, takođe, da se za mnoge stvari verovalo da su teorija zavere, ali se pokazalo da nisu, nego da je u pitanju mejnstrim.
Tačno je i da nemamo privatnost, ali za to smo sami krivi jer smo se nje na društvenim mrežama dobrovoljno odrekli, a ne “čipovanje ljudi“ kako poručuju teoretičari zavere.
Pametan čovek sumnja kad je nešto čudno i opako, kad se ponavlja, budala ne sumnja nego misli da sve zna. On prosto veruje u svoju sumanutu ideju i ona se, kao dogma, ne dovodi u pitanje.
Jedini način da se tajna razotkrije jeste dokaz: svako može da demantuje da je nešto rekao ili ne, ali validan je jedino video-zapis.
Život
11.04.2024. 19:40
Dragan Vesić: "Između utopije i distopije"
Život
28.03.2024. 19:30
Dragan Vesić: "Peti jahač apokalipse"
Da bi se razobručila misterija, na kojoj se zasniva svaka teorija zavere, potreban je integritet i potrebna je hrabrost.
Problem je što su mnogi ljudi kompromitovani, kriju neku mračnu tajnu pa ih je lako potkupiti, uceniti i držati u šaci ‒ čak i da nisu, mnoge možete lako potkupiti jer su prosto takvi. Centri moći, na primer, mogu da ucene novinare zbog neke afere ili su “na prodaju“ i bez nje.
Oni spinuju informacije tj. šire dezinformacije da bi se zataškala istina ili prošlo nešto što donosi profit bez obzira na to što je na štetu ljudi.
Zato su teorija zavere i mediji u tesnoj vezi ‒ mediji imaju moć da oblikuju javno mnjenje po meri vladara sveta.
Da bi se saznalo da li je u pitanju teorija zavere ili zavera, dovoljno je poštovati “četiri pravila profesionalnog novinarstva“ o kojima je davne 1939. pisao nobelovac Alber Kami, a to su lucidnost, odbijanje, ironija i istrajnost. Sve četiri “zapovesti“ su u kauzalnoj vezi i štite integritet profesije, ali gledano iz sadašnje perspektive izgledaju kao ironija, ideal i utopija, pa oni koji su ih iz bilo kog razloga prekršili, služeći elitama i propagirali laž i mržnju, ne moraju da brinu ‒ ionako je zanemarljivo malo ljudi koji imaju hrabrost i integritet da govore istinu.
Nijedna teorija zavere ne zasniva se, dakle, na dokazima nego na infantilnim verovanjima u nemoguće. Uz teoriju zavere obavezno ide paranoja i nekada je teorija zavere bila marginalna medijska pojava rezervisana za čudake, fanatike, ludake i idiote, a sada je masovna ‒ pomenute kategorije danas su popularni i uticajni ljudi: polusvet je, zahvaljujući društvenim mrežama, dočekao svojih pet minuta slave.
Teorija zavere, kao i sve izopačeno, posebno se razmahne u kriznim vremenima, i umesto da ludaci budu u ludnicama, na hiljade pratilaca na društvenim mrežama upija njihove nebuloze: da su vanzemaljci među nama, da nam sudbinu kroje iluminati i ostala tajna društva, da u početku ne beše logos nego memorandum SANU, da su Adam i Eva bili Srbi...
Ako ste danas pošteni, empatični, siromašni ‒ vi ste stigmatizovani: ko vam je kriv što niste lajf kouč ili teoretičar zavere.
Teorija zavere zasniva se na nedokazanim apokaliptičnim tajnama, ali ne može se sporiti činjenica da su mnoge teorije zavere bile zavere jer je nemoguće postalo moguće, a nenormalno normalno.
Tako je, na primer, za mis Holandije izabran muškarac, ali to nije teorija zavere nego progres: kolektivno ludilo, mejnstrim epohe gde je materija sve, a smisao i duhovnost ništa.
I kad sve što vredi ode dođavola i svet kakav znamo prestane da postoji, kad zavlada haos, stvari neće moći da se isprave.
Tada neće biti krivi centri moći, nego ljudi koji to nisu sprečili.
Zašto su samo gledali kako se deluzija primitivno i šizofreno razmeće, biće nevažno i biće retoričko pitanje.
Život
04.04.2024. 22:00
Dragan Vesić: "Gorostas iz Pasi Poljane"
Komentari
