Život
04.02.2024. 13:45
Teodora Stojanović

U fokusu

Čipovanje ljudskog mozga i ostale velike ambicije koje Ilon Mask ostvaruje

mozak, glava
Izvor: Shutterstock

Roboti, pametni automobili, leteći taksi, tehnološka revolucija u medicini… Sve ono za šta smo smatrali da će se razviti u mnogo daljoj budućnosti događa se sada.

Svaka vest o novom napretku nas, blago rečeno, šokira. Nismo verovali da ćemo doživeti mnoge stvari, a zasigurno nismo očekivali da ćemo biti svedoci ugrađivanja čipa u ljudski mozak.

Osnivač kompanija "Tesla“ i "SpaceX“ objavio je posredstvom društvene mreže X da je "Neuralink“ uspešno implementirao prvi čip direktno u ljudski mozak. Ilon Mask izjavio je da je prvi pacijent koji je primio ovaj implantat dobro i uspešno se oporavlja, a početni rezultati pokazuju obećavajuće detekcije impulsa neurona.

Kako to zapravo funkcioniše? Jedan deo lobanje, odnosno područje koje kontroliše kretanje ruku, podlaktica i zglobova zamenjuje se malim čipom, implantom.

Implantat, koji radi na bateriji koja se može bežično puniti, snimaće i bežično prenositi moždane signale u aplikaciju koja dešifruje kako osoba namerava da se kreće.

"Kada je implant instaliran, on postaje kozmetički nevidljiv, a dizajniran je za bežični prenos moždanih signala u aplikaciju koja dešifruje namenu kretanja“, navela je kompanija u zvaničnoj izjavi.

Šta sve omogućava "Telepatija" 

Prvi proizvod nazvan "Telepatija“ prema Maskovim rečima, omogućava kontrolu telefona ili računara, pa čak i drugih uređaja, samo razmišljanjem. Očekuje se da će prvi korisnici ovog revolucionarnog uređaja biti oni koji su izgubili kontrolu nad svojim ekstremitetima, otvarajući mogućnosti komunikacije za osobe poput Stivena Hokinga.

"Omogućava vam da upravljate telefonom ili računarom, a preko njih praktično bilo kojim uređajem samo razmišljanjem. Prvi korisnici biće oni koji su izgubili sposobnost da koriste udove. Zamislite da Stiven Hoking može komunicirati brže od daktilografa. To je naš cilj“, naveo je Mask.

Kompanija "Neuralink“ osnovana je 2016. godine, a prema rečima Maska namenjena je lečenju bolesti kao što su demencija, Parkinsonova i Alchajmerova. Međutim, Mask planira da pomoću svojih čip uređaja upravlja mnogo širim sprektrom bolesti kao što su depresija, šizofrenija, autizam i gojaznost. Glavni i dugoročni cilj jeste da se poboljša interakcija ljudi sa veštačkom inteligencijom.

Opšte je poznato to da Ilon Mask ima velike ambicije, kao i to da voli da daje smela obećanja. Najavljivao je da će Tesla automobil moći samostalno da se kreće od Njujorka do Los Anđelesa ili da će njegova raketa kompanije "SpaceX“ sleteti na Mesec 2018. godine.

Ništa od navedenog se nije dogodilo, ali ne sme se zaboraviti to da je 2017. godine najavio da će se prvi "Neuralink“ proizvod pojaviti na tržištu "za oko četiri godine“. Vest o prvom ugrađenom čipu u ljudski mozak čini se kao dobar korak ka tome da Mask konačno ispuni neko svoje obećanje.

Proces odobravanja FDA za testiranje "Neuralink“ čipova na ljudima trajao je nekoliko godina. Inicijalni zahtev za odobrenje odbijen je zbog zabrinutosti oko potencijalnog pregrevanja ili pomeranja čipova u mozgu, ali konačno je odobren u maju 2023. godine.

"Ovo je dalo zeleno svetlo za početak šestogodišnje studije, u kojoj se robot koristi za hirurško pričvršćivanje 64 fleksibilne niti, tanje od ljudske dlake, na deo mozga koji kontroliše ʼnameru kretanja’“, navela je kompanija "Neuralink“.

Dok Ilon Mask veruje da će "Neuralink“ stvoriti snažan interfejs omogućavajući bržu obradu informacija i simbiozu sa veštačkom inteligencijom, neki stručnjaci izražavaju sumnje u mogućnost postizanja takvih superiornih kognitivnih sposobnosti.

Rano je za reč "uspeh"?

Rojters je u decembru 2022. izvestio da je kompanija "Neuralink“ izvršila testiranje koje je ubilo više od 1.500 životinja (ovce, majmune i svinje), a ima i onih koji smatraju da je rano ovo nazivati bilo kakvim uspehom jer je još u ranoj fazi.

"Očekujem da će ʼNeuralinkʼ želeti da pacijentu da vreme za oporavak pre nego što počnu da ispituju svoj sistem. Znamo da je Ilon Mask veoma vešt u kreiranju oglasa za svoju kompaniju, tako da možemo očekivati najave čim započnu testiranje, mada po mom mišljenju pravi uspeh treba dugoročno proceniti, koliko će interfejs biti stabilan tokom vremena i koliko će to imati koristi od učesnika“, rekla je za "Gardijan“ Ani Vanhostenber, profesorka na Kings koledžu u Londonu.

Predsednica Britanskog udruženja neurologa, profesorka Tara Spajer-Džouns, uvidela je potencijal Maskovog poduhvata, ali je navela i to da "većina ovih interfejsa zahteva invazivnu neurohirurgiju i još je u eksperimentalnoj fazi, tako da će verovatno proći mnogo godina pre nego što postanu javno dostupni“.

"Ima ogroman potencijal da pomogne ljudima sa neurološkim poremećajima u budućnosti i savršen je primer kako se osnovna istraživanja neurologije koriste za postizanje medicinskih dostignuća“, rekla je profesorka Tara Spajer-Džouns za BBC.

Maskova kompanija nije jedina koja radi na ovakvom revolucionarnom otkriću. Savezna politehnička škola (EPFL) sa sedištem u Švajcarskoj uspešno je omogućila paralizovanoj osobi da hoda, i to isključivo samo razmišljanjem. Ovakav rezultat postignut je postavljanjem elektronskih implantata u mozak i kičmu osobe, koji bežično prenose misli na njegove noge.

Kompanija "Blackrock Neurotech“ sa sedištem u Juti implantirala je svoj prvi od mnogih interfejsa "mozak-računar“ još 2004. godine. Tu je i "Precision Neuroscience“, čiji je suosnivač "Neuralink“, a cilj ove kompanije jeste da pomogne ljudima sa paralizom pomoću implanta koji podseća na tanak komad trake. Nalazi se na površini mozga i može se ugraditi na mnogo jednostavniji način.

Nedavno su u SAD urađene i dve naučne studije u kojima su implanti korišćeni za praćenje moždane aktivnosti kada osoba pokuša da progovori, uz pomoć kojih se to dešifruje kako bi se pružila pomoć u komunikaciji.

"Za svaku kompaniju koja proizvodi medicinske uređaje, prvi test na ljudima je prekretnica. Za zajednicu za dizajn interfejsa ʼmozak-računar’, ovu vest moramo da razmotrimo u kontekstu da, iako postoji mnogo kompanija koje rade na zanimljivim proizvodima, postoji samo nekoliko drugih kompanija koje su implantirale svoje uređaje ljudima, pa se ʼNeuralinkʼ pridružio prilično maloj grupi“, dodala je Ani Vanhostenber.

Kompanija "Neuralink“ i Ilon Mask još nisu dali opširnije informacije, kao ni to kada će se ispitivanje na pacijentu nastaviti.

Da li treba da brinemo?

Mask je svojom objavom na platformi X izazvao burne reakcije, ali i strah kod ljudi.

Neki od korisnika uporedili su ovaj poduhvat sa filmom "Matriks“, a neki su čak Maska nazvali "antihristom“. Bilo je i komentara poput: "Užasava me pomisao na to“, "Definitivno me plaši... Zaista me zanima kakav bi na kraju bio slučaj upotrebe ovoga“…

Ugrađivanje čipa u ljudski mozak zaista jeste pomalo zastrašujuće. Ukoliko sada svedočimo tome, postavlja se pitanje šta možemo sledeće očekivati. Koliko će daleko tehnologija dogurati? Da li bi trebalo da je se plašimo ili da joj se radujemo? Osim tehničkih pitanja, postavlja se i pitanje etičnosti ove tehnologije, a kritičari su zabrinuti zbog ambicioznih tvrdnji Elona Maska i kompanije „Neuralink“.

Ono što je sigurno jeste to da ovaj korak otvara vrata hiljadama volontera koji su se prijavili za učešće u eksperimentalnom testiranju, gde će im se deo glave ukloniti radi implantacije čipa.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
moderate rain
8°C
06.12.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve