Aktuelno

Kupovina u SECOND HAND radnjama - šta izbegavati, šta obavezno kupiti

garderoba, moda, kupovina, šoping — Izvor: Shutterstock

Prema istraživanjima, tržište second hand odeće neprestano raste i beleži značajan porast poslednjih godina. U periodu od 2020. do 2023. godine, potražnja za polovnom odećom se povećala za 15% godišnje. Ova tendencija se nastavlja i u 2024. godini sa procenom da će rasti za 20% godišnje u narednom periodu.

Prema istraživanju Centra za unapređenje životne sredine, modna industrija se smatra četvrtim najvećim zagađivačem životne sredine. Njihovi podaci pokazuju da se u Srbiji svake godine proda oko 82.000 tona odeće, što iznosi otprilike 12 kilograma po stanovniku godišnje.

Iako je održiva moda već dugo prisutna u Evropi kroz second hand prodavnice, u Srbiji su takvi koncepti postali popularni tek u poslednjih nekoliko godina. Iako je otpor prema kupovini polovne odeće bio prisutan na Balkanu, čini se da je taj stav postepeno slabio, što potvrđuje sve veća potražnja u prodavnicama polovne odeće.

Šta nije preporučljivo kupovati u second hand radnjama?

Iako kupovina u second-hand radnjama može biti atraktivna iz finansijskih i ekoloških razloga, određeni tipovi garderobe, nose značajne zdravstvene rizike kada se kupuju polovni.

Donji veš je jedan od najintimnijih komada odeće koji dolazi u direktan kontakt sa kožom, zbog čega se kupovina polovnog donjeg veša ne preporučuje. Savet je da se ženske i muške bokserice i drugi donji veš kupuje u regularnim i pouzdanim radnjama takvog tipa.

Prema istraživanju Američkog nacionalnog instituta za zdravlje, učestalost bakterijskih infekcija povećava se za 25% kod osoba koje nose polovni donji veš u poređenju sa onima koji nose nov. Ove infekcije mogu biti ešerihija koli i stafilokokne infekcije, koje mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, takođe određeni patogeni, poput HPV-a, mogu preživeti na tkanini i do nekoliko nedelja, što dodatno povećava rizik.

Slično kao i donji veš, kupaći kostimi dolaze u direktan kontakt s intimnim delovima tela i mogu biti zaraženi bakterijama, gljivicama i virusima. Istraživanje objavljeno u "International Journal of Environmental Research and Public Health" pokazuje da voda u javnim bazenima često sadrži različite mikroorganizme, koji mogu ostati na tkanini kupaćeg kostima čak i nakon pranja.

Pored toga, kupaći kostimi se često prave od materijala koji se brzo habaju, tako da polovni kupaći kostimi mogu izgubiti elastičnost i oblik, što ih čini neudobnim za nošenje i manje efikasnim u pružanju podrške tokom plivanja.

Polovne cipele mogu biti neprilagođene anatomiji vašeg stopala, što može dovesti do problema sa stopalima i pravilnim držanjem. Cipele koje nepravilno pristaju mogu izazvati brojne probleme, žuljeve, kurje oči i bolove u stopalima.

Zbog čega Nemci (ne) šopinguju

Štediše?

Biznis 27.04.2024. 04:00

Zbog čega Nemci (ne) šopinguju

E to je šoping! Potrošio sedam miliona dolara u "Guči" radnji

Poznati bokser

Sport 21.07.2023. 10:48

E to je šoping! Potrošio sedam miliona dolara u "Guči" radnji

Kuda ide ovaj svet: I Amerikanci više nisu "ludi" za šopingom

Sajber ponedeljak

Biznis 30.11.2021. 18:29

Kuda ide ovaj svet: I Amerikanci više nisu "ludi" za šopingom

Finansijska isplativost polovne odeće koju možete kupovati u second hand radnjama

Kupovina polovne odeće omogućava značajne uštede. Komadi garderobe poznatih brendova, koji bi inače koštali više od nekoliko hiljada dinara, u second hand radnji mogu se pronaći po ceni od nekoliko stotina dinara. Ovaj pristup omogućava kvalitetnu odeću po povoljnijoj ceni.

Uštede su posebno izražene za brendirane stvari. Poreklo odeće iz second hand radnji često je od renomiranih proizvođača, što dodatno povećava vrednost za uloženi novac. Većina polovne odeće u našoj zemlji stiže iz zapadne Evrope.

Brendirani kaput koji u redovnoj prodaji košta 15.000 dinara, u second hand radnji može se naći za 3.000 dinara. Takve uštede omogućavaju kombinovanje različitih brendova i stilova bez prevelikih investicija, što kupcima pruža priliku da sa manje novca unaprede svoju garderobu kvalitetnim i jedinstvenim komadima.

Pantalone koje koštaju 8.000 dinara, u second hand radnji mogu se naći za 1.500 dinara.

Slična situacija je i sa košuljama, gde košulja renomiranog proizvođača, koja u butiku košta 6.000 dinara, u second hand radnji može biti dostupna za samo 1.000 dinara.

Zimske jakne i oprema se mogu kupiti po cenama koje su i do 70% niže od originalnih.

Kožni kaiš, čija je cena u butiku 4.500 dinara, u second hand prodavnici često se može naći za 800 dinara. Ove uštede omogućavaju da sa relativno malim budžetom unapredite svoj stil kvalitetnim komadima.

Sve je više i radnji koje nude raznu garderobu, majice, šorceve ili pantalone za samo 100 dinara. Međutim, to u dosta slučajeva zna da odbije narod jer se veruje da sa tom garderobom nešto nije u redu, da je lošeg kvaliteta ili da je tretirana štetnim hemikalijama za organizam.

Kakav je zapravo kvalitet odeće u second hand radnjama?

U second hand radnjama mogu se pronaći komadi sa minimalnim znakovima nošenja, često iz premium brendova, koji bi inače bili nedostupni prosečnom kupcu. Mnogi od ovih komada su dosta kvalitetni, često izrađeni od izdržljivih materijala koji dugotrajno zadržavaju svoj oblik i boju.

Kada se razmatra second hand odeća, važno je obratiti pažnju na vrstu materijala. Često se mogu pronaći komadi od prirodnih vlakana poput pamuka, vune ili svile. Štaviše, mnoge second hand radnje pažljivo biraju svoju ponudu, fokusirajući se na kvalitetne materijale koji mogu izdržati dugotrajnu upotrebu.

Tržište polovne odeće u Srbiji

Tržište polovne odeće u Srbiji beleži značajan rast poslednjih godina, što govori o promeni svesti kupaca.

Preko 30% mladih između 18 i 35 godina redovno kupuje second hand odeću. Iznenađuje podatak da i starija populacija, posebno oni stariji od 50 godina, sve više kupuju u second hand radnjama, prepoznajući vrednost i kvalitet ponuđenih artikala.
Tržište polovne odeće u Srbiji generiše godišnji prihod od oko 2 milijarde dinara.
Prema podacima Agencije za privredne registre u Srbiji, trenutno postoji oko 1.000 preduzetnika koji su registrovani za prodaju polovne robe u maloprodaji. Tokom poslednje dve godine, zabeležen porast od 26 novootvorenih radnji u ovoj industriji.

Ovaj razvoj može se objasniti rastućom promenom u mentalitetu potrošača, gde se sve više ceni ekološka odgovornost i ekonomska isplativost. S obzirom na to, jasno je da će tržište sacond hand odeća u Srbiji nastaviti da igra važnu ulogu u modnoj industriji.

Podaci iz različitih istraživanja dodatno prikazuju značaj polovne odeće u kreiranju održivog modnog modela. Kupci iz urbanih sredina, kao što su Beograd i Novi Sad, najčešće čine veći deo klijenata second hand radnji, dok u manjim sredinama taj trend tek počinje da uzima maha. Kupovina u second hand radnjama pruža brojne prednosti, uključujući unikatne komade, pristupačne cene, i značajno smanjenje ekološkog otiska.

Pomama za garderobom će nas ubiti?!