Život
03.05.2021. 19:00
R. E. / Index hr

Posetite ih dok možete

Ledeni pokrivači su na pragu nestajanja

Ledeni pokrivači
Izvor: EPA/AUSTRALIAN MARITIME SAFETY AUTHO

Ukoliko nikada niste hodali preko glečera, možda ne bi bilo loše da to učinite uskoro.

Ledeni pokrivači u planinama, širom sveta, tope se brže nego što su naučnici mislili. Od 2015. godine glečeri gube gotovo 300 milijardi tona leda godišnje. Ako se ova stopa otapanja nastavi, mnogi gčečeri mogli bi nestati do sredine veka, pokazuje nova opsežna studija koju prenosi Wired.

Naučnici iz Kanade, Francuske, Švajcarske i Norveške 20 godina su skupljali satelitske snimke napravljene posebnom kamerom sa NASA-inog satelita Terra. Uređaj nazvan ASTER (Advanced Spaceborne Thermal Emission and Reflection Radiometer) ili Napredni svemirski radiometar snimio je više od 210.000 glečera širom sveta. Studija je isključila masivne ledene ploče na Grenlandu i Antarktiku, kojima se bave druge naučne ekipe.

Nova analiza, upravo objavljena u časopisu Nature, otkrila je da su od 2000. do 2004. godine glečeri gubili 227 milijardi tona leda godišnje. Stopa se od 2015. do 2019. godine povećala na 298 milijardi tona godišnje, što autori studije pripisuju većim temperaturama. Otopljena voda kreće se rekama u okeane i predstavlja oko petinu uočenog porasta nivoa mora tokom poslednjih 20 godina, prenosi Index, hr.

Međutim, koliko god to bilo važno, problem nije samo porast nivoa mora, koji preti stanovnicima priobalnih ddržava poput Indonezije, Bangladeša, Paname i nekih delova Sjedinjenih AMeričkih Država. U pojedinim kopnenim regijama milioni ljudi zavise od topljenja snega zbog čiste vode. U godinama kada nema puno snega, ledeni pokrivači nude rezervni izvor vode. To je jako važno u delovima Anda, Himalaja i Aljaske. 

Kada glečeri nestanu, mnogi će imati problem s vodom

"Glečeri daju obilje hladne vode za mnoge sisteme na celoj planeti. Jednom kad ti ledeni pokrivači nestanu, više neće biti te mogućnosti", kaže Brian Menounos, profesor na Univerzitetu Northern British Columbia i autor nove studije.

Menounos smatra da su prethodne studije koje su se bavile otapanjem ledenih pokrivača uzimale manja merila u prostoru i vremenu, što je dovelo do nejasnoća o tome koliko su se glečeri zapravo smanjivali. Koristeći detaljne satelitske snimke, nastavlja Menounos za Wired, dobijene su preciznije procene. Da bi se procesuirali brojevi za svih 211.000 glečera, bilo je potrebno da superračunalo na Univerzitetu Northern British Columbia neprekidno radi godinu dana.

Nova analiza daje tmurno upozorenje za budućnost, kaže Jonathan Bamber, profesor sa Univerziteta u Bristolu, koji nije bio uključen u studiju: "Ovo je najopsežnija, detaljna i temeljita procena globalnog gubitka mase ledenog pokrivača ikada urađena u 21. veku. Detaljni rezultati omogućuju nam da prvi put vidimo promene na pojedinim glečerima širom sveta."

LEd, ledeni pokrivać
Izvor: Shutterstock

Bamber kaže da analiza pokazuje da će ovakvim trendom neke planinske regije s nižim nadmorskim visinama u potpunosti izgubiti ledene površine do 2050. godine: "Iako su rezultati i rad impresivni, glavna je poruka prilično tmurna. Ledeni pokrivači su na putu nestanka, s dubokim posljedicama na vodene resurse, prirodne opasnosti, porast nivoa mora, turizam i lokalno preživljavanje."

Autori studije slažu se sa tom procenom, a Menounos je rekoa da će neka područja, poput američkih nacionalnih parkova Cascades i Glacier, verovatno ostati bez leda do sredine veka. "Posetite ih dok još možete", poziva  Menounos.

Voda iz ledenih pokrivača koji se brzo otapaju može izazvati ekološke katastrofe, kao što je bila ona u februaru, kad se otopljeni led sa Himalaja srušio na severu Indije, izazivajući vodeni talas koji je u uskoj dolini usmrtio 200 ljudi. Izveštaj Međunarodnog panela za klimatske promjene Ujedinjenih nacija za 2018. godinu otkrio je da je sve toplija klima odgovorna za povećanje rizika od poplava i klizišta u planinama:

"Povlačenje glečera i odmrzavanje večnog leda smanjiće stabilnost padina u planinama i povećati broj i površinu ledenih jezera. Klizišta i poplave će se pojavit tamo gde ih do sada nije bilo", zaključili su autori izveptaja.

Posljednja studija kanadskih i evropskih naučnika takođe je otkrila da je otapanje leda na Aljasci, u zapadnoj Kanadi i SAD-u odgovorno za gotovo polovinu gubitka ledene mase na svetu. Na Aljasci je otapanje leda takođe dovelo do povećanja magnitude potresa jer se zemljište ispod ledenjaka diže, oslobađajući pritisak i utičući na sile u obližnjim zonama, pokazuje studija istraživača sa Univerziteta Aljaska u Fairbanksu, objavljeno u martu u Journal of Geophysical Research.

Iako su vesti loše, stručnjaci su impresionirani količinom podataka prikupljenih sa satelitskih slika u periodu od 20 godina.

"Mislim da je ovo zapravo fantastično. To je pravi dokaz vrednosti istraživanja kroz vreme. Puno puta ove misije imaju životni vek od pet ili sedam godina. Činjenica da još uvek prikupljaju fantastične podatke jednostavno je fenomenalna. To je omogućilo istraživačima da postignu nešto što nikada pre nije bilo učinjeno", kaže Tom Neumann, šef laboratorija za kriosferne nauke u NASA-inom centru za svemirske letove Goddard.

Neumann je projektni naučnik za NASA-inu misiju ICESat2, satelit lansiran 2018. godine, koji šalje laserske zrake na Zemljina polarna područja kako bi se tačno izmerio gubitak ledenjaka i polarnih ledenih ploča. "Nadam se da ćemo moći da izdržimo 20 godina kako bismo jednog dana mogli da napišemo ovakav rad", zaključio je Neumann za Wired.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
clear sky
17°C
12.05.2021.
Beograd

Najčitanije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve