MALE NAVIKE koje deluju smešno dok ne shvatite da ste dobili VIŠE SLOBODNOG VREMENA

Izložite se sunčevoj svetlosti odmah nakon buđenja

Verovatno ne istrčite na balkon odmah nakon buđenja. Međutim, možda bi trebalo. Možda mislite da je to zbog vitamina D, ali to je više od toga. To će vam pomoći da rekalibrirate svoj cirkadijalni ritam (unutrašnji biološki sat koji reguliše ciklične procese u organizmu, prateći otprilike 24-časovni period).

Naš cirkadijalni ritam uglavnom određuju dva hormona: melatonin i kortizol. Da biste brzo zaspali noću, nivo kortizola treba da bude nizak, a nivo melatonina visok. Kada ujutru nemate sunčevu svetlost, nivo kortizola možda neće dostići dovoljan nivo da biste zaspali uveče.  

Pročitajte svoju svrhu naglas

Jedan od vodećih stručnjaka za dugovečnost, Ben Grinfild (koji je preokrenuo svoju biološku starost za 17 godina), kaže da je ključ broj jedan za ispunjen i duži život život sa svrhom.

I iako mnogi od nas to možda nejasno znaju, Ben predlaže da moramo imati zapisanu formalnu rečenicu koja prenosi našu svrhu i da je moramo čitati svaki dan. Benova je „osnažiti ljude da žive avanturistički, radosnije i ispunjenije živote“.

Koja je vaša? Zapišite je i čitajte je svakog jutra. Motivisaće vas da radite na ostvarivanju svojih ciljeva i živite ispunjeniji život.

Uveravajte sami sebe

Svi vodimo neku bitku. Strah je konstanta u svim našim životima. Čak se i Ilon Mask plaši da će možda umreti pre nego što stignemo na Mars.

Uverenje u obliku „Sve će biti u redu“ ponekad može biti najslađa rečenica koju možemo čuti. I zato što, iako nećemo uvek imati drugu osobu da nam to kaže, moramo to učiniti sami.

Svakog jutra sebi govorite da ćesve biti u redu. Potrebno je da budemo svesni svojih strahova ali i vere u sebe da je patnja prolazna. Na taj način se vremenom spušta nivo anksioznosti.

Razmislite o prolaznosti svega

Svi imamo neke senzorne smetnje koje nas sprečavaju da postignemo svoje ciljeve. Za većinu nas, to je slatka hrana i gledanje serija u preteranom obimu. Ne možemo odoleti ukusnoj hrani i ne uspevamo da izgubimo salo na stomaku. A Netfliks nikada nije bio efikasniji u sprečavanju nas da radimo.

U redu je uživati u hedonstičkim ugodnostima, međutim, kada preteramo, to postaje problem. Svakog jutra pokušajte da provedete neko vreme svesni svojih senzornih ometanja i razmišljate o tome da ne traju dugo. Recite sebi kako zadovoljstvo traje tako kratko, ali ima sposobnost da dugoročno nanese štetu.

Perite zube nedominantnom rukom

Mnogi neurolozi nas podstiču na to da koristio svoju nedominantnu ruke za obavljanje zadataka kako bi izgradili spretnost i ojačali neuronske veze u mozgu.

Iako ne morate sve da radite nedominantnom rukom, pranje zuba na taj način je dobro za početak. To će pomoći vašem mozgu da postane zdraviji, a istovremeno će vas učiniti kreativnijim.

Dakle, ako ste levoruki koristite za neke radnje desnu ruku i obrnuto.

Vežbajte blokiranje vremena

Blokiranje vremena je jednostavna tehnika upravljanja vremenom koju je razradio Kal Njuport, a koja traje manje od 1 minuta, ali dovodi do velike jasnoće u vašem danu.

Jednostavno podelite dan na blokove od 30 minuta i dodelite im zadatke. Ovo će vam pomoći da eliminišete donošenje odluka u trenutku i takođe će vam pomoći da se nosite sa odugovlačenjem, ako ste tome skloni.

Umočite glavu u hladnu vodu

Mnogi ljudi mrze hladne tuševe, ali postoji nešto lakše od toga. Nemojte se tuširati hladnom vodom, ali barem umočite glavu u lavor sa hladnom vodom.

Vaš mozak ima krvno-moždanu barijeru čiji je zadatak da drži određene štetne materije podalje od nervnog tkiva. Međutim, ova krvno-moždana barijera postaje propusna godinama, omogućavajući važnim stvarima da cure, a toksičnim da uđu. Kao što stručnjak za dugovečnost Ben Grinfild napominje, izlaganje glave hladnoći je fantastičan način da se poboljša kvalitet ove barijere.

Vežbajte trideset sekundi pre obroka

Ponovo se ugledamo na mudrost Bena Grinfilda. On kaže da je kontrola glikemijske varijabilnosti možda najvažnija stvar za duži život.

A najlakši način da se to uradi? Samo radite 30 sekundi vežbanja poput  čučnjeva ili skakanja pre obroka. Ovo povećanje otkucaja srca pomoći će u optimizaciji glikemijske varijabilnosti. Kombinujte ovo sa 10 minuta hodanja posle obroka.

Jedite manjom kašikom

Uz svu priču o tome koliko je ljudski mozak neverovatan, prilično ga je lako prevariti. Jedan od načina da se to uradi jeste da se jede manjom kašikom. Neke studije pokazuju da jedenje manjim kašikama može smanjiti unos kalorija jer smanjuje i veličinu zalogaja i stopu konzumiranja.

Skoro je smešno, ali funkcioniše. A s obzirom na to da je gojaznost nova pandemija, neće škoditi napraviti ovu malu promenu. Na kraju krajeva, bilo bi lepo kada bismo mogli da stanemo u one farmerke koje smo nosili pre godinu dana.

Vežbajte Hara Hači Bu

Može se tvrditi da kada ste 80% siti, onda ste 100% siti. To je zato što čak i nakon što dovoljno hrane stigne do vašeg želuca, postoji kašnjenje u signalu koji uzrokuje da vam mozak kaže da prestanete da jedete kasnije nego što bi trebalo. To dovodi do prejedanja.

Jedenje hrane samo dok niste 80% siti je okinavska praksa koja se zove Hara Hači Bu. Pored nauke, Hara Hači Bu promoviše i važnu promenu načina razmišljanja. Zapadni svet jede dok ne može da kaže „Sit sam“, dok Okinavljani jedu dok ne mogu da kažu: „Više nisam gladan“.

Koristite princip „uradite to danas i uradite samo malo“

Svi mi imamo taj jedan projekat na kojem treba da počnemo da radimo. I stalno ga odlažemo za sutra, zaboravljajući izreku koja kaže „sutra nikad ne dolazi“. Međutim, postoji korisna tehnika za bolje rešavanje ovog problema.

Jednostavno je - uradite to danas i napravite taj neverovatni mali pomak. Želite da počnete da radite na trbušnjacima? Umesto da započnete potpuni trening u ponedeljak, uradite 2 trbušnjaka odmah.

Želite konačno da počnete da pišete taj članak? Umesto da čekate sate slobodnog vremena, napišite samo jednu rečenicu odmah. Ova strategija pomaže da preopterećujući zadatak bude dovoljno jednostavan da se obavi u ovom trenutku.

Preterajte malo u jednoj stvari svakog dan

Preterivanje je tehnika inspirisana citatom preduzetnika Eda Majleta: „Svi veliki rade jednu više, a svi prosečni ne“. Ovako to funkcioniše - koji god da su vaši željeni ciljevi za taj dan, pokušajte da uradite malo više u barem jednom od njih svakog dana.

Recimo da imam ova tri cilja za svoj dan: trčati sedam krugova u parku, pročitati 40 stranica i napisati 1.500 reči. U ponedeljak bih mogao odlučiti da trčim osam krugova. U utorak bih mogao pročitati 45 stranica. A u sredu bih mogao odlučiti da napišem 1.600 reči. Ovo će svakodnevno slati poruku mom mozgu da sam sposoban da uradim više. Ovako preterivanje može pomoći u izgradnji mentalne snage tokom vremena.

Koristite ritual zaustavljanja posla

Svakog dana, bez izuzetka, završite svoj radni dan izgovaranjem fraze: „Zakazano zaustavljanje, završeno.“ I, poput robota, udaljite se od posla. Nakon što izgovorite ovu frazu, ako vam se u glavi pojavi bilo koji problem vezan za posao, odgovarite na sledeći način: “Rekao sam frazu za prekid”.

Fraza može biti I: „Posao završen“.

Merite ono do čega vam je stalo

Više volimo neznanje nego istinu. Ali kada se bavite samospoznajom merenjima, olakšavate preduzimanje akcija u pravom smeru. Zato, merite ono što biste želeli da budete kontrolisani.

Stanite na vagu svakog dana ako želite da izgledate vitkije. Ako želite da gubite manje vremena, postavite vidžet za vreme provedeno ispred ekrana na početnu stranicu i zapišite ga u svoj dnevnik svakog dana. Ako želite da budete pametniji, merite koliko knjiga čitate.

Zapišite jednu ideju svakog dana

Zapišite neku ideju ili više njih svakog dana. To mogu biti ideje za članke, ideje o tome kako zaraditi novac ili bolje živeti. Bilo šta. Kao početniku, 10 može izgledati preterano, pa počnite sa jednom.

Zapišite jednu ideju (malu ili veliku) svakog dana o boljem životu. To mogu biti stvari poput: Počnite da pijete jabukovo sirće. Prestanite da nosite telefon u toalet. Počnite da dremate 15 minuta dnevno.

Dajte sebi malo popusta

Svakog dana krećemo da nešto postignemo. Postoje dani kada to uradimo, a postoje i dani kada ne uspemo. I dok je važno učiti iz svojih mikro-neuspeha, ne bi trebalo da se kažnjavate zbog njih.

Pre spavanja, vežbajte samosaosećanje. Istraživanja pokazuju da su ljudi koji praktikuju samosaosećanje srećniji. Na kraju krajeva, nema ništa plemenito u tome da odete u krevet mentalno pretučeni i krivi. Recite: „Opraštam sebi“ i idite u krevet sa čistom savešću.