Kloster Eberbach

Bili smo u manastiru u kojem je sniman film "Ime ruže" - SPEKTAKULARNO MESTO

Engleski franjevački monah Vilijam od Baskervila, zajedno sa mladim benediktinskim iskušenikom Adsom od Melka, stiže u nadaleko čuveni benediktinski manastir, skriven u italijanskim Alpima, kako bi zajedno istražili misteriozno ubistvo...

Hvatajući se ukoštac sa zagonetnim dešavanjima, ali i nizom novih neobjašnjivih ubistava kojima svedoče, njih dvojica dolaze do zapanjujućih saznanja – otkrivaju jeretičku knjigu koju ubica želi da zadrži daleko od očiju znatiželjnih monaha manastira koji vekovima čuva mnoge tajne, među kojima je i čuvena biblioteka…

Ovo je okosnica romana "Ime ruže“ Umberta Eka iz 1980. godine. Ovaj izuzetno popularan triler, koji istovremeno pruža i prikaz srednjovekovne filozofije i različitih tumačenja Biblije, ekranizovan je šest godina kasnije.

Vilijama od Baskervila u filmu "Ime ruže“ tumačio je Šon Koneri, njegovog mladog prijatelja Kristijan Slejter, a mračni, hladni i misteriozni italijanski manastir u filmu "glumi“ opatija Eberbah (Kloster Eberbach) koja se nalazi u mestu Eltvilu u Rajngauu, u nemačkoj saveznoj državi Hesen.

Danas tu više nema monaha, ali ima znatiželjnih posetilaca, stranih turista, koji ovo mesto obilaze u velikom broju, ne samo zbog Šona Konerija, koji je tu boravio zbog snimanja, već i zbog lepote, istorijske i kulturne važnosti, ali i vina, verovali ili ne. I mi smo imali priliku da se uverimo u navedeno. Glavni utisak ukratko – to je mesto koje se pamti.

Već na prvi pogled bilo je jasno zbog čega je francuski režiser Žan-Žak Ano baš ovaj manastir odabrao za snimanje filma. To je impresivna građevina u romanskom i ranogotskom stilu, čija ga arhitektura svrstava među najznačajnije sakralne objekte u Nemačkoj.

Prvi manastirski dom avgustinskih kanonika tu je osnovao 1116. godine nadbiskup Adalbert, ali ga je 1131. godine poklonio benediktincima, koji su tu ostali pet godina, kada je francuski katolički sveštenik Bernard od Klervoa, koji se spominje i u Danteovoj "Božanstvenoj komediji“, osnovao prvi cistercitski manastir na istočnoj obali Rajne – Kloster Eberbah.

Ovo mesto brzo je postalo jedan od najvećih i najaktivnijih manastira u Nemačkoj, pre svega zahvaljujući profitu koji je pravljen od proizvodnje vina i to od sorti grožđa rizling i pino griđo. O tome svedoči 12 perfektno očuvanih presa za vino koje i danas funkcionišu, kao i pregršt buradi, kolica i ostalih alatki koje su se koristile za preradu grožđa i proizvodnju vina.

Naročit ekonomski uspeh ovaj manastir postiže u 18. veku – sačuvani računi pokazuju da je profit opatije redovno ulagan na frankfurtskoj berzi novca. Međutim, posle Francuske revolucije manastir je konačno raspušten 18. septembra 1803, od kada počinje da se koristi za različite namene – kao azil i preteča psihijatrijskog bolničkog odeljenja, kao zatvor…

Danas je Kloster Eberbah u vlasništvu javne dobrotvorne fondacije – Stiftung Kloster Eberbach (Fondacija opatije Eberbah). Kuriozitet ovog mesta danas su degustacije vina, vinske večeri, kao i muzički festival, ali i venčanja, razne proslave i svečanosti koje se tu redovno održavaju, baš među drvenim burićima, pod svećama i lučnim svodovima zidova koji bi, da mogu da govore, doprineli jedinstvenom doživljaju vraćanja u davnu prošlost…

Prilikom posete ovom čarobnom mestu videćete mnogobrojne prostorije koje su restaurirane osamdesetih godina prošlog veka: opatijsku crkvu, trobrodnu romansku baziliku u kojoj se nalaze grobnice nekih od nadbiskupa Majnca, kapitolsku sobu, trpezariju, spavaonicu u ranogotičkom stilu koja je dugačka oko 70 metara, sa svodovima i stubovima, jednu od retkih takvih prostorija te veličine i kvaliteta koje su preostale u Evropi.

Takođe, šetajući samostalno ili uz stručne vodiče, posetioci mogu videti i najstariji sačuvani cistercitski stakleni prozor u Nemačkoj (oko 1180. godine), barokni nameštaj, razne skulpture, ali i vinski podrum. Ne očekujte da ćete prošetati i čuvenom bibliotekom o kojoj je reč u knjizi i filmu "Ime ruže“, ali su tu i dalje ona vrata koja je otvorio Šon Koneri i otkrio strogo čuvanu manastirsku tajnu.

Pitate se šta se desilo vinogradima? Postoje i dalje, neguju se i koriste. Ne brinite. Nekada je tu bilo 300 hektara pod lozom, zbog čega je opatijski vinograd bio najveći u srednjovekovnoj Evropi. Danas je, većinski, u vlasništvu države, a na 238 hektara zasađeni su rizling, šardone, pino blan, pino griđo, pino noar i dornfelder.

Nije nam poznato šta su Šon Koneri i ekipa ovde pili tokom snimanja, ali mi smo probali, pa… skoro od svega pomalo. Utisak? Prijatno nas je iznenadio rizling – koji hladan i svež naročito prija kada se Kloster Eberbah obilazi tokom vrućih letnjih dana.