Život
12.11.2024. 22:45
Život
09.04.2025. 21:45
Dragan Vesić
Kolumna Dragana Vesića
Koliko (ne)brinemo o napuštenim životinjama
Zbog studentskih protesta mnoge važne stvari su skrajnute. Prema fanaticima, mediji treba da izveštavaju samo o protestima, a sve ostalo nije bitno. Prema njima, ako ne mislite da je jedino to važno, onda ne podržavate studentske proteste, niste demokrata ni patriota.
Nije bitno ni ako izbije treći svetski rat, a elementarne nepogode i prirodne katastrofe unište pola planete. Takvi ne bi primetili ni sudnji dan, ni drugi Hristov dolazak, a kamoli nedavno održan protest protiv zlostavljanja kućnih ljubimaca i zloupotrebe budžetskih para za brigu o njima, koji je održan 22. marta u Beogradu, simbolično nazvan ‒ "U minut do podne“.
Koliko se vodi računa o napuštenim životinjama u lokalnim samoupravama i prihvatilištima, kako se troše namenska budžetska sredstva i da li se provodi Zakon o dobrobiti životinja, nadležne instance svakako treba da provere, pogotovo što se na protestnom skupu čulo da se zakon ne sprovodi jer se sa napuštenim životinjama, u prihvatilištima u lokalnim samoupravama, ne postupa humano.
Nevezano za taj protest, može se reći da onaj ko ne brine o životinjama ‒ ne samo u azilima ‒ ne brine ni o zlostavljanju ljudi. Jer, ako nekoga nije briga za napuštene životinje, nije ga briga ni za ljude.
Za napuštene životinje krivi su njihovi vlasnici, oni koji su ih napustili i prepustili ulici.
Zbog toga nikakva medijska kampanja nema nekog smisla jer ne može da promeni svest nesavesnih vlasnika.
Ono sto nadležni organi mogu jeste da provere kako se u prihvatilištima lokalnih samouprava postupa prema napuštenim životinjama i sankcionišu svakog ko na bilo koji način muči i ubija životinje.
Naravno da životinje nisu krive jer ne mogu same sebe da napuste i zbrinjavaju, nego to čine ljudi.
Oni su, za razliku od životinja, sposobni da ubijaju na zverski način ne samo životinje, nego i ljude. Neko je primetio da životinje ubijaju da bi preživele, a ljudi da bi uživali i ta komparacija ne ide ljudskoj vrsti u prilog. O tome je na drugi način govorio i Dostojevski ‒ da su životinje, za razliku od ljudi, bez greha i da čovek zbog toga nije superioran niti treba da se "gordi“ nad njima.
O mačkama i psima ima mnogo ingenioznih citata poznatih pisaca poput Hemingveja i drugih, koji su ih voleli i čuvali. Tako je, na primer, Mark Tven, koji je voleo mačke, rekao: "Kada bi bilo moguće ukrstiti čoveka i mačku, mačka bi bila na gubitku.“
Verovatno i te kako ima istine "da onaj koji ne voli životinje, ne voli ni ljude“ ‒ dokaz za to su psihopate koje zlostavljaju životinje, blago rečeno na svirep način.
Mnogo je primera kad čovek pred nekim užasom naprosto zanemi.
Naime, često se dešava da neki monstrum automobilom zgazi dete, čoveka ili ženu i da jednostavno produži dalje kao da je zgazio plastičnu flašu.
Ne pada mu na pamet da ukaže pomoć jer je ta osoba možda živa, nego, bez obzira na to što ju je udario nehatno, nastavi dalje. Takvi često kažu u svoju odbranu da u trenutku, u panici, zbog šoka, nisu racionalno mogli da misle i zato nisu stali. Ali su, tako šokirani, mogli da misle na sebe jer su u većini slučajeva bili pijani i prekoračili brzinu, i to je razlog zašto nisu stali da ukažu pomoć.
Zašto se bar nakon šoka, nisu prijavili policiji, jer ih muči savest, ne kažu ništa.
Dakle, uglavnom je reč o prebrzoj vožnji u alkoholisanom stanju, što je otežavajuća okolnost koje su svesni pa zato i ne stanu.
Kako neko može da živi s činjenicom da je možda ubio ljudsko biće, a pritom nije stao da mu ukaže pomoć, psihologija ne može da objasni, ali je jasno da on nije ljudsko biće, što dokazuje da je Dostojevski, kada je govorio o životinjama, bio u pravu.
Taj isti monstrum otići će posle zločina kući, pomaziće svoju decu, gledaće TV, a sutra će da ode u crkvu da se pomoli Bogu, bez obzira na to što je prekršio božju zapovest ‒ "Ne ubij“.
Strašno je i jezivo što se za ovakva krivična dela u praksi izriču manje kazne od zakonom propisanog minimuma ‒ korupcija ne zna za savest.
Paradoks je što ćete, po Zakonu o nasilju u porodici, gore proći kao "potencijalni nasilnik“, koji još nije izvršio krivično delo, ali se pretpostavlja da ćete ga u budućnosti izvršiti, nego za krivično delo ubistva koje ste već izvršili. Takav nonsens jeste ruganje ne samo temeljnim pravnim načelima, nego i zdravom razumu i etici, ali za moralni zločin nije propisana sankcija.
Kad monstrum zgazi čoveka nenamerno i bez trunke kajanja jednostavno nestane, zašto onda ne bi zgazio životinju nenamerno i nastavio dalje?
Neki zgaze životinju i namerno, uživajući u tome, i tu je ljudskost nemoćna, a kamoli pravo.
Svaka država može, manje ili više, da brine o napuštenim životinjama i otvara azile, ali nijedna država ne može monstrumu da usadi savest.
Tamo gde je nemoguće promeniti svest i pretvoriti zver u ljudsko biće jedina opcija je zakonska kazna.
Sad, niko ne spori da pas može da ujede nekog, ali stvari se opet svode isto ‒ nije do psa, nego do vlasnika.
Niko ne spori ni da je u patrijarhalnim sredinama bilo uvreženo mišljenje da pas služi da čuva kuću, a mačka da lovi miševe.
Sada je taj anahronizam znatno manje zastupljen, ali recidivi te svesti još postoje.
Mnogo su veći problem oni koji liče na ljude, ali nisu jer muče one koji ne mogu da se brane.
Danas svaka manjina ima svoja prava i niko ne zaslužuje mučenje i zlostavljanje.
Mera napretka modernog društva ogleda se u tome koliko ono štiti prava slabih, onih koji ne mogu sami da se štite, a životinje to ne mogu.
Život
28.01.2023. 04:05
Kuca nije modni detalj: Holandija zabranjuje "dizajnirane" vrste pasa
Život
02.10.2022. 14:30
Želiš kućnog ljubimca? Prvo pokaži dozvolu za to
Komentari
