Atmosferu Marsa uglavnom čini ugljendioksid. Sto puta je ređa od Zemljine atmosfere, pa čak i da ima isti sastav kao Zemljin vazduh, ljudi ne bi mogli da prežive dišući. Radi se o istorijskom uspehu jer ako ikad pošaljemo astronaute na Mars, moraće sa sobom da ponesu kiseonik, piše New Scientist, prenosi Index. hr.
Ključan sastojak raketnih goriva
Kiseonik je takođe ključan sastojak većine raketnih goriva, pa će astronauti morati da nose teške spremnike goriva tokom celog puta da bi se vratili kući. NASA procenjuje da bi za povratak četvorice astronauta kući s Marsa trebalo oko 25 tona kiseonika. Izuzetno je skupo prenositi bilo što na Mars, a rakete imaju ograničeni kapacitet i svaki je gram važan.
MOXIE je korak ka rešavanju oba problema, i to proizvodnjom kiseonika na Marsu. MOXIE usisava ugljendioksid iz Marsove atmosfere i zagreva ga do temperature od oko 800 Celzijusovih stepeni, što omogućava izdvajanje atoma kiseonika iz ugljendioksida te zatim ispuštanje ugljenmonoksida
"Idemo prema cilju slanja ljudske posade na Mars"
Prvi pokušaj eksperimenta, izveden 20. aprila, proizveo je oko pet grama kiseonika, što je dovoljno za oko 10 minuta vazduha za astronauta. "MOXIE ima još posla, ali rezultati ove tehnološke demonstracije vrlo su obećavajući dok idemo prema našem cilju slanja ljudske posade na Mars", rekao je Jim Reuter iz NASA-e.
MOXIE je dizajniran za proizvodnju tek oko 10 grama kiseonika na sat, ali budući generatori kiseonika mogli bi biti dosta veći i daleko brže izdvajati atome kiseonika iz ugljendioksida. Tokom iduće godine očekuje se da će MOXIE provesti još najmanje devet eksperimenata, testirajući svoje mogućnosti tokom različitih doba dana i godišnjih doba kada se uslovi u atmosferi Marsa menjanju.
.
