NIKAD VIŠE POSLA ZA TERAPEUTE: Zdravi se teže nose sa krizom

Psihoterapeuti ovog leta imaju pune ruke posle, a Institut za mentalno zdravlje ponovo je aktivirao službu psihosocijalne podrške, kako za zdrave, tako i za osobe sa psihičkim poremećajima, da što lakše prevaziđu novu krizu sa korona virusom koja, kako kažu stručnjaci, donosi još veću neizvesnost nego na početku epidemije i ima uticaja na mentalno zdravlje.

Stručnjaci kažu da ljudi različito reaguju na situaciju sa epidemijom koronavirusa, a da je, posle kratkog predaha i opuštanja, većina zatecena jačinom drugog pika koji se očekivao tek na jesen.

''Mnogi su mislili da je sve prošlo ili da će drugi talas doći kasnije, a sada je jasno da će to potrajati i da postaje ''hronično''. Samim tim je izraženija anksioznost, jer je i neizvesnost sve veća'''', kaže za Tanjug psihijatar Vanja Mandić Marović iz Instituta za mentalno zdravlje.

Mandić kaže da su im se u početku najviše javljali građani, koji se ranije nisu psihički lečili i nisu bili pacijenti te ustanove, najčešće sa simptomima depresije i anksioznosti, ali i poremećajima usled upotrebe alkohola i drugih psihoaktivnih supstanci.

Institut je između dva pika epidemije započeo i istraživanje o uticaju epidemije na psihičko zdravlje ljudi, analizirajući reakcije oko 240 osoba, uzrasta od 18 do 65 godina, koje su im se obratile za pomoć.

''Kod skoro 60 odsto onih koji su nam se javljali, Covid-19 je značajno uticao na kvalitet života i u velikoj meri im poremetio svakodnevicu, a upravo kod njih je bila najizraženija depresivnost'', ističe Mandić.

Kod onih koji su bili u ''bliskom kontaktu'' sa virusom, odnosno u izolaciji ili su izgubili blisku osobu usled infekcije, najizraženiji su bili simptomi nemira, razdražljivosti i nemogućnosti da se opuste.

Povezane vesti - Kako ponovo sačuvati sačuvane?

Osobama koje osećaju takve simptome važno je predočiti da je prirodno osećati strah u traumatičnoj situaciji, usmeriti ih na poštovanje mera i orijentisanje na ''konstruktivne'' individualne aktivnosti.

''Aktivnosti su sada ograničene epidemiološkim merama, ali ne treba odustajati od fizičke aktivnosti, šetnje, boravka u prirodi".

Kako bi se što lakše prilagodili globalnom izazovu kakav je koronavirus, psihijatri savetuju da se ljudi orijentišu na ono što je ''pod njihovom kontrolom'', da ne prave dugoročne planove, već da se organizuju iz dana u dan i poštuju sve mere prevencije.

Kada je reč o osobama sa hroničnim psihičkim poremećajima, njihove reakcije su individualne, a sami, kako kaže, neretko ističu da za njih ovo nije velika promena i da su naviknuti na osećaj nemira.

''Kod tih osoba nije bilo značajnijih pogoršanja stanja zbog situacije sa epidemijom koronavirusa'', kaže Mandić.

Psihoterapeut Tatjana Vlašković Jovićević kaže da je utisak da su u Srbiji otporniji na krizu izazvanu virusom, nego drugi narodi u okruženju, i napominje da je mentalno zdravlje nacije i pre pandemije bilo ''poljuljano'' zbog prethodnih godina ratova, oskudice i drugih kriza kroz koje smo prolazili.

''Korona je samo ''dodatak'' na sve to. Psihoterapeti leti imaju mnogo manje posla, ali je sada drugačije. Uglavnom nam se javljaju oni koji su traumatično doživeli prvi pik epidemije'' kaže Vlašković.

Ističe da se pik u mentalnim poremećajima tek očekuje, iako se ne zna kada će se kriza izazvana pandemijom okončati, te da će biti postraumatskih stresnih sindroma koji se obično javljaju posle ratova ili prirodnih katastrofa.

Vlašković kaže da su se zdravi teže nosili sa krizom, dok su osobama sa neurotičnim smetnjama vanredno stanje i karantin na neki način prijali.

''Oni su bili miriniji nego inače, znali su da se napolju ništa ne dešava i da ništa ne gube time što sede u kući'', objašnjava Vlašković.

Povezane vesti - Kako sačuvati mentalno zdravlje u doba koronavirusa

Uticaj epidemije kao traumatičnog događaja na decu tek će se analizirati, a stručnjaci su i kod najmlađih primetili anksioznost, nemir, napetost i depresivno reagovanje.

''Deca gledaju roditelje i ponašaju se kao oni. Ako su roditelji uznemireni, nervozni i uplašeni, tako će se osećati i deca'', napominje Vlašković.

Roditelji su pred posebnim izazovom jer deci tokom letnjih meseci treba osmisliti slobodno vreme u situaciji kada se ne ide ne more i kada su im mnogi sadržaji, poput bioskopa, koncerata, bazena, uskraćeni.

Vlašković jedinu alternativu vidi u društvenim mrežama, internetu i online druženju, ali napominje da ni u tome ne treba preterivati, već da deci takve aktivnosti treba ograničiti na nekoliko sati dnevno.

''Bilo bi dobro da pročitaju neku lektiru za sledeću školsku godinu, da online uče jezike ili pohađaju kurseve informatike, ima raznih sadržaja i mogućnosti'', kaže Vlašković.

Dodaje da deci, posebno, adolescentima treba objasniti da mogu da se viđaju samo na otvorenom u što manjim grupama i uz poštovanje distance i nošenje maske.

''Šetnja uz poštovanje mera nije zabranjena. Dostupne su im razne socijalne mreže preko kojih se i inače druže, pa kad se sve to ukombinuje, uspevaju nekako da prebrode celu situaciju'''', kaže Vlašković.