Život
11.03.2022. 07:10
Život
18.03.2022. 14:22
Nebojša Jevrić
Kolumna
Opet je počeo jedan rat (2. deo)
"NE RAT, RAT, NE RAT!“, vikao je profesor Likovne akademije Dragan Lubarda s raširenim rukama.
Na vrhovima kažiprsta držao je dve pivske flaše.
Profesor je bio mršav i sitan.
Prsti su mu bili dugački i tanki. Ulazili su u grliće flaša.
Imao je razvučen i dug crn džemper na raskopčavanje.
Kosa i brada raščupane duge sede.
Brada mu je bila do sedmog rebra duga.
Istrčao je na ulicu ispred "Brankovine“ i zaustavio saobraćaj.
Vozači auta uzaludno su trubili.
Posle ga je odvela milicija.
U zatvoru je odbio da se kupa.
"Vi ste me ovde doveli zato što sam prljav. Zašto da se kupam.“
"NE RAT, NE RAT!“, vikao je omiljeni profesor čija su predavanja večernjeg akta posećivali i oni koji nisu likovnu akademiju studirali. I studenti drugih godina.
U zatvoru je crtao lica robijaša.
Imao ih je pun blok.
Držao je taj blok zamotan u krpe ispod ormara.
Jednom mi ga je pokazao.
Bili su to zapisi iz "Mrtvog doma“.
Blok posle njegove smrti nije pronađen.
A svi su mislili da je odavno prestao da crta.
Kao ni njegov "Čarobni breg“.
Blok sa licima tuberkuloznih dok se lečio u planinama iznad Sokobanje.
Pre toga je štrajkovao.
Scena
17.11.2021. 08:05
"Nije ti bio dosta jedan rat?"
Bio je to štrajk u kojem je jedino on učestvovao. Držao je predavanja, ali je odbijao da prima platu.
Od gladi i pića dobio je tuberkulozu.
I taj blok je nestao.
"Ne rat, ne rat!“, vikao je Dragan Lubarda.
Iz sela Sijerka, kraj Sokoca, sa Romanije.
Sokolac su zvali Izgor. Mnogo puta je goreo.
Sećao se Profesor rata i Francetićevih divizija. Svega se sećao Profesor.
"Crta to je kad moj otac na Romaniji otkuje kosu, pa onda palcem gledajući prema suncu prevuče pored oštrice.“
Hteli su da ga izbace sa Akademije. Uvredio je princezu uvaženog druga koju su upisali na akademiju da bi je lakše udali za diplomatu od karijere. Kasnije konceptualistu, zagovornika NATO-arta, kako je konceptualce zvao pokojni Šobajić.
Rekao joj je na predavanju da bi najbolje bilo da se svuče i pred ogledalom nacrta svoje međunožje.
Što je uvaženog druga iz komiteta pogodilo jer je princeza došla kući uplakana.
Tražio je da ga odmah udalje.
Jurodiv je bio Profesor.
Scena
28.10.2021. 10:25
Jedna posleratna priča
Pokojni Šole Bokser povukao je za bradu čuvenog mafijaša i kuma Dadu Crovića. Misleći da je to Dragan Lubarda.
I nikad više nikog nije povukao. Jer i Dada je bio oniži. Jer i Dada je imao dugu i sedu kosu i bradu.
Iz opljačkane i zauzete Prištine, iz stana Darinke Jevrić, pesnikinje koja nije htela da ode ("Zar je moja glava skuplja od glave monahinje iz Deviča“, govorila je), iz grada iz kojeg su prognani Srbi, svakoga dana zvali smo Profesora.
Napravili smo dopisnu likovnu akademiju.
"Crtajte satove. I svaki nek bude navijen na podne. Recite im da su lepi“, podučavao je u beskrajnim razgovorima.
"Ne rat, ne rat!“, vikao je razbarušene sede kose i brade sa pivskim flašama na prstima zaustavljajući saobraćaj Profesor.
Svake noći Arnauti su lupali na vrata. Razbijali ih. Jedina odbrana su nam bile poređane cigle u hodniku i greda na vratima koju je ugradio Kfor.
U susednom praznom stanu iz kojeg su prognani Srbi na zidu iznad radnog stola dečjim rukopisom, pored rasporeda časova, stoji ispisana poruka. Teodorina. Teodora više ne stanuje ovde. Ne znam koliko je godina imala Teodora.
"Ne smem da izađem u hodnik.
Ne sme da mi padne na pamet da otvorim vrata.
Ne smem da trčim za mamom kad hoće da otvori vrata.
Moram da slušam majku.
Moram da slušam Maju.“
I aneks velikim slovima:
NIJE MOJA BRIGA ZVONI LI ZVONO NA VRATIMA ILI NE!
Podne je.
Evo me na Brezovici. Na Kosovu. Nekada srpskoj planini. Tu su mnogi Srbi imali vikendice. U jednoj je u umro pisac Petar Sarić. Planina je pokrivena snegom. Išao sam u Štrpce pa me je put tamo odveo.
Prekoputa hotela je kafana.
Stakla nisu zatamnjena. Naprotiv.
Godina 2001.
Kafana je puna vojnika Kfora.
Gazda kafane sa belom kapom na glavi zadovoljno trlja ruke. Kod Arnauta gazde mora da se radi.
Oko šipke igra gola Ukrajinka. Podne je.
A Zelenski k****m svira po dirkama klavira.
Komentari
