Život
27.07.2022. 15:49
Život
31.07.2026. 23:31
R. E.
Velika emisija CO₂
Organska jaja DVOSTRUKO LOŠIJA za klimu nego jaja iz kaveznog uzgoja
Organska jaja su dvostruko lošija za klimu od jaja od kokošaka koje žive u kavezima, sugeriše nova studija.
Prema istraživanju, prelazak celokupne proizvodnje jaja u Velikoj Britaniji na organski model slobodnog uzgoja doveo bi do emisije gasova staklene bašte ekvivalentne 2.316.000 tona CO2 (tCO2e), dok bi proizvodnja kroz potpuno kavezni sistem emitovala 1.184.000 tCO2e, piše Gardijan.
To je zato što modeli organskog slobodnog uzgoja zahtevaju više kokošaka za isti broj proizvedenih jaja.
Organska proizvodnja u slobodnom uzgoju takođe je postigla najgori rezultat u svom potencijalu za eutrofikaciju vode, zakiseljavanje i korišćenje zemljišta. Mortalitet kokošaka je takođe bio najviši u organskom slobodnom uzgoju, rekli su istraživači.
Međutim, studija je koristila podatke iz 2009-2010. godine, što su istraživači priznali kao ograničenje jer nije obuhvatilo noviji razvoj u proizvodnji jaja. Istraživanje takođe nije uzelo u obzir druge uticaje na životnu sredinu, kao što su pesticidi ili biodiverzitet.
Koke nosilje su najveća grupa životinja koje se drže u kavezima širom sveta, a globalna potrošnja jaja raste, rekla je, za Gardijan, dr Harijet Bartlet, jedna od autorki studije. "Rekla bih da je to možda pomalo slepa tačka kada govorimo o održivosti“, dodala je. "Meso i mlečni proizvodi dobijaju više pažnje, kada se govori o ekološkoj održivosti, dok proizvodnja jaja nije toliko istražena.“
Bartlet je viši naučni saradnik na Smit školi za preduzetništvo i životnu sredinu Univerziteta u Oksfordu i ranije je proučavala metode fabričkog uzgoja. U okviru najnovije studije, objavljene u časopisu "Royal Society Open Science“, Bartlet i kolege su ispitali podatke sa farmi živine u Velikoj Britaniji kako bi izračunali uticaje na životnu sredinu, kao što su emisije gasova staklene bašte, korišćenje zemljišta i vrste zagađenja. Takođe su posmatrali indikatore dobrobiti kao što su mortalitet i broj kokošaka potreban za proizvodnju određenog broja jaja. "Zatim smo uradili modeliranje kako bismo utvrdili ove ishode“, rekla je ona.
"Okrili smo važno balansiranje između suprotstavljenih ciljeva", dodala je Bartlet. "To je da vrste farmi koje se generalno smatraju boljim za dobrobit životinja, poput organskih i slobodnog uzgoja, zapravo mogu zahtevati više ptica da bi proizvele istu količinu jaja jer su manje efikasne i mogu imati veći uticaj na životnu sredinu.“
Komentari
