Život
18.03.2024. 13:05
Život
10.04.2024. 12:00
Đoko Kesić
Dosije Pink panter 4. deo
EKSKLUZIVNO: Tvorac krimi grupe Pink panter o PRAVILIMA "ZANATA"
U nastavku svoje ispovesti za "Ekspres" tvorac kriminalne grupe Pink panter, govorio o pravilima svog "zanata", o najopasnijim i najkompleksnijim načinima krađe, o svom iskustvu s one strane zakona, koji je neretko bio i komičan.
Svi kriminalci, pa i oni najveći, učili su zanat u surovoj praksi. Neki su te lekcije savladali brže od većine, ali svi će se složiti da je pravi univerzitet visokih kriminalnih škola – robija. Sve to shvatio sam posle, kad sam sa mojom ekipom Pink pantera počeo da radim isključivo juvelirnice, a povremeno i banke.
Tako, pored ostalog, u ispovesti za “Ekspres“ priča Rajko Caušević, rođeni Cetinjanin i tvorac kriminalne organizacije Pink panter koja je odgovorna za mnoge pljačke širom Evrope.
“Međutim, na početku banditske karijere, kao i većina moje sabraće, osnove zanata sam učio na ulici. Počeci su bili delikatni, kombinacija šeprtljanja, neznanja i želje da uspem. Tada sam se setio reči starih kriminalaca koje sam slušao kao dečak: ’Ako hoćeš da naučiš zanat, otidi u Italiju, u Milano, uzmi ciglu, razbij izlog, pa sačekaj da dođe policija, koja će te posle kratkog suđenja odvesti u zatvor’.
Ja sam posle te 1976. godine, kad sam na auto-putu ostavio drugove iz Crne Gore i vratio se u Minhen, sa ekipama Jugovića, ali i mešavine sitnijih lopova iz Nemačke, Italije, Francuske, Holandije… naučio elementarne zakonitosti krađe. Ta saznanja kažu da postoje dva zlatna pravila za kriminalce koja ih razlikuju od šanera, džeparoša i sitnih prevaranata. To su sover i akter. Kad savladate ove discipline, kupujete ulaznicu za banditsku ložu koja odabrane uvodi u najviši stadijum – pljačke banaka, juvelirnica i elektronsko uzimanje novca sa tuđih računa.
Sover i akter - ulaznica za banditsku ložu
Sover je najopasniji i najkompleksniji način krađe. Sover je rečita asocijacija na noćnu pticu sovu, koja danju spava, a noću izlazi iz svog skloništa i odlazi u lov.
To u kriminalnoj praksi podrazumeva ‒ ući u toku noći ljudima u kuću ili u stan. Izvršiti kompletnu premetačinu, pokrasti novac, zlato i ostale vrednosti, a zatim isto tako neprimetno i tiho nestati u mraku.
Sover je najopasniji jer ako se vlasnik probudi, još ako je naoružan ili pak sportista poznavalac borilačkih veština, nastaće veliki problemi za onoga ko se usudi da krade na sovera.
Upoznao sam vrlo malo pravih soveraša. Moje priče o načinu krađe na sovera vrlo su interesantne, smešne, a ponekad tužne i tragične. Da bi pokrao nekoga na sovera potrebno je: posebna hrabrost, hladnokrvnost, strpljenje koje se upoređuje sa ludilom, a od svega je najvažnije znanje i delimično poznavanje psihofizičkog stanja osobe koju treba pokrasti na soveru.
Mnogi koje sam poznavao, a koji su zajedno sa mnom krali po celoj Evropi, radije su prihvatili da urade oružanu pljačku, da se potuku bilo s kime, čak i s više osoba, nego da pođu sa mnom u krađu na sovera.
Podrazumeva se da se na sovera mogu pokrasti kuće ili stanovi čak i onih koji imaju sofisticirane alarmne uređaje. Iz jednostavnog razloga što oni, kada dođu kući, isključe alarm. Nekoliko mojih prijatelja koji su sa mnom radili na sovera bili su Ranko Papak, Sale s Dorćola u Beogradu, Čoče iz Diseldorfa, Mile Ciganin, Mađar, Enko Slovenac, Gavran i mnogi drugi. Najinteresantnije krađe na sovera uradio sam svuda ‒ po Holandiji, u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Španiji, Luksemburgu, Švedskoj. Dešavalo mi se da u toku noći uradimo po petnaestak krađa na sovera.
Sve i svašta sam iskusio u toku tih krađa. Radeći na sovera, u Španiji sam, prilikom jedne krađe stana, pao sa trećeg sprata. Kada me je policija pronašla i odnela u bolnicu, bio sam nedelju dana u komi. U mojim nedrima su pronašli ogromnu svotu. Završio sam u invalidskim kolicima skoro šest meseci, ali i robiju u zatvoru Santander na severu Španije.
Bio sam polomljen i pokidan, i jedva sam se uz pomoć štaka dočepao Francuske, gde mi se rodila ćerka Aleksandra, u gradiću Kare na zapadu. Moj najbolji drug Ranko Papak pao je u toku krađe, ni manje ni više nego sa desetog sprata, i to u Holandiji.
Za mnoge kojima budem pričao o mojim krađama na sovera, postaću obična lažovčina, kreten, kleptoman, ali evo kao što sam se zakleo: u mojoj knjizi pisaću jedino istinu i ništa drugo.
Što se tiče Ranka Papka, prilikom pada pao je na neko ogromno stablo. Lekari su iz njegovog tela izvadili nekoliko komada grana, ostao je živ. Posle godinu dana potpuno se oporavio i opet je nastavio sa mnom da krade.
Mene su na falsifikovane papire na ime Ruso Karlo lečili u švajcarskoj bolnici, odakle sam nakon tri meseca pobegao zato što nisam imao novca da platim toliko skupo lečenje.
Život
22.03.2024. 22:00
SEĆANJA OSNIVAČA PINK PANTERA: "Kada sam te 1999. okupio odličnu ekipu..."
Na sovera sam uradio na hiljade raznih i komplikovanih krađa. Ponekad sam izlazio praznih ruku, a ponekad sam nalazio prilično velike cifre koje bih istom brzinom lagodno potrošio. Kupovao sam luksuzne automobile. Boravio sam u najekskluzivnijim letovalištima s bezbroj najlepših žena koje su me obožavale i iskorišćavale kao najvećeg glupaka na svetu. Žene su u mom životu imale posebno važnu ulogu. Sa njima sam se mnogo slobodnije kretao i prolazio granične prelaze. Mnoge od njih nisu imale pojma čime se bavim, ali one sa kojima sam dobio šestoro dece znale su. Od svih žena dosad, najčestitija je moja poslednja saputnica koju sam upoznao u Nemačkoj.
Ime joj je Sevilj. Prisustvovala je mom suđenju u Nemačkoj i bila je šokirana kada je javni tužilac za mene tražio devet i po godina zatvora. Pomogla mi je da izađem iz zatvora i da privremeno dobijem nemački boravak. Dok pišem svoju priču o soverašima i o meni za koga i dan-danas pričaju mnogi koji su me poznavali da sam najbolji soveraš na svetu, moja Sevilj je tu pored mene i evo je igra na telefonu neke poker igrice. Sevilj mi je obećala da će me istoga časa, ako budem bilo šta ukrao, ostaviti i da će se vratiti u Nemačku kod svoje porodice. Videćemo šta će biti. Moja Sevilj je iz čestite turske porodice, rođena je u Nemačkoj. Hrabro se usudila da bude uz mene.
Ovo je samo uvod u moju priču o soveru, načinu krađe za koji stručnjaci koji se bave kriminalom kažu da je najveći nivo lopovluka. Naravno, pod uslovom da nema nasilja ili da se strogo izbegavaju scene koje mogu da izazovu šokove za svakog učesnika.
U pričama o svojim krađama nema ni trunke pomisli da se hvalim kako sam neki dobar čovek ili pošteni lopov. Naravno da se stidim svega što sam dosad uradio što se tiče krađa.
Rado bih svoj život zamenio sa nekim seljakom koji pošteno obrađuje svoju njivu. S mehaničarom, električarom, vodoinstalaterom, taksistom, konobarom. Rado bih radio bilo koji pošten posao. Ali, zar nije sve to prekasno za mene koji nemam ni jednog jedinog dana radnog staža?
Ipak ću zadržati titulu lopova džentlmena, kralja, legende i dobrog, hrabrog čoveka koji se odlučio da o sebi napiše istinu. Novac je uništio moj život, ali sam srećan što me nije pretvorio u debelu gladnu svinju da mi je svega večito malo. Srećan sam što me nije napravio da postanem okoreli ubica, siledžija, ratnik na nekom od krvavih i sramnih ratišta koja se neprestano dešavaju čak i danas.
"Zgrabi i beži"
Drugi tip krađe je akter. Akter je najspecifičnija i najjednostavnija vrsta ili način krađe tipa ’zgrabi i beži’. To je blic krađa, predodređena samo za hrabre i odvažne momke. U stvarnosti to je, u kriminalnom svetu ulice, važilo za najlakši način da možeš preživeti ili se obogatiti. Davno, još 1979. godine, pred sudom u Nemačkoj, odgovarao sam za akter krađu. I danas čuvam ta sudska dokumenta, zapisnike i presudu za akter krađu. U nemačkom pravosuđu je zovu ’Blitz Dipschta’.
Ušao sam u juvelirnicu i kao navodni kupac zatražio da pogledam neki nakit. Kada je gospodin ispred mene na stolu postavio celu tablu s prstenjem, ja sam je celu zgrabio i jurnuo kroz vrata, pa biciklom niz ulicu. Bio sam vrlo mlad, neiskusan, ali sam bio dovoljno brz. Blic krađa, ili kako smo kasnije tu vrstu krađe prozvali ’na trk’, postala je vrlo popularan način krađe među mladima iz Jugoslavije, a kasnije u Evropi i svetu. Kada se počinilac takve vrste krađe nađe pred sudom, takvi slučajevi su se završavali vrlo brzo i bez velikih zatvorskih kazni. Ponekad bi se i sam sudija smejao ili bi komentarisao: ’A što se negde nisi sakrio i sačekao da prođe uzbuna policije koja je jurila po gradu da pronađe lopova?!’
U krađama aktera od svega je najvažnije da ne smete nikoga da gurnete rukom, a kamoli da udarite ili da ga na bilo koji način povredite. Dakle, rizik je bio svega nekoliko meseci zatvora, maksimalno.
Vremenom se takva vrsta krađe usavršavala, dugo se planiralo kako da se izvede, kako i kuda treba da bežite te kome treba da se odmah prodaju ukradene stvari. Od svega je bilo najvažnije pronaći kupca koji će za kratko vreme da isplati u kešu. Unapred se znala i cena pokradenih stvari na akteru. Od petnaest do dvadeset i pet odsto od cene. Kupci su oduvek imali posebnu važnost u svim vrstama krađa.
Osnovno pravilo među lopovima je da se pronađe kupac. Vremenom sam naučio da se unapred dogovorim s kupcem u vezi s celom krađom koju treba da uradim, i to tako što potencijalnog kupca dovedem u, recimo, ekskluzivni butik u nekom gradu. Kupac bi na moj nagovor ušao sam u radnju, razgledao bi ono za šta je spreman da iskešira svoj novac, onda bi detaljno objasnio šta ga najviše interesuje i, naravno, koliko će za to da plati i gde treba da mu donesemo ukradenu robu.
Godinama smo moji drugovi i drugarice i ja harali Evropom baveći se jedino tom vrstom krađe kao što je akter ili blic krađa, s kojima smo izluđivali policiju u Evropi. Godinama smo sakupljali naše bogate kupce i čuvali smo ih samo za sebe. Imati pravoga kupca koji će isplatiti keš za kradenu robu bila je polovina urađenog posla. To je kod svakog ozbiljnog lopova postalo osnovno pravilo. Akter je vremenom postao najspektakularniji način krađe.
Vremenom je takva vrsta krađe zahtevala i izvesnu sumu radi uspešnog izvođenja. Trebalo je pronaći ekskluzivnu radnju sa što skupljim primercima bundi ili ostale garderobe. Dogovoriti se s kupcem o visini prodaje, trebalo je pronaći stan negde u blizini izvršenja takvog krivičnog dela. Trebalo je obezbediti odgovarajući alat ili izmisliti način na koji što jednostavnije i što brže se može uraditi takva krađa.
Neophodan je i ukradeni automobil, i to ne običan, jedino dolazi u obzir neki brzi auto s vrlo snažnim motorom. Vremenom sam se specijalizovao za tu vrstu krađe. Bilo mi je u početku interesantno da se zbog aktera nije dizala velika uzbuna, nisam znao da su pokradene ekskluzivne prodavnice garderobe bile uglavnom osigurane.
U slučaju ’pada’ (hapšenja) pred sudom kazne su bile vrlo niske, možda do godinu zatvora ili uslovna kazna uz nekog dobrog advokata. Za vrlo kratko vreme od svega tridesetak sekundi uspevao sam da ispraznim celi ekskluzivni butik u centru neke od evropskih prestonica. Težili smo za sve većom cifrom ili, kako smo govorili među nama: ’Kada već rizikujemo istu visinu zatvorske kazne, onda je bolje da pokrademo što vrednije ili što skuplje’, da bi nam se rizik isplatio. Od svega je bilo najvažnije da se iskoriste brzina krađe, faktor iznenađenja i zbunjenost.
Tako sam s prijateljima, odvažnim i hrabrim, postao ekskluzivni lopov, džentlmen lopov, gospodin lopov, koji je ‒ bez mržnje, bez oružja, bez nasilja ‒ nastavio priču o najčuvenijem lopovu Francuske, gospodinu lopovu Spađariju, koji je na spektakularan način opljačkao banku Sosjete ženeral u Nici i koga nikada nisu pronašli posle spektakularnog bekstva iz sudnice. Albert Spađari postao je moj idol, baš kao i njegov prethodnik, lopov Arsen Lupen, takođe Francuz. Običan narod, Francuzi i građani širom sveta, divili su se tim lopovima i njihovim spektakularnim krađama u kojima nije bilo nasilja, mržnje niti oružja.
Akter ili blic krađa postaće zapamćena po mladim ljudima, buntovnicima s Balkana ili, bolje reći, iz Jugoslavije koju su tamo neki gospodari ratova i zla tako podlo, surovo i bahato srušili.
Moje drugarice, moji drugovi i ja postali smo simbol otpora surovom i bahatom svetu u kojem smo živeli. Nismo mi bili obična banda niti teroristička organizacija. Mi smo, svako od nas pojedinačno, bili hajduci iz epskih pesama koji su krali i otimali mnogo opasnijim hajducima koji su pljačkali, ubijali, silovali i krali tuđu sreću, tuđu ljubav i snove o nekom boljem životu.
Poznati nemački filozof i pisac u svojim knjigama zapisao je da treba da poštujemo kod svakog čoveka ’pravo na život’. A šta je to ’pravo na život’, da li je to luksuzna vila u Švici? Ili možda luksuzni ’ferari’? Sada sam se setio: pravo na život se maže na hleb koji ćeš sam naučiti da napraviš.“
(Nastaviće se)
Život
29.03.2024. 22:00
Ispovest Pink pantera: "Jeo sam raštan iz Rembrantovog tanjira"
Scena
17.11.2022. 20:15
"Sve sam radio, samo sa Pink panterima nisam hteo nikad."
Komentari
