Pavle Zelić: "Farmaceutskim zločinima bavi se prava mafija!"

Objavio je više od 40 priča u svim relevantnim književnim i popularnim časopisima u Srbiji, kao i u brojnim antologijama u zemlji i regionu. Plodan je i kao autor kritika i eseja za štampane i onlajn časopise, ostvaren i kao urednik i vredan predavač i aktivista u kulturi uopšte. Piše i scenarija za stripove, među kojima se izdvaja serijal grafičkih novela “Družina Dardaneli“, koji je ilustrovao Dragan Paunović, i edukativni interaktivni strip “Lana Tafi“.

Po profesiji Pavle Zelić je diplomirani magistar farmacije i upravo mu je ovih dana u izdanju “Lagune“ izašla knjiga “Gorka pilula“ u kojoj nas autor vodi kroz tajne hodnike farmaceutske industrije, razotkrivajući zločine koji su ostavili neizbrisiv trag u istoriji, ali i u našim životima. Eto dobrog povoda da sa Pavlom Zelićem za “Ekspres“ razgovaramo o farmakomafiji, istoriji farmacije, teorijama zavere koje su poslednjih godina prodrle i u farmaciju i još mnogo toga u intervjuu.

Kako biste definisali svoju novu knjigu “Gorka pilula“?

“’Gorka pilula’ je kondenzovana, ne preterano obimna, ali veoma sadržajna i činjenicama nabijena knjiga iz žanra popularne nauke i istoriografije koja istražuje ne samo savremene izazove farmaceutske industrije, nauke i prakse, već i bogatu i često kontroverznu istoriju farmacije od 19. veka do danas. Kroz temeljno istraživanje u koje sam uložio više od decenije aktivnog rada na prikupljanju izvora, obradi literature ali i upoznavanju sa ličnim pričama kolega i pacijenata širom sveta, knjiga vodi čitaoce kroz ključne trenutke i prekretnice u razvoju farmacije. Time ona osvetljava kako su medicinski napredak i naučna otkrića oblikovali naše društvo, ali i kako su neka od tih otkrića došla uz visoku cenu. Istorija farmacije u 19. veku beleži dramatične promene i otkrića koja su zauvek promenila svet medicine i zdravstva. U to vreme su se osnove hemije i biologije brzo razvijale, što je dovelo do prvih sintetisanih hemijskih lekova. U knjizi sam se osvrnuo na otkriće morfina i njegovih derivata – diacetil morfina i heroina, danas ilegalne droge, a početkom 20. još uvek zvaničnog leka, koji se čak koristio i kod dece! Ovaj moćan lek u terapiji bola je pokazatelj kako se od lekovite supstance zbog zloupotrebe došlo do ozbiljnih problema sa zavisnošću, ali i kako je tanka granica između leka i otrova.“

Otkrićem penicilina nastaje, čini se, potpuno nova stranica u istoriji farmacije i medicine uopšte?

“Tako je. Jedna od najvažnijih prekretnica u istoriji farmacije bila je otkriće penicilina 1928. godine, kada je Aleksander Fleming otkrio njegovu antimikrobnu moć. Penicilin je postao prvi pravi antibiotik, revolucionisao lečenje infekcija i spasao milione života tokom Drugog svetskog rata. U knjizi sam detaljno opisao kako je razvoj penicilina prošao kroz mnoge naučne i industrijske izazove pre nego što je postao široko dostupan. Takođe, osvetljavam kako je ovo otkriće dovelo do eksplozije istraživanja novih antibiotika, ali i kako su se kasnije javili problemi sa antimikrobnom rezistencijom. Penicilin je bio i važno oruđe u Drugom svetskom ratu, i u velikoj meri omogućio napredovanje savezničkih snaga posle iskrcavanja u Normandiji. Istovremeno, u Nemačkoj je sa druge strane postojao paralelni antibiotik, sulfonamid, ali koji je zbog prekomerne upotrebe već bio neefikasan, prevaziđen i bakterije su postajale otporne na njega – što je u konačnom sledu značilo manje upotrebljivih vojnika, naročito u presudnim poslednjim mesecima rata. Tako je bilo i sa anesteticima, pa čak i stimulansima poput amfetamina koje su koristili saveznici – Amerikanci i Britanci, odnosno metamfetamina – u masovnoj upotrebi od strane Trećeg rajha i Japanskog carstva. Naročito je zanimljiva upotreba ovih danas ozloglašenih droga u vojne svrhe, dok su u to doba bili univerzalno prihvaćeni lekovi čija se upotreba ohrabrivala, iako se već znalo za nuspojave i rizike. Ali imao se dobiti rat i nijedno sredstvo nije bilo nedozvoljeno. U tom smislu, postojala je i svojevrsna farmaceutska ’trka za oružjem’ paralelno sa razvojem tenkova, aviona i podmornica. U njoj jesu pobedili saveznici, ali su milioni vojnika i civila sa teškim zdravstvenim posledicama, o kojima se retko govori, bile nepoznata kolateralna šteta takvih praksi. Tokom 20. i 21. veka, farmaceutska industrija postala je izuzetno moćna, sa velikim korporacijama koje ulažu milijarde dolara u istraživanja. ’Gorka pilula’ istražuje kako su mnoga od tih istraživanja promenila tok medicine i produžila životni vek ljudi, dok su mnoge bolesti zahvaljujući obaveznoj imunizaciji skoro pa iskorenjene ili su nadomak toga, kao u slučaju poliomijelitisa – dečje paralize, dok smo velike boginje – variolu veru koja je nama u Srbiji i Beogradu i te kako dobro poznata zbog poslednje velike epidemije 1972. godine – potpuno uklonili sa lica zemlje.

Knjiga je osmišljena tako da ne bude samo prikaz istorijskih događaja, već i da pokrene diskusiju o tome kako farmaceutska industrija i regulativa oblikuju naše društvo i živote. Kroz analizu stvarnih primera – od istorijskih otkrića do modernih skandala – želim da čitaoci postanu svesni kako nauka može biti moćno sredstvo za dobro, ali i koliko je važno da se osigura da profit i moć ne zasene osnovne humanitarne ciljeve medicine i farmacije. Ona je i svojevrsna odbrana farmacije od brojnih napada, iskaz mog poštovanja i zahvalnosti svim koleginicama i kolegama na neumornom radu da nam svima bude bolje, da budemo zdraviji, pa čak i da nam spasu živote. Sa moje strane, u redovnom poslu se svakodnevno trudim da pacijentima pružim prave informacije, a kroz aktivnosti u međunarodnim organizacijama činim što više da se pacijentima u Srbiji učini dostupnom sva moguća najsavremenija terapija kao u najrazvijenijim zemljama sveta. I te priče su utkane u ’Gorku pilulu’ koja je i na neki način ljubavno pismo farmaciji – mojoj struci, opredeljenju i identitetu.

Konačno, ’Gorka pilula’ je, zahvaljujući mom iskustvu u pisanju proze i scenarija za filmove i stripove, štivo koje se čita kao uzbudljivi triler, sa brojnim kratkim dramskim momentima, za koje već postoji interesovanje da se ekranizuju.“

Šta je zapravo farmacija, koliko najšira javnost zna šta je ova grana nauke u svojoj suštini?

“Farmacija je složena samostalna nauka koja se ne bavi samo stvaranjem lekova, već i njihovim proučavanjem sa svih aspekata, a pre svega načinom na koji utiču na ljudski organizam i kako se koriste za lečenje ili prevenciju bolesti. Ona obuhvata istraživanja, kliničke studije, regulativu i farmakologiju, farmaceutsku praksu, već više puta pominjanu industrijsku, ali i magistralnu i galensku proizvodnju lekova, i još mnoštvo oblasti koje su deo šireg koncepta farmacije i mimo same nauke, odnosno akademske i istraživačke sfere. Međutim, šira javnost često farmaciju svodi na jednostavne pojmove – kao što su ’lekovi koje kupujemo u apoteci’ – bez razumevanja ogromnog naučnog i etičkog napora koji stoji iza svake proizvedene i distribuirane tablete. Edukacija i transparentnost su ključni kako bi ljudi bolje razumeli farmaciju i kako ona utiče na njihovo zdravlje. A onda i bili dovoljno odgovorni da tom zdravlju pristupe kao aktivni učesnik, a ne samo konzument i tabletoman.“

Mnogo se govori i piše o “farmakomafiji“. Šta je ona zapravo i šta ste na tom polju saznali pišući ovu knjigu?

“’Farmakomafija’ je rasprostranjeni izraz koji aludira na mračne strane farmaceutske industrije, uključujući zloupotrebu moći, manipulaciju tržišta i korupciju. Kao autor ’Gorke pilule’ jasno izražavam stav da je taj termin senzacionalistički i često zloupotrebljavan i aktivno mu se suprotstavljam. On stvara sliku da su svi akteri u farmaceutskom sektoru deo nekakvog mračnog, kriminalnog podzemlja, što jednostavno nije tačno i šteti poverenju u nauku i medicinu. Iako je istina da postoje ozbiljni problemi u načinu na koji farmaceutske kompanije ponekad funkcionišu – uključujući zloupotrebe moći, etičke dileme i finansijske interese koji prevazilaze potrebe pacijenata – važno je ne upasti u zamku generalizacije. Štaviše, ono što je najveće otkriće ’Gorke pilule’ jeste da postoji prava mafija koja se bavi farmaceutskim zločinom – pre svega falsifikovanjem lekova, i to je ista ona mafija koja se ranije bavila reketiranjem, prostitucijom, drogom, trgovinom oružjem i ljudima. Italijanske mafijaške organizacije Ndrangeta iz Kalabrije i Kamora iz Napulja, meksički karteli, jakuze iz Japana, danas se sve češće bave proizvodnjom, transportom i distribucijom lažnih lekova. Zarada je mnogo veća, investicije manje, rizici zanemarljivi, zakonske mere neadekvatne i konačan sled zastrašujuć – više od 700.000 mrtvih svake godine širom sveta zbog ovih proizvoda – bilo da je u pitanju toksičnost ili nedostatak efekta ako je reč o lekovima koji bi trebalo da spasavaju živote, a ispostavi se da je u pitanju ’šećerna vodica’.“

Tokom pandemije korone, pa i danas, traju polemike oko vakcina i njihovih posledica. Kao da se planeta podelila na vaksere i antivaksere?

“Pandemija kovid 19 osvetlila je koliko su društva podeljena po pitanju nauke i poverenja u medicinske ustanove. Vakcine, koje su razvijene pod neverovatnim pritiskom i u rekordnom vremenu, bile su i spasonosne i kontroverzne. Rasprave između vaksera i antivaksera često nisu zasnovane samo na nauci, već i na strahu, političkim ideologijama i nepouzdanju u vlasti. Razumevanje zašto ljudi sumnjaju u vakcine – uključujući brige zbog eventualnih nuspojava, korporativnih interesa ili nedovoljne informisanosti iz relevantnih izvora – ključno je za izgradnju mostova i smanjenje straha. Potrebno je više ulaganja u edukaciju i transparentnu komunikaciju kako bi se smanjila polarizacija. O tome ima reči i u ’Gorkoj piluli’.“

Kako i gde zapravo nastaju dezinformacije o vakcinama i ostalim lekovima? U čijoj kuhinji to nastaje?

“Dezinformacije najčešće nastaju zbog različitih interesa. Neki pojedinci šire lažne informacije kako bi promovisali alternativne tretmane ili ’prirodne’ terapije, dok drugi to čine radi političkih ciljeva ili zarade od reklama na društvenim mrežama. Takođe, teorije zavere cvetaju u vreme nesigurnosti – kada ljudi traže jednostavna objašnjenja za složene fenomene. Tokom pandemije, nejasne ili kontradiktorne poruke zdravstvene struke, pojedinaca iz domena medicine koji su iznosili oprečne stavove, dodatno su podstakle nepoverenje. Zato je važno imati proaktivnu, preciznu i doslednu komunikaciju zdravstvenih institucija, kao i razvijati kritičko mišljenje u društvu.“

Mnogi možda ne znaju za talidomidsku katastrofu, a trebalo bi da se o tome više zna. O čemu je tu reč?

“Talidomidska katastrofa ostaje jedno od najtragičnijih i najvažnijih poglavlja u istoriji farmacije, i to s dobrim razlogom. Sredinom 20. veka, 1957‒61, talidomid je plasiran kao ’čudesni’ sedativ, reklamiran kao potpuno bezbedan lek i to posebno za trudnice koje su se borile s jutarnjom mučninom i nesanicom. Lek je bio široko dostupan u više od 50 država, a proizvođači su ga promovisali kao inovaciju u farmakoterapiji bez ikakvih ozbiljnih nuspojava. Ono što niko nije mogao da zamisli, a što su strašno saznali mnogi roditelji, jeste da je talidomid imao razarajuće posledice na nerođenu decu. U knjizi ’Gorka pilula’ detaljno sam opisao kako je ovaj lek, koji su razvili nemački naučnici s mračnim nasleđem iz vremena Drugog svetskog rata, povezan sa eksperimentatorima poput Ota Ambrosa, zloglasnog ’đavoljeg hemičara’ koji je bio umešan u razvoj otrovnih gasova za nacističke logore smrti i bio saradnik ’anđela smrti’ – doktora Jozefa Mengelea. Iako nije direktno dokazano da su eksperimenti iz koncentracionih logora povezani s talidomidom, nacistička prošlost nekih naučnika koji su radili na razvoju leka dodatno je potvrdila da se u sferi farmacije moraju primenjivati najviši standardi ne samo u laboratorijskim praksama, već i selekciji istraživača koji te standarde primenjuju. Katastrofa talidomida prouzrokovala je rođenje desetina hiljada dece s teškim deformitetima. Najčešće su deca bila rođena bez ruku ili nogu, s nerazvijenim udovima, a posledice su bile toliko strašne da su šokirale čitav svet. Ovo nije bila samo porodična tragedija za hiljade porodica širom sveta, već i upozorenje za medicinsku i farmaceutsku zajednicu da je neophodno preispitati način na koji se lekovi testiraju i odobravaju. Pišući o ovom događaju, istražio sam kako je talidomidska katastrofa promenila globalne regulatorne standarde. Do tog trenutka, farmaceutska testiranja i bezbednosne provere nisu bili toliko rigorozni kao danas. Talidomid je razotkrio koliko je važno da se lekovi detaljno ispituju ne samo na životinjama, već i kroz stroga klinička ispitivanja pre nego što se plasiraju na tržište. Kao odgovor na ovu tragediju, u Sjedinjenim Američkim Državama je pojačana uloga FDA ‒ Uprave za hranu i lekove, a širom sveta uvedene su nove regulative koje su znatno povećale standarde za ispitivanje i bezbednost lekova.“

Vida Ognjenović prva dobitnica priznanja "Doajen pozorišta"

Nagrada za životno delo

Nagrada za životno delo

Scena 04.12.2024. 14:25

Vida Ognjenović prva dobitnica priznanja "Doajen pozorišta"

Mnoge sintetičke droge nastajale su u laboratorijama Trećeg rajha. Šta je sve nastajalo u tim paklenim nacističkim laboratorijama?

“Pomenuo sam već neka od otkrića u tom paralelnom svetskom farmakološkom ratu. Treći rajh bio je poznat po upotrebi nauke u svrhu ratnih ciljeva, a sintetičke droge su igrale ključnu ulogu – i to ne samo metamfetamin, koji je pod komercijalnim imenom Pervitin davan vojnicima za povećanje budnosti i borbene sposobnosti – i bio osnova munjevitog rata ’blickriga’. Ali i pored njega, u laboratorijama su takođe istraživane droge koje bi mogle izazvati ekstremnu izdržljivost ili olakšati manipulaciju ljudskim umom – kao što je D-IX, kombinacija metamfetamina, kokaina i oksikodona, davan maloletnim podmorničarima u podmornicama jednosedima – ’foka’ i ’dabar’. Ovi momčići iz Hitlerjugenda su posle poraza moćnih U-podmornica nakon provaljivanja ’Enigma’ mašine za kodiranje poruka imali da preokrenu rat. Kako? Pa, kako je to zamislio admiral Helmut Hej ‒ samoubilačkim misijama na moru – a pre svega u kanalu Lamanš, nalik japanskim kamikaze pilotima – koje su takođe drogirali pre njihovih poslednjih letova. Ipak, ta kombinacija se pokazala prejakom, pa bi priučeni dečaci od 14-15, nekad čak samo deset godina, prikačeni na stotine kilograma eksploziva upakovanih u de fakto torpedo sa malecnom upravljačkom kabinom, uglavnom besciljno lutali danima, budni nekad i po celu nedelju, halucinirajući i u paranoji, sve dok se ne bi udavili ili predali saveznicima. Većinu dokaza o brojnim drugim istraživanjima, sa serumima istine, meskalinom i ko zna čime još su nacisti uništili pre dolaska sovjetskih ili američkih i britanskih snaga u logore, pa ostaju samo nepouzdana usmena svedočanstva logoraša. Poput onih da su u laboratorijama u kampovima viđali decu bez ruku i nogu – istu kao talidomidske bebe, iako je navodno taj lek zvanično otkriven tek 1954. godine u okviru nemačke kompanije ’Grunental’. Ova istraživanja imala su destruktivne posledice na ljudske živote i etičke granice medicine i farmacije, ostavljajući jezivo nasleđe koje nas i danas podseća na užase zloupotrebe nauke.“

Koliko ima farmaceutskog otpada danas na planeti i koliko je on opasan?

“Bukvalno govorimo o milionima tona akumuliranog otpada – lekova sa isteklim rokom trajanja, otpadu iz fabrika, ali i ambalaži i medicinskim sredstvima poput maski, igala i čitavih uređaja ‒ otpadu koji je veoma opasan, jer čak i kada se razgradi, ima dugoročne i nepredvidive a nikad pozitivne uticaje na okruženje – žive organizme, životinje i biljke, pa i same ljude. Farmaceutski otpad postaje jedan od najhitnijih ekoloških problema u savremenom svetu, posebno zbog sve veće potrošnje lekova i niskog nivoa svesti o pravilnom odlaganju. Kada govorimo o farmaceutskom otpadu, mislimo na sve neiskorišćene ili nepropisno odložene lekove, bilo da su to tablete, kapsule, sirupi ili hemijske supstance koje se koriste u bolnicama, laboratorijama i farmaceutskim fabrikama. Ogromne količine ovog otpada završavaju u životnoj sredini, najčešće u rekama, jezerima, zemljištu, pa čak i u podzemnim vodama, stvarajući ozbiljne pretnje po eko-sisteme i ljudsko zdravlje. Procene pokazuju da ogromne količine farmaceutskog otpada godišnje završe na deponijama ili u vodi. Kada lekovi dospeju u životnu sredinu, njihove aktivne hemijske supstance mogu izazvati brojne štetne efekte. Na primer, antibiotici koji se oslobađaju u vodene sisteme mogu doprineti stvaranju bakterija rezistentnih na lekove. Ove ’superbakterije’ postaju imune na lečenje, što predstavlja ozbiljan javnozdravstveni rizik jer može dovesti do infekcija koje je sve teže ili čak nemoguće lečiti. Još jedan aspekt farmaceutskog otpada su hormoni i antidepresivi, koji kada dospeju u reke i jezera mogu da izazovu hormonalne poremećaje kod riba i drugih vodenih organizama. Na primer, istraživanja su pokazala da određeni estrogeni iz kontraceptivnih pilula, kada dospeju u vodu, mogu uzrokovati promene u reproduktivnom sistemu riba, što dovodi do smanjenja populacije i narušavanja ekološke ravnoteže. Takođe, mnoge hemikalije iz lekova su toksične i mogu kontaminirati zemljište, što utiče na zdravlje biljaka i životinja, a posredno i na ljude koji konzumiraju zagađenu hranu. Dugoročno, izloženost farmaceutskom otpadu može izazvati ozbiljne posledice po zdravlje, kao što su hormonalni disbalansi, neurološki problemi i povećan rizik od razvoja kancerogenih oboljenja.“

Dodelom nagrada završen 60. Oktobarski salon

Beograd

Beograd

Scena 01.12.2024. 22:01

Dodelom nagrada završen 60. Oktobarski salon

Često se mnogi lekovi uzimaju na svoju ruku, bez konsultacije lekara, posebno aspirini, Brufeni pa čak i antibiotici. Koliko je u Srbiji raširena svest o pravilnoj upotrebi lekova?

“Samolečenje je široko rasprostranjena praksa u Srbiji, a to je problem koji može imati ozbiljne posledice po javno zdravlje. Mnogi građani uzimaju lekove bez ikakve konsultacije sa lekarom pa čak ni farmaceutom. Ova praksa je često posledica nedovoljne informisanosti, ali i duboko ukorenjenih navika koje se prenose s generacije na generaciju. Jedan od najopasnijih aspekata samolečenja u Srbiji je nekontrolisana upotreba antibiotika. Iako su antibiotici lekovi koji su spasli milione života, njihova nepravilna i prekomerna upotreba dovela je do pojave otpornosti bakterija. Kada ljudi uzimaju antibiotike za virusne infekcije, poput prehlade ili gripa – za koje oni ne deluju – ili kada ne završe celu terapiju, bakterije se prilagođavaju i postaju otporne. Ovo znači da u budućnosti infekcije koje su nekada bile lako izlečive mogu postati smrtonosne jer standardni antibiotici više ne deluju. Antimikrobna rezistencija je globalni problem, a Srbija, kao i mnoge druge zemlje, suočava se sa ozbiljnim izazovima u tom pogledu. Pored antibiotika, lekovi kao što je acetilsalicilna kiselina često se uzimaju bez mnogo razmišljanja o mogućim nuspojavama, a ona na primer, može izazvati ozbiljna oštećenja želuca, kao što su čirevi ili krvarenje, posebno kod osoba koje imaju istoriju gastrointestinalnih problema ili koje ga uzimaju u velikim dozama. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) mogu oštetiti bubrege i uzrokovati srčane probleme kada se koriste dugoročno ili bez nadzora. Mnogi ljudi nisu svesni ovih rizika i često veruju da su ovi lekovi ’bezopasni’ jer su dostupni bez recepta. Razlog za ovu raširenu praksu delom leži i u kulturološkim faktorima. U Srbiji, mnogi građani se oslanjaju na iskustva rođaka i prijatelja kada je reč o terapijama ili se sami upuštaju u samodijagnozu posredstvom interneta. Takođe, dostupnost lekova bez recepta dodatno doprinosi ovom problemu. Iako su mnoge dobre i uspešne kampanje za podizanje svesti sprovedene, poput informisanja o opasnostima nepravilne upotrebe antibiotika, potrebno je još mnogo truda da bi se promenile duboko ukorenjene navike. Uvođenje obrazovnih programa u školama, dodatna obuka zdravstvenih radnika za rad sa pacijentima na edukaciji, kao i medijske kampanje, mogu biti od ključne važnosti. Takođe, lekari i farmaceuti trebalo bi da posvete više vremena objašnjavajući pacijentima zašto je važno pratiti propisanu terapiju i koje su potencijalne opasnosti od samolečenja. Lako je to reći, naravno, a teško primeniti kada znam da je vremena za pacijente malo, problema mnogo, ali je taj dodatni napor za koji znam da su moje koleginice i kolege sposobni, možda i presudan. A ipak, na kraju, odgovornost je i na pojedincima. Svi moramo biti svesni rizika koji dolaze sa uzimanjem lekova na svoju ruku i razmišljati o dugoročnim posledicama. Pravilna upotreba lekova nije samo stvar lične dobrobiti, već i zaštite šire zajednice, jer je, ponavljam još jednom, antimikrobna rezistencija problem koji može uticati na sve nas.“

Da li planirate u narednom periodu i neki nastavak “Gorke pilule“, čini se da je ova tematika neiscrpna...?

“Razmišljam o nastavku ’Gorke pilule’ jer svet farmacije neprestano evoluira i pruža neiscrpan izvor inspiracije. Postoje teme koje nisam mogao potpuno da istražim, poput napretka u personalizovanoj medicini, veštačke inteligencije u farmaceutskoj industriji, kao i ekoloških izazova. Svaka nova priča otvara vrata za dublje promišljanje i dodatno istraživanje tih etičkih i naučnih pitanja. Konačno, publika je veoma dobro odreagovala na knjigu – već je na putu da postane bestseler, a posebno me raduje podrška struke, koja je oduševljena podrškom i odbranom u ovom vidu. Tako da, vrlo je verovatno da nas uskoro očekuje ’Gorka pilula 2’!“