POBEDA ČELIČNE LEDI: Kako izgleda borba sa rakom viđena očima dece

"Zamislite da imate 12 godina i da vam život postavi ultimatum... Čega biste vi bili spremni da se odreknete?"

"Magdalena ima četiri godine i ne razume mnogo toga o svom lečenju. Ipak, svesna je da se dešava nešto teško, ali dovoljan je jedan san da joj ulije nadu."

"Sa 11 godina malo šta razumeš o životu i smrti. Ali kada oči roditelja postanu drugačije, ovoj devojčici postaje jasno da je vreme da se donesu neke odluke..."

"Kada ti život pokloni rak za 18. rođendan i titanijumsko koleno, onda postaneš čelična ledi u svakom smislu."

Sažetke nalik ovima moguće je naći na koricama mnogih knjiga danas. Ovi konkretni sižei se, međutim, nalaze na jednom mnogo skrovitijem mestu - u dušama i mislima dece i mladih ljudi koji su pobedili rak, okupljenih oko projekta "Žive knjige" udruženja roditelja dece, adolescenata i mladih lečenih od raka u detinjstvu "Čika Boca".

Povezane vesti - RAK – LOŠA SREĆA ILI BOLEST KOJU MOŽEMO SPREČITI I ZALEČITI

U pitanju je događaj koji se održava jednom do dva puta godišnje na kome mladi ljudi koji su pobedili rak u detinjstvu, "MladiCe" i njihovi roditelji, dele sa drugima svoja iskustva i životne priče.

"U samo petnaestak minuta, iako bi oni bili spremni da pričaju i pet dana, oni prenose svoja iskustva. Pričaju o toku lečenja i o nekim događajima koji su njih pomerili, o nekim intimnim stvarima koje možda nekog drugog ne bi dotakle. Ali svakako dotiču ljude koji su prošli ili sada prolaze tu borbu", priča za "Ekspres" Dragana Radulović, osnivač udruženja "Čika Boca", koja je i sama majka lečenog deteta.

Tako su nastale "žive knjige" pod naslovima "12 sati" "Čelična ledi", "Tišina", "Muk" "Eror 101", "Buđenje", "Dati života deo da bi sačuvao ceo"...

Sve su to iskustva mladih, starosti od 14 do 28 godina, pretočena u svojevrsne usmene knjige, čiji je cilj da pruže podstrek onima koji se danas bore sa rakom, ali i njihovim najbližima. I to rade već pune četiri godine, od 2015.

Jer, da čitaju "žive knjige" dolaze i roditelji obolele dece, tražeći pomoć i na toj strani.

"Došla nam je nedavno i majka jednog mladog čoveka od 20 godina. Njeno dete je i u prilično lošem mentalnom stanju. Ona, jednostavno, ne zna šta da radi. I njoj je bilo veoma bitno da priča sa tim mladim ljudima ", objašnjava Dragana Radulović i dodaje:

"Cilj ove čitaonice jeste da doprinesemo boljem razumevanju izazova sa kojima se mladi ljudi susreću tokom i nakon lečenja od raka, kao i da pružimo uvid u sve ono što rak odnosi ili donosi sa sobom. Sa druge strane, čitaoci 'Živih knjiga' nakon 'čitanja', postaju motivisani i inspirisani da na svoj život gledaju iz drugačije perspektive."

U "živim knjigama", međutim, nema patetike, iako je to ono što mnogi očekuju od ovakvog koncepta. Naprotiv, često ima i crnohumornih detalja, a kako je jedan "čitateljka" napisala u utiscima o knjizi da se "baš slatko ismejala".

"Puno je emocija, naravno. Ljudi često kad im neko u istoj rečenici spomene mlade, decu i rak očekuju patetiku. Tu patetike najmanje ima. Uglavnom ljudi dođu i možda očekuju patetiku ili neku tužnu priču koja će da ih rasplače. Ali to onda bude onako prilično optimistično i potpuno drugačije od onoga što očekuju. Kao i u svakoj biblioteci i ovde imate bibliotekara, tu je spisak knjiga pa čitalac dođe i pita kad je koja knjiga slobodna da je čita. Uz to što dobiju člansku kartu, a po završetku čitanja napišu i svoje utiske o knjigama", objašnjava Dragana Radulović.

Povezane vesti- PO BROJU UMRLIH SRBIJA DRUGA U EVROPI: Od raka pluća u proseku oboli 16 osoba dnevno

Osim što svojim iskustvom pomažu onima koji trenutno prolaze kroz situacije u kojima su i sami bili, "žive knjige" pomažu i same sebi jer "prerađuju neka svoja iskustva".

"Uslovno rečeno, to može da deluje i terapeutski, jer je to neko izlaženje iz sopstvene zone komfora, gde ti nekom potpuno nepoznatom, koji sedi pored tebe, ispričaš svoju priču", primećuje Dragana Radulović.

Dodaje i da su te "žive knjige" svesne da možda ne bi postali takvi ljudi kakvi su danas da nisu imali iskustvo borbe sa rakom.

"Rak nešto uzme, ali nešto i donese. To je nešto što svi oni znaju. Oni često kažu da možda ne bi bili ovakvi da nije bilo tog iskustva, da ne bi postali osobe kakve su, ne bi bili ono u šta su se razvili. Oni su definitivno zreliji od svoje generacije", priča sagovornica "Ekspresa".

Specifičan je i sam put do nastanka jedne knjige, odnosno njenog naslova. Sve "Žive knjige" prolaze određenu pripremu sa licenciranim stručnjakom za mentalno zdravlje.

"Nije to kao pisanje običnog sastava. To je vodič kroz put koji su oni prešli. Tako postepeno nastaje priča, a kada ona bude gotovo, kada se sklopi, daje se neki zanimljiv naslov, kratak opis koji tek zagolica maštu čitaoca. A kada pročitate knjigu, vidite da su naslovi savršeno jasni", dodaje Dragana Radulović.

A kada je reč o čitaocima, osim onih koji se bore sa rakom, u Udruženju „Čika Boca" posebno su usmereni na mlađe ljude, studente medicine i psihologije, koji se na ovaj način spremaju za ono što ih čeka kada počnu da rade u svojim budućim profesijama.

"Treba jednostavno da se spreme, da imaju na umu neke stvari, da im to uđe u glavu, da ne izgore kada počnu da rade", objašnjava Dragana Radulović.

Na mladima, kako kaže, svet ostaje, pa ima i smisla mlade menjati, jer „matori već imaju neke svoje stavove, koje je teško menjati, mada nije nemoguće".

"Dođu, često i stariji ljudi kojima je neko još stariji oboleo od raka da čuju naše priče. Ali to ne može da se poredi. Rak kod dece i rak kod odraslih nisu iste stvari, lečenje nije isto, ishodi nisu isti... Ne možete sa iskustvom lečenja raka kod dece da pričate o lečenju raka kod odraslih... Još jedna specifičnost je da u našoj situaciji roditelj brine o bolesnom detetu, što, možemo da kažemo da nije normalno. Jer, prirodno bi bilo da dete brine o svom bolesnom roditelju kad dođe u neke godine", dodaje naša sagovornica.

Knjiga "Čelična ledi" zainteresovala je mnoge posetioce ovogodišnje čitaonice koja je održana sredinom decembra. Iza naslova ovog nesvakidašnjeg romana stajala je Milkica Dimitrijević, koja se lečila od osteosarkoma - tumora kostiju, kada je imala samo 18 godina.

"Nije mi bilo teško da budem jedna od "Živih knjiga", jer nemam problem da o svojoj borbi sa rakom pričam drugima, pogotovu što sam od samog početka u "MladiCe". Kako se priča o raku ne završava sa lečenjem, jer može dovesti i do mnogih posledica, važno je da pričamo o tome, da se ne pretvaramo da je sve u redu i da ne ignorišemo probleme. Zato sam tu, da pričam o tome i pružim drugima podršku u rešavanju njihovih problema", kaže Milkica Dimitrijević.

I njoj je tokom lečenja, kako kaže, nedostajalo da razgovara sa nekim ko je završio lečenje pre nego što ga je ona započela. A kada se njeno lečenje završilo, shvatila je da ne može tek tako da nastavi tamo gde je stala.

"Imala sam mnoge strahove, morala sam ponovo da se naviknem na život bez bolnice, koliko god to zvučalo čudno. I zato sam želela da se vratim na odeljenje, da pričam sa decom i mladima koji se leče, da im budem podrška, da budem neko ko ih razume. Uz "MladiCe", razgovore sa njima, radionice koje smo prošli, projekte koje smo realizovali za pružanje podrške, volontiranje na kampovima "Mi možemo sve", oslobodila sam se većine strahova i shvatila kakve pozitivne promene mi je to iskustvo donelo", priča Milkica Dimitrijević.

"MladiCe" je, inače, naziv nastao spajanjem reči mladi i slova C, što je u šifarniku bolesti oznaka za kancer.

Poslednje ovogodišnje "čitanje" „Živih knjiga" poklopilo se vremenski i sa promocijom još jednog projekta namenjenog mladima obolelim od kancera. Reč je o onlajn platformi za podršku za pružanje vršnjačke podrške i video grupe podrške "MladiCe Pričalice".

Više pročitajte u štampanom izdanju Ekspresa...