Populacija divljih vrsta kičmenjaka smanjena za 73 odsto u poslednje 52 godine

U svom 16. izdanju, Izveštaj pruža naučno zasnovan uvid u stanje prirode i uključuje Indeks života na planeti (LPI), koji prati kretanje populacija vrsta širom sveta i pokazuje kako se one menjaju tokom vremena.

Izveštaj, kako je istaknuto, donosi i poruku da priroda može da se oporavi, ako društvo ubrza promene u sistemima proizvodnje i potrošnje hrane, energije i finansija.

Iako je ukupna procentualna promena u skladu sa prethodnim izveštajem, današnja procena uključuje dodatne podatke o populacijama i duži vremenski niz, što dodatno potvrđuje razmere kontinuiranog gubitka bioraznovrsnosti, navedeno je u saopštenju WWF-a. 

Kako je objašnjeno, LPI pokazuje prosečan pad brojnosti praćenih populacija divljih vrsta kičmenjaka (sisara, ptica, vodozemaca, gmizavaca i riba) od 73 odsto. 

Procentualna promena indeksa odražava kumulativnu prosečnu proporcionalnu promenu veličine praćenih životinjskih populacija širom sveta od 1970. godine i ne predstavlja broj izgubljenih jedinki niti broj izgubljenih populacija.

Napomenuto je i da različita izdanja indeksa života na planeti nisu direktno uporediva jer obuhvataju različite skupove vrsta (od Izveštaja iz 2024. godine u bazu podataka dodato je još 967 populacija i 295 vrsta), a svaki novi Izveštaj obuhvata i duži vremenski period. 

Dodaje se da ovi nalazi, usklađeni sa ranije objavljenim procenama i zajedno sa drugim pokazateljima, pružaju dokaze o razmerama propadanja prirode.

Podseća se da LPI, koji utvrđuje Londonsko zoološko društvo (ZSL), obuhvata, kako je precizirano, 35.803 populacije 5.790 vrsta kičmenjaka u periodu od 1970. do 2022. godine. 

Podaci se prikupljaju na lokacijama za monitoring širom sveta i uključuju populacije koje tokom vremena rastu, opadaju ili ostaju stabilne. 

Iako je ukupni globalni trend negativan, polovina populacija uključenih u LPI stabilna je (sedam odsto) ili raste (43 odsto). 

Međutim, intenzitet opadanja premašuje intenzitet rasta, što rezultira prosečnim padom od 73 odsto na globalnom nivou.

Izveštaj pokazuje da je najveći pad zabeležen u slatkovodnim ekosistemima (85 odsto), zatim u kopnenim (69 odsto), dok su morski ekosistemi zabeležili pad od 59 odsto.

Gubitak i degradacija staništa i dalje predstavljaju glavne pokretnice ovog trenda, a slede ih prekomerno korišćenje prirodnih resursa, klimatske promene, zagađenje, invazivne vrste i bolesti.

Ipak, kako se dodaje, Izveštaj pokazuje da je promena moguća. 

Gotovo polovina populacija obuhvaćenih analizom stabilna je ili raste, a oporavak vrsta poput zelene morske kornjače, tune plavorepke, tigra i afričkog slona potvrđuje da dugoročne mere zaštite prirode mogu doneti opipljive rezultate.

Generalna direktorka WWF Internacional-a Kirsten Šuijt izjavila je, tokom globalnog predstavljanja Izveštaja, da bodiverzitet nastavlja da opada zabrinjavajućom brzinom.

"Ipak, uprkos tim velikim gubicima, postoje razlozi za nadu. Izveštaj o stanju planete 2026. pruža dokaze da su mnoge populacije divljih vrsta stabilne ili se oporavljaju, kao i inspirativne primere koji pokazuju da se priroda može obnoviti i da su promene moguće", rekla je ona.

Istakla je da oporavak vrsta poput tigrova, tune plavorepke i zelene morske kornjače pokazuje šta se može postići dugogodišnjim zajedničkim i posvećenim naporima u zaštiti prirode. 

"Da bismo ove uspehe proširili, moramo da transformišemo sisteme i privredne sektore koji pokreću gubitak prirode", kazala je Šuijt.

Iz WWF-a su podetili da priroda obezbeđuje hranu, vodu, čist vazduh, lekove i mnogo drugih dobrobiti na kojima počivaju društva i ekonomije, ali sistemi proizvodnje i potrošnje hrane, energije i finansija danas spadaju među glavne pokretače njenog uništavanja.

Izveštaj ističe da su pozitivne promene ipak već u toku. 

Kao primer navedeno je da se u energetskom sektoru obnovljivi izvori energije ubrzano se šire, u poljoprivredi i prehrambenom sistemu raste interesovanje za održive prakse, dok finansijski sektor sve više prepoznaje rizike povezane sa gubitkom prirode i klimatskom krizom. 

Ocenjeno je da takve promene mogu pokrenuti takozvane pozitivne tačke preokreta – kritične pragove nakon kojih promene postaju brže, isplativije i sve teže zaustavljive.

Vršilac dužnosti izvršnog direktora WWF Adrije Loris Palentini poručio je da prilika za drugačiju budućnost i dalje postoji, ali ne zadugo. 

"Iskustva iz našeg regiona pokazuju da obnova prirode nije samo moguća, već je već vidljiva tamo gde prirodi damo prostor da se oporavi – od obnove slobodnog toka reka u slivu Dunava do zaštite morskih staništa i unapređenja održivog ribarstva na Jadranu. Znamo šta treba da uradimo i raspolažemo potrebnim rešenjima", kazao je on.

Palentini smatra kako je ključno da vlade, privreda i građani deluju zajedno kako bi se zaustavio gubitak prirode i obezbedio njen oporavak do 2030. godine.

Istaknuto je i da predstojeći međunarodni pregovori o bioraznovrsnosti i klimi pružaju državama priliku da pređu sa obećanja na konkretnu primenu ciljeva dogovorenih u okviru Globalnog okvira za biodiverzitet Kunming-Montreal i Pariskog sporazuma.

Zato, naglašeno je, Izveštaj o stanju planete dolazi u ključnom trenutku, nekoliko dana pre početka 17. sastanka Konferencije strana potpisnica Konvencije Ujedinjenih nacija o biološkoj raznovrsnosti (COP17) u Jermeniji.

Izveštaj o stanju planete objavljuje se na svake dve godine.