Porađanje konkurencije

Marina se porodila, dobila je ćerku koja je u naredna dva dela filma vodila glavnu reč.

Ako sad celu priču prevedemo na polje ekonomije, mogli bismo da kažemo da i tržište, uglavnom, sve radi samo. Zakon ponude i potražnje u teoriji određuje nivo cena, pa je tako roba koja je traženija i deficitarnija skuplja, dok je ona druga oko koje se niko “ne tuče“ jeftinija i često je ima na lageru.

Problem nastane onda kada se ionako visoke cene tražene robe dodatno “nadzidaju“, često i veštački, bilo trgovinskim maržama, bilo stvaranjem veštačkih nestašica ili pak kartelskim ponašanjem uvoznika/proizvođača/trgovaca, gde se sklapaju ugovori kojima se na nedozvoljen način utvrđuju cene i uslovi trgovine.

U prevodu, to znači da jedan akter diktira cene po kojima će drugi da prodaju njegovu robu. A ako ne slušaju, plaćaće mu penale, što znači da će u najmanju ruku da posluju sa gubitkom.

Stvari, dakle, tada nisu “prirodne“ pa bi, po logici stvari, onda trebalo da se pojavi neka druga “neprirodna sila“ koja bi delovala u suprotnom smeru, kako bi se stvari vratile u normalu. A ta sila obično biva država. Samo je pitanje koje mere ta sila koristi.

Trenutno, država se odlučila da umilostivi trgovce da snize marže za određeni broj prehrambenih proizvoda, i to na rok od dva meseca. To je, da tako kažemo, ad hoc pristup. On će, svakako, imati određene efekte, ali je pitanje šta će da se dogodi kad ta dva meseca isteknu.

Drugi pristup bio bi malo više sistemski i uključio bi delovanje Komisije za zaštitu konkurencije, koja bi češće i temeljnije ispitivala ima li kartelskih ugovora među trgovcima/proizvođačima/uvoznicima i reagovala da to suzbije.

Najsigurniji put ka nižim cenama bio bi jačanje konkurencije na tržištu. A to se može postići na nekoliko načina. Jedan je dovođenje novih trgovinskih lanaca koji bi se po prirodi stvari borili za “mesto pod Suncem“ povoljnijim cenama.

Drugi način bio bi da se pojavi neki novi proizvođač koji bi određene artikle ponudio po nižim cenama, čime bi naterao i druge da snize cenu svoje robe.

I to bi bile trajnije mere koje bi značajnije uticale na snižavanje cena, čime bi i takva roba postala dostupnija većem broju ljudi.

Teoretski to sve lepo zvuči. Praksa je, međutim, nešto sasvim drugo, naročito kada imate tržište koje nije toliko veliko (a srpsko nije preveliko), sa manjim brojem aktera koji bi, ako to žele, lakše mogli da se dogovore oko toga da “drže cene“.

A pod akterima podrazumevamo i proizvođače i uvoznike i trgovce.

Neretko se čuje i termin “uvoznički lobi“, pod kojim podrazumevamo mali broj firmi koje se bave uvozom širokog asortimana robe, čime, praktično, diktiraju cene u maloprodaji. A ta roba može biti i prehrambena, i odevna, i tehnička...

Komisija za zaštitu konkurencije u poslednjih desetak godina jeste pokrenula i okončala neke postupke koji se tiču povrede konkurencije, sklapanja restriktivnih sporazuma i tzv. kartelskog ponašanja. To se, pored ostalog, odnosilo na nekoliko velikih uvoznika i trgovaca tehničkom robom, sportskom opremom, ali i opremom za bebe. Reč je bilo o stotinama pravnih subjekata koji su bili uključeni u ove lance. Ruku na srce, ni danas ne osećamo da je bilo neke vajde od toga što su uhvaćeni sa, figurativno rečeno, rukama u džepovima građana.

Zanimljivo je, međutim, da još nije potvrđen, pa samim tim ni sankcionisan, nijedan slučaj kartelskog ponašanja u sektoru prehrambenih proizvoda.

To, praktično, priznaju i u Komisiji za zaštitu konkurencije, koji su na pitanje “Ekspresa“ koliko je u poslednjih 10 godina Komisija registrovala slučajeva narušavanja konkurencije na tržištu prehrambenih proizvoda, odgovorila: “Takođe Komisija je započela sektorsku analizu stanja konkurencije tržišta nekoliko izabranih prehrambenih proizvoda koja još nije okončana. Molimo da obratite pažnju da su pokrenuti postupci još u toku.“

A ti postupci su u toku veoma dugo. Ima slučajeva da su postupci pokrenuti još pre šest godina i još nisu završeni.

Poslednju sektorsku analizu stanja konkurencije tržišta izabranih prehrambenih proizvoda Komisija za zaštitu konkurencije započela je početkom prošle godine, ali je još nije završila jer ne može da dobije podatke od pojedinih učesnika na tržištu, a protiv kojih su već preduzete mere.

To su u Komisiji potvrdili još u februaru ove godine za “Blumberg Adrija“.

Izvoz IT REKORDNO uvećan: Očekuju se četiri milijarde evra

Ministarstvo saopštilo

Ministarstvo saopštilo

Biznis 15.08.2024. 09:23

Izvoz IT REKORDNO uvećan: Očekuju se četiri milijarde evra

Kako će klimatske promene uticati na globalnu ekonomiju do 2050. godine

Značajan pad

Značajan pad

Život 18.04.2024. 16:24

Kako će klimatske promene uticati na globalnu ekonomiju do 2050. godine

“Poseban otežavajući faktor je dobijanje podataka od pojedinih učesnika na tržištu, zbog čega je Komisija pokrenula postupak izricanja Zakonom propisane mere procesnog penala radi pribavljanja neophodnih podataka. Tako da u ovom trenutku ne možemo da prejudiciramo vreme okončanja analize“, rekli su iz KZK-a, ne precizirajući koji su to subjekti koji ne dostavljaju podatke.

Kako su naveli, zadatak komisije je da zaštiti konkurenciju, a ne da se bavi cenama, ali ove stvari se ne mogu tako lako razdvojiti.

Istim povodom tada se oglasila i guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, rekavši za “Blumberg Adrija“ da smatra da je “konkurencija veoma važna i poželjna kako bi se izbegla mogućnost kartelskog ponašanja i neopravdanog povećanja cena od kojeg koristi mogu biti samo kratkoročne. Narodna banka Srbije kao odgovorna institucija ukazuje i upozorava na sve druge probleme i distorzije na tržištu, koje mogu narušiti ne samo cenovnu, već i ukupnu makroekonomsku stabilnost, a u okvirima svojih nadležnosti je spremna i sarađuje sa drugim institucijama na njihovom rešavanju“.

Tabakovićeva je, inače, još sredinom avgusta prošle godine javno prozvala trgovce da su im marže previsoke i da tako usporavaju pad inflacije, koja je u drugoj polovini godine krenula da pada pošto je dostigla vrhunac od 16,2 odsto.

Tada je pozvala Komisiju za zaštitu konkurencije, nadležnu za praćenje stanja na tržištu u Srbiji, da opet uradi sektorsku analizu da bi se ustanovilo šta je uzrok povećanja trgovinskih marži u periodu od 2019. do 2022. godine.

Država se zato i ove godine, kao i prethodnih, odlučila za akciju ograničavanja/snižavanja cena određenih prehrambenih proizvoda. Prošle godine akcija je organizovana pod nazivom “Bolja cena“ i obuhvatala je 20 kategorija proizvoda. Ove godine naziv akcije je “Najbolja cena“ i obuhvata 81 grupu namirnica.

Da li će to rešiti problem? Delimično i privremeno da. Ali, pitanje ostaje kako povećati konkurenciju.

Ekonomisti su po tom pitanju podeljeni. Aleksandar Stevanović veruje da samo treba biti dosledan u privlačenju novih trgovinskih lanaca, što će neminovno dovesti do povećanja konkurencije pa samim tim i do nižih cena.

“Kao što je ’Lidl’ imao efekat kada je došao, pustite, recimo, da dođe ’Prajmark’, kada je reč o garderobi, pa ćete da vidite kako tržište reaguje“, kaže Stevanović za “Ekspres“.

I kad je reč o reagovanju tržišta, prema njegovom mišljenju, i skok cena bio je prirodna reakcija tržišta na trenutak kada je došlo do određenih poremećaja na koje Srbija nije mogla da utiče.

“Reč je o eksternim faktorima na koje mi nismo mogli da utičemo, odnosno sve je to bila posledica štampanja veće količine novca u Evropskoj uniji“, dodaje Stevanović.

Druga stvar je što je, prema njegovom mišljenju, pogrešila Narodna banka Srbije odlučivši se da, umesto da oslabi dinar, brani njegov kurs i time praktično dopusti rast cena, a samim tim i rast inflacije.

“Greška je što je precenjen dinar, ali to je centralna banka tako odlučila. Umesto da evro bude 105-106 dinara, mi smo se odlučili da pustimo da cene rastu. Ali to je, ponavljam, svakako bila reakcija na eksterne faktore“, kaže Stevanović.

Podsećanja radi, guvernerka Jorgovanka Tabaković je u februaru za “Blumberg Adrija“ izjavila da “u okviru svojih zakonskih ovlašćenja Narodna banka Srbije je odgovorna za stabilnost cena i održavanje inflacije na niskom nivou, čime smo i praktično zainteresovani za rešavanje svih pitanja koja mogu uticati na kretanje cena, a eventualno postojanje nesavršenih tržišnih struktura u bilo kojoj oblasti svakako može biti jedan od problema. Svojim aktivnostima Narodna banka Srbije podstiče razvijanje konkurencije u svakom smislu i time utiče na očuvanje cenovne stabilnosti u srednjem roku.“

Svakako, trenutak u kojem je došlo do poremećaja neki su iskoristili da “poguraju“ cene nagore, čak i više od onoga koliko je bila inflacija, kako bi dodatno zaradili. To pokazuje da su, kako ocenjuje sagovornik “Ekspresa“, pojedinci pogrešno procenili rast inflacije.

“Videćete da ova vladina akcija možda i nije bila potrebna, da će krajem godine i početkom sledeće biti gomila akcija, sniženja, od kojih će se mnoga pretvoriti i u trajna, tačnije cene će trajno pasti. U jednom trenutku tržište je odreagovalo rastom cena i sada će da odreaguje padom. Poznato je da sniženje cena ide sporije nego njihov rast. Neće biti epohalnih sniženja, ali će ih biti i do 10 odsto“, predviđa Aleksandar Stevanović.

Naravno, uvek se postavlja pitanje zbog čega bi neko došao na tržište Srbije, osim ako nema interes za to. Jer srpsko tržište je, ipak, relativno malo, koje ima i neke svoje troškove, a koje jedinstveno evropsko tržište nema, a sve to poskupljuje robu. Može se, naravno, diskutovati o tome da li ti troškovi baš toliko poskupljuju robu iz uvoza.

Na pitanje ima li uvozničkih lobija, Stevanović odgovara da “svakakvih lobija uvek ima“.

“I uvek svako gleda da što masnije zaradi. Sa druge strane, mogu dvojica-trojica da se dogovore oko cena, ali će da se pojavi treći koji će da ide sa nižom cenom i većim prometom“, kaže optimistički Stevanović i dodaje: “A tu je i država koja treba da reaguje da štiti potrošače, a ne trgovce i proizvođače. Ona je tu da njima stvori uslove za poslovanje i da se nadmeću.“

Sa druge strane, ekonomista Saša Đogović nije toliko optimističan u pogledu povećanja konkurencije na srpskom tržištu.

“Kod trgovaca, doduše, još i postoji neka konkurencija. Kod proizvođača je drugačija situacija. Malo smo, plitko tržište, malo je proizvođača određenih proizvoda pa oni i lakše postižu dogovore. Ne možemo mi kao država sada da kažemo hajde, dođite, nekim strancima. Oni će da procene imaju li interes da dođu. A teško da može da se pojavi i neki novi proizvođač, recimo ulja, koji bi poremetio sadašnje stanje. Ili da uvezete mleko ili brašno iz, ne znam, Belgije, jer će se ovdašnji proizvođači u startu potruditi da im to postane neisplativo“, kaže Đogović i “proziva“ Komisiju za zaštitu konkurencije zbog pasivnosti i podseća da je zamerke na rad ovog tela imala i NBS.

Kada je o konkretnoj akciji “Najbolja cena“ reč, Đogović primećuje da će ona imati višestruke efekte – neko će da pokupi političke poene, što je legitimno, a trgovci će da se ovajde jer će imati veći promet, a građani će da stvore i određene zalihe.

“Ali akcija je vremenski ograničena i kada se završi cene će se vratiti na staro, a možda će otići i naviše. Ova akcija ima ’andol’ efekat ‒ ne rešava problem, ali smanjuje tegobe, odnosno ’snižava temperaturu’ u novčanicima građana“, kaže Đogović.

Zbog toga ostaje da se, kako kaže, radi institucionalnim putem, preko Komisije za zaštitu konkurencije, mada “generalno imamo problem sa tim nezavisnim regulatornim institucijama“.

I da se vratimo na početak teksta. Ostaje nam, dakle, da vidimo da li će u nekom narednom periodu i srpsko tržište, poput Marine iz “Mi nismo anđeli“, sve da uradi samo, i da “porodi“ neku konkurenciju koja će pozitivno da utiče i na novčanike građana. Dakle, što bi rekao taksista – de, popij malo, pa da počnemo...

"Sledi period teži nego u Drugom svetskom ratu"

Aleksandar Vučić

Aleksandar Vučić

Vesti 28.05.2024. 08:41

"Sledi period teži nego u Drugom svetskom ratu"