Istraživanje
Srbi radije koriste "baka servis" nego vrtiće
Brigu o deci dok su roditelji na poslu mahom preuzimaju bake i deke ili drugi članovi porodice a ređe vrtići i škole, pokazalo je istraživanje koje je sprovela Organizacija Akademija ženskog preduzetništva.
Istraživanje, koje je sprovedeno na teritoriji sedam vojvođanskih lokalnih samouprava, pokazalo je da se 48 odsto roditelja "snalazi" tako što decu na čuvanje daje svojim roditeljima ili nekom drugom iz porodice, dok 43 odsto koristi usluge vrtića i boravka.
U opštinama obuhvaćenim istraživanjem ispitivane su žene i sve ispitanice koje imaju unuke, osim onih čiji unuci su odrasli ili ne žive u Srbiji, ih čuvaju.
"Svakodnevno ih čuva 21 odsto ispitanica, ostale ih čuvaju po potrebi, povremeno ili vikendom. Osim neplaćenog rada koji na taj način obavljaju, često dnevni troškovi njihovog domaćinstva rastu, posebno tokom letnjeg raspusta kada deca borave duže. Ovo je udar na u našoj zemlji svakako niske prihode starijih osoba", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je briga o deci u Srbiji "dominantno ženski posao" i nalazi se na spisku aktivnosti Zakonom o rodnoj ravnopravnosti svrstanih u neplaćeni rad.
Kako je navela organizacija u saopštenju "idealno" bi bilo kada bi u Srbiji postojala mogućnost da se u školama urade svi domaći zadaci uz pomoć u boravku dežurnog nastavnika, a zatim da je tokom boravka u školi ili vrtiću u ponudi i sport, da je obezbeđen obrok tokom nastave, da je radno vreme vrtića i škola podudarno sa radnim vremenom roditelja, da za svako dete zaposlenih roditelja ima mesta u vrtiću ili jaslicama.
Dodali su da je u Srbiji neophodno povećati ulaganja u socijalnu podršku i to kroz ulaganja u vrtiće - izgradnju i adaptaciju objekata i veći broj zaposlenih.
Projekat pod nazivom "Od neplaćenog do plaćenog i vidljivog ženskog rada" podržan je od strane Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), u okviru projekta "Ključni koraci ka rodnoj ravnopravnosti, faza II", koji finansira Evropska unija.
Projektom su obuhvaćeni Subotica, Sombor, Bačka Palanka, Bač, Kula, Vrbas i Beočin, s ciljem da putem njega bude izmerena novčana, ekonomska i društvena vrednost neplaćenog ženskog rada u tom delu Vojvodine.