Ona je za Tanjug rekla da je Srbija posle niza godina potpisivanja i ratifikovanja međunarodnog ugovora o biljnim genetičkim resursima, uspela da iskoristi svoje pravo da pošalje dragoceno seme u Svetski trezor semena na Svalbardu u Norveškoj.
Reč je o pet vrsta biljnog semena, koja su osnov ishrane stanovništva Srbije, a to su hlebna pšenica, tvrda pšenica, ječam ovas i raž, objasnila je Ječmenica i dodala da prema dogovoru sa Norveškom, Srbija ima pravo da se pozove na svoju količinu i započne proces regeneracije ako dođe do katastrofalne situacije.
"Obaveza je da svaka zemlja u okviru svoje banke gena sačuva blago na svojoj teritoriji za sve što smatra da je biljka koja je pogodna za ishranu", rekla je Ječmenica.
Navela je primer Sirije iz 2015. godine kada je izbio rat.
"Da nije bilo semena u Svaldbardu, Sirija ne bi mogla da regeneriše svoju poljoprivredu koja se u roku od godinu dana, koliko traje vegetaciona sezona, vratila u život", rekla je ona.
Cilj svetskog trezora je da obezbedi svakoj od zemalja učesnica ugovora da može da spakuje svoje dragoceno seme u crne zapečaćene kutije, a trezor ima kapacitet za 4,5 miliona semena od kojih za sada popunjeno 1,8 miliona.
