Život
15.02.2022. 23:25
Život
24.02.2022. 07:05
Marko R. Petrović
Srbija do svemira
Srpski satelit uskoro u vasioni
Godinama je prva asocijacija na spominjanje reči "satelit“, "Srbija“ i "rakete“ u istoj rečenici bio famozni, mitski jugoslovenski svemirski program – poznatiji i kao Titov svemirski program – iz ’60-ih godina prošlog veka.
Bavio se time pre nekoliko godina i slovenački režiser Žiga Virc u svom filmu "Houston, We Have a Problem!“. A ceo mit baziran je, zapravo, na priči o podzemnoj vazduhoplovnoj bazi Željava kod Bihaća, svojevremeno najmodernijem objektu takve vrste, za čiju se izgradnju i uređenje nije štedelo, pa je izazivao ne samo divljenje i strahopoštovanje, već i inspirisao razne maštovite priče o njegovim mogućnostima i pravoj nameni.
Život
13.01.2022. 21:05
Verovali ili ne: Napravljen veštački mesec
Danas, međutim, kada govorimo o Srbiji i satelitu, govorimo o nečem mnogo realnijem. A to je da će 15. avgusta sa kosmodroma u Indiji, među 75 satelita, poleteti i jedan srpski.
Reč je, naime, o "spravi“ dimenzija deset sa deset centimetara, teškoj do 1300 grama, a koja je proizvod domaće pameti. Iz vasione će na zemaljske stanice slati važne podatke o kvalitetu vodenih površina u Srbiji, vazduha i još nekih stvari, a ujedno će služiti i kao deo sistema za rana upozoravanja.
Iza celog projekta stoji grupa entuzijasta okupljenih u organizaciji zvučnog naziva – Komitet za razvoj svemirskog programa iz Novog Sada. Već čitavu deceniju oni se bave svemirskim inženjeringom. Nemaju, doduše, nijednog astronauta, ali ih ta činjenica ne sputava da sa razdaljine od nekoliko stotina kilometara "posmatraju“ vodene površine i njihov kvalitet, a ujedno i da testiraju sistem.
Satelit će, zajedno sa ostala 74 satelita, biti lansiran u kosmos povodom proslave 75 godina nezavisnosti Indije. Zašto baš Indije, pitaće se neko. Razlog je u tome što je novosadski Komitet još 2019. godine postao strateški partner indijske svemirske agencije.
Te godine je, naime, u Srbiji bilo organizovano međunarodno takmičenje simulacija malih satelita i raketa. Iz Indije je tada došlo pet timova sa stručnjacima iz njihove svemirske agencije.
"Ponudili su strateško partnerstvo i tada smo počeli da razvijamo različite programe uključujući i satelite. Da preciziram, sateliti sa ’srpskim pasošem’ nisu poslati u svemir, ali jesu sateliti naše organizacije. Znači, Srbija kao država nema nijedan satelit, ali imamo srpski satelit“, objasnio je nedavno Dušan Radosavljević, predsednik Upravnog odbora Komiteta za razvoj svemirskog programa za "Magazin“ na Prvom programu Radio Beograda.
Srpski satelit će biti lansiran na visinu od oko 500 kilometara. Brzina satelita je, inače, oko 28.000 kilometara na sat. Na njemu se nalaze mali senzori koji beleže pH vrednost, temperaturu, otpušteni kiseonik u površinskim vodama. U njemu se nalaze neophodna elektronika i transmiter predajnik. Prilikom preleta satelita tog područja podaci sa bova opremljenih malim senzorima, u jezeru ili reci, šalju se ka satelitu koji ih prihvata, a podatke smešta u memoriju.
Prikupljene podatke satelit potom predaje zemaljskoj stanici, posle čega se dekodiraju i analiziraju.
A čemu ti podaci mogu da služe? Prema Radosavljevićevim rečima, ideja je da, kada bude uspostavljen ovaj program, podaci budu ponuđeni srpskim univerzitetima, registrovanim laboratorijama i institucijama, te da na osnovu njih studenti mogu da rade magistarske i doktorske radove i bave se istraživanjem.
Kuriozitet u vezi sa celim projektom je da on, zapravo, nema neke veze sa državom, a naročito ne one finansijske. Sve se, dakle, finansira iz ličnih izvora.
Život
29.08.2021. 20:05
U svemir su lansirani avokado, sladoled, mravi... Zašto?
Svet
15.12.2021. 17:05
NASA: Dotakli smo Sunce, prvi put u istoriji!
Radosavljević je, inače, u emisiji "Magazin“ Radio Beograda naveo i kako je Komitet spreman da pomogne kako bi se ispunili uslovi za lansiranje satelita koji bi nosio obeležje Srbije, ali je dodao i da za to treba da se ispune neki uslovi koji se najviše odnose na koordinaciju frekvencija, što je u nadležnosti RATEL-a.
Da bi Srbija jednog dana sama poslala svoju raketu, potrebno je inače da od Ujedinjenih nacija traži članstvo u Komitetu za miroljubivo korišćenje kosmičkog prostora.
"Bilo je inicijalnih razgovora sa Ministarstvom za inovacije, ali nas je zaustavila pandemijska kriza. U ovom momentu sav naš rad svodi se na ličnu inicijativu i saradnju sa inostranstvom. Mi deset godina radimo i ćutimo. Funkcionišemo kao jedna mala svemirska agencija. U svetu ima mnogo primera da su slične nevladine organizacije prešle u državni sektor. Nešto slično će se desiti i kod nas, pre ili kasnije. Mi smo pružili ruku, čekamo reakciju države“, rekao je Dušan Radosavljević za Radio Beograd.
Uveren je da Srbija ima ogromnu šansu da se dobro pozicionira u tzv. svemirskom programu zahvaljujući vrlo razvijenom IT sektoru.
Kako je tada rekao, interesovanje mladih je ogromno, ali to je istovremeno i dobra i loša vest jer će veliki deo njih otići iz zemlje.
"Mi smo ovaj program pokrenuli, između ostalog, i zbog želje da zadržimo stručnjake u zemlji. Ne zaboravite, svemirski inženjering ne postoji, on je spoj elektronike, elektrotehnike, mehatronike, telekomunikacija, raketne tehnike, svemirskog prava, IT sektora. Tek kad sve ove elemente stavite u kosmičko okruženje – pojačanu radijaciju, temperaturne razlike, vakuum... – tek tada dobijate svemirski inženjering i tada dolaze nove ideje i rezultati“, istakao je Radosavljević.
On je ukazao i na problem sa kojim se suočava ceo svet, da mladi ne žele da studiraju tzv. STEM fakultete (nauka, tehnologija, elektrotehnika, matematika) zbog zastarelih programa. Ni u Srbiji nijedna ustanova nema akreditovan program koji bi odgovorio na savremene naučne izazove.
Život
11.02.2022. 13:36
Otkrivena planeta na kojoj bi mogao da postoji život?
Svet
27.01.2022. 14:10
Čudan rotirajući objekat uočen u našoj galaksiji
Država, istina, i sama ima određenih svemirskih aspiracija, o čemu svedoče i povremene najave ministra bez portfelja, prethodno zaduženog za resor inovacija i tehnološkog razvoja, Nenada Popovića. Reč je, uglavnom, o najavama učešća Srbije u svemirskom programu Kine ili Rusije.
Do sada je to učešće bilo, uglavnom, posredno, pa je tako na izložbi "Expo Dubai 2020“ prikazano kako Srbija u svemirskim programima učestvuje tako što neke njene firme proizvode delove za izradu satelita, raketa ili lansirnih rampi, pa čak i odela za astronaute.
Ono na čemu se, kako se nezvanično može čuti, radi jeste mogućnost da Srbija u neko, relativno dogledno, vreme dobije i svoj pravi komunikacioni satelit. U pitanju je, naime, projekat na kojem se radi upravo sa Kinom.
Kinezi bi trebalo da budu zaduženi za "hardver“, odnosno za sam satelit, dok bi softver u samom satelitu bio srpski. Satelit bi, prema tim najavama, trebalo da bude lansiran iz Kine i bio bi prvi satelit Srbije u svemiru.
Kako bi bila reč o komunikacionom satelitu, spekulisalo se i o njegovoj mogućoj upotrebi u vojne svrhe, ali nikakvih informacija o tome za sada nema.
No, dok ovaj projekat ne dođe do faze realizacije, po svemu sudeći, svemirski kapaciteti Srbije biće ograničeni na grupu entuzijasta iz Novog Sada i njihovu saradnju sa "Indijen tehnolodži kongres asosijejšnom“ (ITCA). A njihova dosadašnja saradnja već je rezultirala uspešnim lansiranjem tri "juniti“ malih satelita 28. februara 2021. godine tokom misije "Amazonija” koja je realizovana raketom PSLV C51 iz indijskog svemirskog centra Sriharikota.
Ova organizacija je, inače, i idejni tvorac i autor projekta ovogodišnjeg lansiranja 75 satelita. Na Svetskoj izložbi "Expo“ u Dubaiju, u indijskom paviljonu, od 26. do 31. januara zvanično su predstavljeni detalji ovog istorijskog projekta, čija realizacija je uveliko u toku.
SVEMIRSKI INŽENJERING U ŠKOLAMA
Komitet za razvoj svemirskog programa ima ugovore sa osnovnim i srednjim školama gde kroz vannastavne aktivnosti, sekcije i brojna takmičenja obučava zainteresovane mlade ljude.
"Postavlja se, međutim pitanje, šta će oni da studiraju. Mi smo pripremili priručnike, publikacije, imamo i patent. Na osnovu razgovora sa dekanima pojedinih fakulteta vidim da ima spremnosti da se unaprede studijski programi. Ali država, prevashodno Ministarstvo prosvete, treba da učini taj odlučujući korak i da podrži ovaj program. Moramo promeniti status naše države iz ’only user’ (samo korisnik) u ’developer’ (onaj koji razvija). Ako to ne uradimo, stalno ćemo biti zavisnici i stalno ćemo plaćati nekom drugom. Imamo zainteresovane mlade ljude, buduće studente. Nedostaje samo jedan mali iskorak koji treba da napravi država“, rekao je Dušan Radosavljević za Radio Beograd.
Komentari
