Zanimljivo i važno

Da li znate: GUČA nije samo prestonici trube već i KROMPIRA!

U Guču se ide zbog trube, to svi znaju. Ali, malo je onih kojima je poznato da se 30. maja tamo odlazi i zbog krompira! Evo zašto...

Krompir je jedna od najvažnijih i najomiljenijih osnovnih namirnica čovečanstva. Nastao je pre 8.000 godina i vodi poreklo iz planinskih delova južnog Perua i zapadne Bolivije.

Krompir je kosmopolitska biljna vrsta koja se gaji u 159. zemalja sveta a poznato je oko 5.000 sorti krompira u svetu. U poslednjih 50. godina površine pod krompirom u svetu su se brzo uvećavale, tako da se krompir danas gaji na oko 20 miliona hektara, sa bruto proizvodnjom od oko 370 miliona tona.

Najveći svetski proizvođači su Kina, Indija, Ruska Federacija, Ukrajina i SAD a Nemačka, Poljska, Francuska, Holandija, Belgija i Velika Britanija su najznačajniji prerađivači krompira u pomfrit, čips i skrob.

Zbog svojih nutritivnih vrednosti, krompir je:

Treći najviše korišćeni usev na svetu;
Četvrta. kultura u svetu po setvenim površinama, iza kukuruza, pirinča i pšenice;
Peti proizvod u svetu po proizvedenim količinama, iza kukuruza, šećera, pirinča i pšenice.

U naše krajeve krompir je donet prvo u Vojvodinu 1759. g. od strane seljaka kolonista iz Nemačke, a u čačanskom kraju se gaji od 1782. godine, kada su ga iz Srema preneli kaluđeri u manastir Blagoveštenje u Ovčarsko - kablarskoj klisuri.

Dositej Obradović je obilazeći mnoge evropske države prepoznao značaj krompira u ishrani stanovništva i preporučio Milošu Obrenoviću - Knezu Srbije, da država radi na širenju njegove proizvodnje.

Značajno mesto u ishrani stanovništva u Srbiji, krompir je zauzeo u periodu 1960 – 1980. kada je postao jedan od najznačajnijih prehrambenih proizvoda u mnogim domaćinstvima, restoranima i menzama.

Osnivanjem Zavoda za krompir u Guči 1954. godine, stvoreni su preduslovi za stručni i naučni razvoj proizvodnje krompira.

Krajem 2023. godine Ujedinjene Nacije su proglasile 30. maj Svetskim danom krompira.

Centar za krompir – Guča i Ekološko društvo Dragačevo – Guča, su organizatori Prvog obeleževanja Svetskog dana krompira u Srbiji – koji će se održati 30. maja 2024. godine u Guči - prestonici trube i krompira u Srbiji.

Pored stručnog dela programa, u najstarijoj gučkoj kafani Dačo, biće organizovan ručak sa jelima od krompira uz dragačevske trubače.

Kao rezultat selekcionog rada nastale su četiri domaće sorte krompira: Dragačevka i Jelica 1975, Univerzal 1994. i Hibrid 8614, 1997. godine.

Treba imati u vidu da selekcioni proces kod krompira traje 12-13 godina. Pre nekoliko godina, u Centru za krompir u Guči, ''ozdravljeno'' je i prizvedeno elitno seme stare sorte krompira Dragačevski mesečar, koji je na taj način vraćen na sortnu listu krompira u Srbiji.

U Srbiji se krompir gaji na oko 20.000 - 22.000 ha sa prosečnim prinosima od 15-17. t/ha, mada bolji proizvođači ostvaruju prinose od 40-60. tona/hektaru.

Prva fabrika čipsa i pirea u Srbiji počela je sa radom 1971. godine u Čačku (Chips Way), a 1995. godine u Magliću (Marbo Produkt član PepsiCo), koji izvoze svoje visokokvalitetne proizvode u zemlje regiona.

Krompir predstavlja najjevtiniji izvor ugljenih hidrata zbog čega je u mnogim zemljama odlična alternativa za supstituisanje hlebnih žita (pšenice i pirinča). Krompir je bogat izvor energije, skroba, vitamina C, B, E, K, mineralnih materija, organskih kiselina itd. Krompir ima značajnu terapeutsku funkciju u organizmu.

Njegova lekovitost ogleda se u pozitivnom delovanju na mokraćne puteve, bolji rad creva, smanjenje kiseline u želucu, pomaže i kod lečenja čira na želucu, pri lečenju ožiljaka, u borbi protiv reumatizma, bolnih zglobova, za pravljenje maski za negu lica, itd.

On je dijetalna hrana za bolesnike, ali je i veoma kvalitetan obrok sportistima pred takmičenje.

Šta se desilo u Guči, ostaje u Guči. Osim ako su vas slikali!