Život
23.04.2022. 11:39
Život
09.12.2022. 10:42
Promo
Slatka, baš slatka priča
Da li znate šta znači tiramisu, kako su nastali brauni, princes krofne...
Poslastičarstvo je zaista umetnost. Svaka država neguje specifične ukuse i kombinacije sastojaka, koji odišu jedinstvenim šmekom i svedoče o prošlim vremenima tokom koje su recepti razvijali. U nastavku teksta otkrijte zanimljivosti o nastanku kolača u kojima svi toliko uživamo, rado ih pripremamo i volimo, da smo skoro i zaboravili da originalno ne potiču iz naše zemlje.
Brauni - antistres terapija američkog porekla
Kada imate loš dan, planove vam kvari hladno vreme, hvata vas melanholija ili ste pod stresom, osmeh na lice će vam vratiti čokoladne bombe - sočni brauni kolači.
Reč je popularnoj poslastici koja potiče sa američkog kontinenta. Naizgled deluje skromno, ali kada je probate istopićete se od slasti i još jednom se uveriti u onu čuvenu: “Ne sudi o knjizi po koricama”.
Razni mitovi se vezuju za nastanak ovog deserta, a verovatno omiljeni je o domaćici iz Mejna koja je krajem 19. veka, praveći klasičnu čokoladnu tortu, nepažnjom zaboravila da doda prašak za pecivo u smesu.
Posledično, kore nisu narasle i postale prozračne prilikom pečenja, već su ostale ravne. Međutim, to ovu gospođu nije sprečilo da ih iseče i posluži gostima u neočekivanoj varijanti - kao male poslastice koje su, sasvim neplanirano, otišle u svet i stekle slavu.
Iako je ovo samo jedna od mnogobrojnih legendi o nastanku, zapravo najrealnije zvuči priča da je ova poslastica prvi put servirana na Svetskom sajmu u Čikagu 1892. godine, kojim se obeležavalo 400 godina od kada je Kristofer Kolumbo otkrio Ameriku.
Naime, povodom ovog događaja supruga tadašnjeg vlasnika Palmer House hotela zamolila je kuvare da naprave kolač koji će zadovoljavati nekoliko uslova. Bilo joj je izuzetno važno da gosti elegantno mogu da ga degustiraju, bez umazivanja ruku filom. Takođe, želela je da poslastica bude manja od parčeta torte, sočna i punog ukusa.
Kuvari su uspešno obavili zadatak, te se brauni kolačima svi raduju već više od 120 godina. Ukoliko poželite da ih probate po originalnoj recepturi, to i dan-danas možete učiniti u Palmer House hotelu u Čikagu.
Život
12.08.2021. 11:25
Parče torte od 2.185 evra, a nejestivo je
Princes krofne - malo čudo francuske kuhinje
Vazdušaste princes krofne su francuska poslastica koja zasluženo nosi aristokratsku titulu među kolačima. Poznate su i pod imenom profiterole ili princeze.
Ovaj slatkiš prepoznatljivim čine pufnice od kuvanog testa, punjene različitim kremastim filovima ili prelivene finim sosom. Naravno, na vrhu je neizostavan šećer u prahu.
Za nastanak princes krofni vezuju se različita govorkanja. Recept se usmenim predanjem prenosio sa kuvara na kuvara.
Enciklopedija "Larousse" nam donosi podatak da je testo delo ruku šefa kuhinje Katarine Mediči i da je nastalo 1540. godine. Naime, kada se buduća francuska kraljica, poreklom iz čuvene italijanske renesansne porodice, spremala za udaju i selidbu u Francusku, povela je sa sobom veliku svitu ljudi iz Toskane.
Njen kuvar Pantereli je u dvoracu vojvode orleanskog, koji će kasnije postati francuski kralj, napravio testo za slatkiš po imenu pâte à popelin. Tada je nastao desert oblika ženskih grudi.
Drugi poslastičari su razvijali recept, a slatkiš je dobio savremni izgled i sastav sredinom 18. veka. Tada je njegovo ime promenjeno je iz pâte à popelin u pâte à choux (choux – prokelj), jer je po veličini i obliku podsećao na prokelj. Današnji naziv nastao je kasnije.
U 19. veku su izmišljene brojne varijacije testa, tako da su se i imena menjala, a zatim proširio naziv "profiterole". U prevodu sa francuskog, reč "profitrole" znači "mala nagrada za male usluge".
Zanimljivo je istaći da je u Švedskoj svaka treća nedelja septembra poznata kao Nedelja princes krofni. Naime, Šveđani su poznati po vrlo kreativnim receptima za ovu poslasticu, a tokom Nedelje se mogu isprobati najbolje princes krofne na svetu, svih ukusa i boja.
Kada smo već kod ukusa, znate li da profiterole ne postoje samo u obliku deserta? Kako je testo prilično neutralnog ukusa, šuplje pufnice su često punjene i slanim nadevima - sirom, mesom, povrćem ili pečurkama.
Tiramisu - italijanski kremasti užitak
Kombinacijom kafe, maskarpone sira, jaja, šećera, kakaoa i piškota nastao je tiramisu - jedan od omiljenih deserata ne samo u Italiji, već i u celom svetu.
U prevodu sa italijanskog tiramisu doslovno znači "uzmi me” ili “oraspoloži me".
Desert sličan tiramisuu napravljen je prvi put u Sijeni, kada su kuvari želeli da lepo ugoste plemenitog toskanskog vojvodu Kosima Medičija Trećeg. Zbog tog događaja, specijalitet je nazvan Zuppa del duca, što u prevodu znači "vojvodina supa". Kako se oduševio kremastom poslasticom, vojvoda je zatražio recept i poneo ga u Firencu.
U devetnaestom veku kolač je postao omiljen i vrlo tražen među engleskim intelektualacima i umetnicima koji su živeli u Firenci. To ga je dovelo i u Englesku, gde je njegova popularnost još više porasla.
Kada govorimo o današnjoj verziji tiramisua, priča se da je nastala u restoranu "Le Beccherie" u italijanskom gradiću Trevizo. Jedna teorija kaže da je tvorac Roberto Linguanotto, koji je bio i vlasnik ovog restorana.
Postoje i legende o venecijanskim kurtizanama koje su radile u bordelu iznad ovog restorana. Naime, priča se da je tim damama bilo potrebno nešto što će ih "podići", osvežiti i pojačati im uzbuđenje u pauzama između mnogobrojnih susreta. Navodno je na osnovu toga tiramisu dobio svoje ime.
Bilo kako bilo, jedno je sigurno - prvi recepti pod nazivom tiramisu pominju tek od 1960. godine.
Iako je inicijalno pravljen od laganog krema, poslednjih godina krem zamenjuje mascarpone sir. Danas postoje brojne varijante ovog recepta koje uključuju jagode, limun i ostalo voće.
Koji kolač je vama najdraži?
Komentari
