Život
01.09.2022. 20:25
Dragan Vesić

Kolumna

"Vreme ne prija meteoropatama, a psihopatama je svejedno"

Raspoloženje, depresija, glavobolja, stres
Izvor: Shutterstock

Više je nego jasno da su ovo poslednji trzaji leta, mada ima onih koji će, zbog nižih cena, u septembru, kao što su u junu, letovati u Grčkoj po cenu da se smrznu, ali to odavno spada u ukalkulisani rizik.

Zbog straha od korone, odlazak na more poslednjih godina nije imao raniju draž pa mnogi baš zbog toga nisu ni letovali: letovanje s maskama, bar kad se odlazi u prodavnice, nije nešto prirodno i što može da se podvede pod normalno.

U jeku korone bile su vam potrebne i nekakve kovid propusnice, da biste ušli u kasne sate u diskoteke i kafiće, pa je mnogima ta birokratija, radi zdravlja naravno, ubijala volju za letnjim odmorom.

Naravno, bilo je i onih kojima to uopšte nije smetalo i vladala je neviđena turistička histerija kao iz inata, čak više nego ranijih godina kada su uslovi bili nekako opušteniji, normalniji i regularniji. Dakle, bilo je i onih koji kao da nikada u životu nisu videli more pa su po svaku cenu želeli da letuju prethodnih godina kada je rizik da se zaraze i da zaraze druge bio veći nego ikad.

Teško da ih je "ta misao, dok stoje na ivici provalije, da u nju skoče, privlačila žestinom strasti njene grozote“, što bi rekao Edgar Alan Po u eseju "Đavo perverznosti“, jer ta vrsta ne čita knjige: pre će biti da su "zasvinjili“ da letuju prošle i pretprošle godine da bi se, u skladu sa mentalitetom krda, prostački razmetali kako ih nimalo nije strah – jer korona je po infantilnim ljubiteljima teorije zavere "izmišljena stvar“. To su pročitali u "Zoni sumraka“ i "Trećem oku“. Takvi ne veruju u kovid pandemiju, ali, paradoksalno, veruju u NLO, vanzemaljce, paralelne svetove i crnu magiju.

Još jedna vrsta koja takođe nije mnogo odmakla od svojih dalekih predaka, po Darvinovoj teoriji evolucije, išla je, stiče se utisak, ne što joj se mnogo ide, nego što je "zabranjeno voće“ za njih pitanje hrabrosti (što je zapravo infantilno), mada je ono više pitanje neodgovornosti, nebrige za druge i gluposti.

Ove godine je pitanje letovanja, što se pandemije tiče, bilo manje napeto jer su nove mutacije virusa bar tada, neprovereno ali osnovano, bile manje opasne, mada zaraznije: što je razumljivo jer su ljudi predugo bili pod tenzijom – zato su sada ambulante pune obolelih od novih sojeva kovida, a šta je prava istina tek ćemo saznati pošto je korona i za stručnjake velika nepoznanica.

Važno da se nabacila morska boja.

Sudeći po najavama meteorologa, sledi promenljivo vreme – kiša i sunce – ali neće biti nepodnošljivo toplo. Te drastične klimatske oscilacije sigurno neće prijati ljudima sa hroničnim bolestima i meteoropatama, dok će psihopatama i sociopatama biti svejedno.

Leto je bilo vrelo i trebalo je izdržati velike vrućine.

Oni koji nisu mogli ove godine na more iz finansijskih razloga, zbog obaveza ili nečeg trećeg snalazili su se kako su znali – preko dana u hladu sobe ili bi otišli do najbližeg bazena, jezera ili reke. Uveče se disalo lakše pa je izlazak s prijateljima na piće, kad malo zahladni, bila dobra ideja.

Bilo je teško popuniti dan i dosadno ako ste kod kuće jer od sportskih događaja ovog leta imali smo samo Vimbldon. Svetsko prvenstvo u fudbalu se prvi put ne igra u letnjim mesecima, nego će se igrati valjda krajem novembra u Kataru, što baš i nije normalno ni logično jer će, pogotovo evropske zemlje, morati da prekinu sezonu kako bi se takmičile za svetski fudbalski tron. To vam je kao kad bi se skijaški skokovi i ostali zimski sportovi održavali u julu. Sad, zašto je Fifa donela ovako glupu odluku, pametnije je da se piše pred početak Mundijala.

Sve se ovo naravno odnosi na one koji vole sport, dok su drugi vrele letnje dane popunjavali onim što vole, bilo da je to pecanje ili neki drugi "sobni“ hobi: knjige, muzika, filmovi, društvo kućnih ljubimaca.

Jedan moj prijatelj psiholog nije hteo ove godine da letuje zbog stresa jer je cele godine morao da "steže kaiš“ kako bi otplatio kredit za prošlogodišnje letovanje. Kaže, ništa mu ne fali u hladovini svog dvorišta: bar neće da se stresira ponovo "stežući kaiš“ zbog deset dana na moru.

Drugi pak ima stare bolesne roditelje pa neće da ga grize savest ako im se nešto desi dok letuje. Ne sme čovek da mrdne. Naiđu teški dani kad je odgovornost iznad zadovoljstva i savest iznad uživanja. Uostalom, kakav je to odmor ako ne možete da se opustite?

Sad, nemaju svi taj problem jer savest, empatija i odgovornost su u današnje vreme rastegljivi pojmovi.

Šta ostaje? Kao i uvek, nada da će sutra biti bolje i to je već kliše.

Ratovi, bolesti, krize... toga je, gledano kroz prizmu istorije, uvek bilo. Jedino je intenzitet problema bio manji ili veći.

Trenutno nije ni manji ni veći, nego ima razmere apokalipse.

Ali, ništa na svetu nije večno.

Na kraju, nemamo ništa drugo osim nade, koja umire poslednja, da će godine koje dolaze uneti više svetla u naše male živote.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
broken clouds
22°C
27.09.2022.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve