Zašto kuće u Italiji koštaju jedan evro?

Mnogi italijanski gradovi proteklih godina mamili su kupce ovim cenama kako bi oživeli kraj i udahnuli nov život na puste ulice. Kamena kućica u zelenilu i miran život, ali i povratak korenima, želja su mnogih, piše Sputnjik. 

Na primer, američka glumica Lorejn Brako, koju pamtimo iz uloge psihijatra mafijaša Tonija Soprana, jedna je od onih koji su iskoristili priliku i kupili jeftinu kuću kako bi se vratili u svoju rodnu domovinu.

Gradić Kastiljone di Sicilija (poznat i kao grad vina) prošlog meseca najavio je prodaju čak 900 napuštenih kuća po ceni od jedan do 5.000 evra. Ali pitanje koje sve kopka je zašto bi kuća u prekrasnom ruralnom delu Italije, s pogledom na more, koštala tako malo?

Zbog čega kuća košta jedan evro?

Prvi je razlog taj što ne možete samo tako kupiti kuću i držati je "na lageru". One dolaze s određenim uslovima, a zavisno od toga koje ste mesto odabrali, mogli biste ostati prijatno iznenađeni ili potpuno razočarani. Najpre, tako jeftine kuće morate da renovirate. Većina kuća koje koštaju jedan evro na kraju će vas koštati mnogo više od jednog evra jer im je potrebna temeljna obnova: od krovova i podova, zidova i fasade, do uvođenja struje i vode. Uglavnom su to stare pastirske kuće koje decenijama nisu bile korišćene, pa ih je oštetila vlaga i prekrila vegetacija. 

Drugi je uslov često taj da kupljenu kuću morate da obnovite u roku od najviše tri godine. Prilikom kupovine dajete i oko 5.000 evra depozita koji vam se kasnije vraća, a treba platiti i administrativne troškove.

Neki koji su se upustili u ovaj poduhvat kažu kako se trud isplatio – lokalne vlasti bile su od pomoći i na usluzi tokom celog tog "putovanja", pa ih je konačna cena ipak zadovoljila.

Na kraju krajeva, kuća je bila jedan evro. Drugi kažu kako su nakon duge potrage i desetina pregledanih kuća (tačnije – ruševina) zaključili kako će radije kupiti pristojnu kuću za više novca, s više sadržaja i boljom saobraćajnom povezanošću, pa izvršiti minimalne popravke.

Potom, moglo bi vas iznenaditi kad shvatite da je jedan evro samo početna cena i da je kuća zapravo na licitaciji. Konačna cena može vas izaći nekoliko hiljada evra – što opet nije loše, ali vas i dalje čekaju poslovi obnove i majstori.

Ukoliko planirate da živite u njima, biće vam potrebna radna dozvola, a vremenom verovatno i italijansko državljanstvo, te znanje italijanskog jezika. Naime, za kupovinu nekih kuća uslov je da se doselite u dotično mesto te onde živite i radite, odnosno pokrenete biznis.

Možda biste pomislili da će vam birokratija i papirologija zadavati glavobolje, no, iznenađujuće – brojni kupci potvrdili su kako to uopšte nije bio problem. Proces prijave je jednostavan, svi potrebni dokumenti mogu se pronaći na internetu, a oni najhrabriji uspeli su da prođu kroz taj proces bez čestog odlaženja do Italije.

Sada im preostaje radovanje selidbi ili penziji koju će provesti pod suncem, uz more, možda čak i sa italijanskim državljanstvom.