Zemlja vatre i leda

Nacionalni parkovi i dolina gejzira, vulkani i glečeri, vodopadi i fjordovi. Sve ovo zajedno i još puno toga uz priču o lepoti prirode je razglednica Islanda, zemlje s hiljadu i jednom čarolijom.

Ovde su pejzaži toliko vanvremenski da vam naprosto omogućavaju snimanje filmova naučne fantastike bez ikakvih dodatnih kulisa ili filmskih efekata. Zato, ako dođete i kad dođete, popnite se na brdo i zastanite u tišini ili odmorite umorno telo u vodama Plave lagune i priuštite sebi dugo očekivano opuštanje. Probajte obavezno lokalnu haringu i osetite sopstvenim čulima zašto se baš ova riba naziva “islandsko zlato”, ugurajte se u gomilu turista u blizini gejzira Strokur u Dolini gejzira, gledajte često u nebo i posmatrajte ptice, a posebno pufine (vrsta njorki), simbole Islanda uključujući i one kod svetionika Bjargtangar.

Island se prostire na istoimenom ostrvu površine 103.000 metara kvadratnih izgubljenom u prostranstvima Atlantika, između Norveške i Grenlanda. Uprkos posebnim vremenskim uslovima, ova zemlja nastavlja da doživljava procvat ekoturizma zahvaljujući surovoj slici arktičke prirode. Crne plaže i paklena vulkanska ždrela, džinovski vodopadi i ledene pećine, epski fjordovi i geotermalni izvori samo su mali deo lokacija za koje vredi potrošiti novac.

Islanđani su i te kako svesni geografske i estetske posebnosti svoje domovine. Sve ovo se na neki način ogleda i u cenama, koje čak i sezonske putnike ovde dovode u stanje šoka. Tako je nastala i šala, a u svakoj šali ima malo i istine, da je sićušna prestonica Rejkjavik jedini grad na svetu u kome da biste platili večeru ponekad morate da podignete kredit.

Van civilizacije

Niska gustina naseljenosti takođe doprinosi prijatnom istraživanju zemlje. Oko 350.000 ljudi živi stalno na ostrvu, od čega trećina u glavnom gradu. Naselja u provinciji su obično mala, stoga, dok savladavate zemlju Vikinga možete naleteti na potpuno divlje, nikad nedodirnute površine.

Povezane vesti - Mesto među tvrdim kaktusima

Jug i jugozapad zemlje imaju povećan stepen magnetizma u očima putnika samo zato što se tu nalazi glavni grad države - Rejkjavik. Dakle, ukoliko boraveći na Islandu nemate želje da se lišite civilizacijskih prednosti, celishodnije je da se pozicionirate u glavnom gradu ostrva i iz njegovog okrilja odete do vulkana, vodopada i ledenih pećina. U predgrađu Rejkjavika mogu se organizovati prijatni izleti uz lep odmor, kupanje u termalnim kupalištima i opuštanje u vrelim lagunama.

Severni deo zemlje je interesantnije razgledati kao istorijski region jer je to mesto radnje većine islandskih legendi i saga. Na severu zemlje je i jezero Mivatn, vodopad Detifos i bezbroj malih nacionalnih muzeja raštrkanih po gradićima Akureiri, Skagafjordur ili Husavihi.

Na trpezi jagnjeći polni organ

Zapadni Island gostima daruje vulkanske doline, brbotave gejzire, bučne kolonije kreštavih ptica, gigantske fjordove i vodopade, dakle sve ono zbog čega većina putnika dolazi u domovinu islandske ikone, pevačice Bjork. Istočni Island se takođe može pohvaliti epskim pejzažima i atraktivnim mogućnostima planinarenja. U tom delu zemlje je smešten i najveći glečer u Evropi.

Znatiželjnicima se preporučuje da se upute u centralni deo Islanda, do visoravni Landmanalaugar, da bi se divili dramatično promenjenoj paleti pejzaža. Ovde su sve planine obojene zlatnonarandžastim bojama i podsećaju na scene iz fantastičnih filmskih saga. Još jedan razlog za pogled u region su bezbrojne pešačke staze u najlepšim uglovima zaštićenih područja, uključujući obližnji vulkan Askja i obilje toplih izvora gde je više nego prijatno zagrejati se nakon dugog pešačenja dolinama i podnožjima planina.

Islanđani su posebno ponosni na svoj glavni grad. Rejkjavik je prestonica zemlje i jedna od opština Islanda koja se naziva “turistička kapija”. Nevelika prestonica koja se može upoznati pešice za manje od jednog dana. Rejkjavik je važan naučni i ekonomski centar, u njemu se može naučiti jedan od najstarijih jezika sveta, posetiti ledeni kafić i degustirati sladoled od ribe. Islandska kuhinja strance obično prijatno iznenadi, ali ima i onih koje dovodi do stanja blage odvratnosti.

Sve zapravo zavisi od lokalnih specijaliteta koje probate. Tradicionalni specijalitet prihvaćen iz perioda vladavine Vikinga je meso od ajkule ili jagnjeći polni organ. To srećom nije svakodnevni jelovnik već uglavnom tokom praznika. Radnim danom je druga priča. Probajte slobodno hijumarsup (krem supa od jastoga), lokalnu jagnjetinu, gelur (prženi bakalar) i riblje slane torte. Za desert uzmite skir (sladak ovčji jogurt), a pre obroka čašu brenivina napravljenog na bazi krompira i kima. Zbog velikog broja uvoznih proizvoda, hrana je izuzetno skupa. Provesti odmor u zemlji vatre i leda ignorišući restorane neće vam baš uspeti, jer je druga mogućnost kupovina hrane u supermarketu. Čak su i „Mekdonalds“ restorani zatvoreni zbog ekonomske krize još 2008. godine.

Povezane vesti - Grad bajke i bicikla

Island ima subarktičku klimu, zahvaljujući čemu ostrvo ima samo dva godišnja doba, leto i zimu. Kratko proleće i brza zlatna jesen takođe se događaju, ali da biste imali vremena da ih primetite, morate, kažu, deo života da provedete na Islandu. Sa ekonomske tačke gledišta najbolje je putovati od novembra do početka marta.

Dnevno svetlost traje kratko, ali i sasvim dovoljno da se vide sva prirodna čuda, ledene pećine, zaleđeni vodopadi i topli izvori. Severno sijanje (Aurora borealis) je prednost zime kao i vanzemaljski narandžastoljubičasti zalasci sunca. Ne bi trebalo ni da vas plaše islandski mrazevi. U januaru temperatura ne pada ispod minus dva stepena zbog tople golfske struje koja prolazi relativno blizu obale. Proleće na Islandu se ne uklapa u ideju Evropljana o putovanju u ovo doba godine, jer čak ni u maju nema naglog zagrevanja: sedam stepeni je najviše što se može očekivati od prolećnih dana. Važno je znati i to da šetnja u šortsu i majici nije moguća čak ni na vrhuncu letnje sezone. Za putovanje treba odabrati set toplijih i ako je moguće nepromočivih stvari. Budite sigurni da će vam zatrebati.

Istoričari se i dalje prepiru oko toga ko je tačno otkrio Island. Prema nekim verzijama, irski monasi su prvi istražili teritoriju ostrva. Istovremeno, arheološka nalazišta potkrepljuju sumnju u drevne Rimljane. Ono što se pouzdano zna jeste da je zemlja vatre i leda počela u potpunosti da se naseljava tek u devetom veku, nakon što su se na Island iskrcali Vikinzi, kojima se zemlja toliko svidela da su odlučili da na njoj i ostanu. Kao rezultat, osnovali su svoju državu sa jedinstvenim sistemom vlasti na čijem čelu nije bio kralj već narodna skupština.

U 10. i 11. veku Island je usvojio hrišćanstvo. Norveška se 1262. iznenada setila ostrva posle čega je lokalno stanovništvo bilo prinuđeno da prizna vlast norveških monarha. Nešto više od sto godina kasnije, Danska se pridružila procesu podele zemlje, srušivši državu i uključivši je u svoje teritorije zajedno sa Norveškom. Posle svega je Island, početkom 20. veka, postao deo hamletovske otadžbine i tek 1918. godine je mogao da se proglasi nezavisnim kraljevstvom.

Ostrvo je 1944. godine promenilo politički status, pretvorivši se iz kraljevine u republiku, a 1949. se zemlja pridružila NATO bloku. Ali najgore je tek čekalo Island. Globalna kriza 2008. godine dovela je lokalnu ekonomiju, ako ne do kolapsa, onda do nečeg sasvim blizu tome. Sve do 2012. godine finansijska situacija u zemlji je ostala nestabilna i teška. Tek poslednjih godina Island pokušava da se stabilizuje uz utisak da mu to i uspeva.

Službeni jezik na ostrvu je islandski, koji prosečan turista ne bi ni trebalo da pokušava da upozna, prvo, zbog nama mnogo teških reči za izgovor. Naziv vulkana Eijafjalajokul nije najteža opcija jer ima i mnogo gorih. Zato 90 odsto lokalnog stanovništva tečno govori engleski. U isto vreme starosedeoci ostrva slave svoj maternji jezik kao jedinstven, i veoma su srećni što imaju analoge reči kojih nema u drugim jezicima.

Vulkan sa tirkiznim jezerom

Island je za turiste bajkovit, naročito van Rejkjavika. Za one koji planiraju kraći odmor, preporuka je da upoznaju lokacije koje su nedaleko od prestonice. Vodopad Glimur, koji se smatra najvišim na ostrvu (198 metara), nalazi se na severozapadu od glavnog grada i udaljen je sat vožnje. Naravno, ne treba propustiti veličanstvenu Esju, snegom prekriven planinski lanac, koji je smešten svega deset kilometara od Rejkjavika i na čije se padine godišnje penju hiljade profesionalnih alpinista i ljubitelja ekstremnih sportova.

Povezane vesti - Zemlja vršnjaka univerzuma

Gotovo pored same prestonice je čuveni fjord Hval, poznat i kao fjord kitova, čija je okolina obožavana već od nekoliko generacija planinara. To je tridesetokilometarski usek ili rukavac ispod kojeg prolazi tunel za vozila. Jedna od najposećenijih ruta je “Zlatni krug Islanda”. Svi koji krenu na ovaj fakultativni izlet videće vulkanski krater Kerid sa tirkiznoplavim jezerom na dnu, dolinu Hojkadalur sa gigantskim gejzirima Gejsir i Strokur, kao i vodopad Gulfos. Još jedno mesto unutar „Zlatnog kruga“ i blizu Rejkjavika je park Tingvedlir, upisan u spisak svetske prirodne baštine Uneska. Na tom mestu je rođena islandska državnost i Alting, mesto glasanja, odnosno današnji parlament. I još nešto, u Tingvedliru postoji Silfa, najdublja pukotina na Zemljinoj kori koja je nastala sudarom evroazijske i sevenoameričke litosferne ploče. Danas je ta velika pukotina ispunjena kristalno čistom vodom tako da je leti prepuna ronilaca iz svih krajeva sveta. U njoj se ponekad mogu sresti i kitovi.

Putnici koji maštaju da se u mislima vrate milion godina unazad i planiraju da saznaju kako je izgledala planeta nakon što ju je prekrio glečer, trebalo bi da odu van prestonice do parka Vatnajokul. Snegom prekriveni predeli, idealni za meditaciju, kriju aktivne vulkane kao i zapanjujuće ledene pećine. Pored toga, posetioci od juna do septembra imaju priliku da se probiju i do vodopada Detifos, koji je deo rezervata prirode Vatnajokul. Olujni potok koji pada sa visoravni podseća na vodene kaskade Nijagare, iako je po veličini nešto inferiorniji u odnosu na njih.

Pored Vatnajokula nalazi se još jedno islandsko čudo, ledena laguna Jokulsarlon. Mogućnost da se ovde ugrejete kao u Plavoj laguni ne postoji jer temperature nije ista. Ali preleteti plavu površinu na amfibiji i snimiti stotine fantastičnih kadrova, nezaboravan je doživljaj. Ljubitelji folklore, trolova i drevnih legendi hrle na jug Vatnajokula. Tamo je mesto teško izgovorljivog imena Kirkjubajarkloistur, koje vodi svoju mističnu istoriju od 1186. godine.

Treći nacionalni park na Islandu - Snefelsjokul, skriven je na zapadnom kraju ostrva. Ime pripada ne samo parku već i ledniku koji je smešten u njemu. Ali svetsku slavu i atrakciju mesta nije obezbedio samo on, već i Žil Vern, koji je radnju svog romana “Putovanje u središte Zemlje” preneo na vulkan Snajfeld koji je naslonjen na park.

Najzanimljivije tvorevine ljudskih ruku nalaze se u Rejkjaviku. Zgrada koncertne dvorane izgleda veoma neobično i podseća na pčelinje gnezdo. U centru grada vredna pažnje je Gradska kuća. Sama betonska konstrukcija deluje pomalo vanzemaljski u okruženju običnih asketskih kuća. Ne propustite priliku da je pogledate iznutra kako biste mogli da vidite džinovsku 3D mapu ostrva i isplanirate rutu kroz njegove glavne znamenitosti.

Trenutak kada ostajete bez daha je pogled na fasadu crkve Halgrimskirkja. Spolja zgrada podseća na raketu spremnu za lansiranje. Ukoliko želite da vidite na ostrvu i nešto klasičnije, prošetajte do katedrale Landakotskirkja, starog neogotskog stila prilagođenog islandskim klimatskim uslovima. Inače, Islanđani najčešće grade crkve od armiranog betona i daju im neobičan izgled.

Kulturni centar Perlan u Rejkjaviku takođe je demonstracija izvorne islandske sposobnosti da kombinuju nespojivo. Zgrada je u obliku kiklopskog cveta sa ogromnom kupolom u sredini i u njoj je ceo zabavni centar sa koncertnim salama, zimskom baštom i restoranima.

Plava laguna

Kupanje u geotermalnim izvorima Plave lagune je prijatno ali pretenciozno, dizajnirano za letnje kupanje, a samim tim i nerazumljivo skupo (osam sati kupanja + peškir + jedno piće + transfer do grada jednako je 90€). To je u stvari ekološki čist rezervoar (veličine ogromnog bazena) otpadnih voda obližnje elektrane, udaljen od grada oko 40 km. Ima veliku koncentraciju silicijuma čiji molekuli prelamaju svetlosne zrake i daju vodi nestvarno lepu plavu boju. Istovremeno, ostrvo je prepuno jeftinih ako ne i sasvim besplatnih alternativa ovom veoma promovisanom banjskom kompleksu. Na primer, posle dugog pešačenja noge možete odmoriti i zagrejati se a da ne potrošite nijednu islandsku krunu u vreloj reci Rejkjadalur, koja je od grada na istoj udaljenosti kao i Plava laguna ili u nekom od termalnih izvora iz lanca Hveravelir.

Onima koji ne žele da odlaze iz Rejkjavika obično se savetuje da pare noge u kupalištima Kvik, “šoljicama” od prirodnog kamena veličine sićušnog bazena. Umereno topla vulkanska voda (oko 30C˚) takođe ispunjava kameni bazen Seljavalalaug. Jedna napomena: dobrovoljcima kojima je dodeljeno da tu održavaju čistoću čini se da posao ne ide baš najbolje tako da vam se može dogoditi da plivate u društvu morskih algi.

Vremenski uslovi na ostrvu ne negiraju mogućnost odmora na plaži. Naravno, samo najtvrdokorniji ekstremi mogu da zarone u Atlantik u subarktičkoj klimi. Karakteristika plaža na Islandu je crna boja peska zbog velike koncentracije vulkanske lave i pepela. Na jugu ostrva je plaža Rejnisfjara na kojoj su snimljeni kadrovi kultne serije “Igra prestola”. Još jedno “fotogenično” mesto se nalazi na jugu i predstavlja crnu obalu prošaranu ledenim blokovima koje je okean izbacio na kopno.

Top šoping na Islandu predvode vuneni džemperi lopapeis. Izgledaju grubo ali odlično greju. Ako ne želite da trošite novac na skupe nacionalne ručne radove, možete se ograničiti na vunene čarape i izuzetno lepe i neobične kape koje će dobro doći i kod nas na planinama. Tegle sa crnim peskom, srebrni nakit sa vulkanskim kamenjem, figurice trolova kao i “rogate” kape ili čaše za vikinško pivo, mogu se naći u bilo kojoj suvenirnici. Damama se preporučuje da se obezbede zalihama arktičke lekovite mahovine (kao maske za lice), termalnim solima za ulepšavanje i ekološkim islandskim kremama.