Alternativna globalizacija

BRIC je formalno "rođen“ bezmalo deceniju kasnije, na samitu predsednika i premijera četiri zemlje održanom u Jekaterinburgu, gradu centralne Rusije, 16. juna 2009. Lideri Brazila, Rusije, Indije i Kine – Ignacio Lula da Silva, Dmitrij Medvedev, Manmohan Sing i Hu Đintao – BRIC su videli kao svoju interesnu grupaciju. Zajednički im je bilo stalo da se pre svega reformišu svetske finansijske institucije posle pustošne finansijske krize koja je na vrhuncu bila 2008. godine.

Peto slovo u svojoj skraćenici dobija 24. decembra 2010. godine kada mu se, na formalni poziv Kine, pridružuje zemlja u dinamičnom ekonomskom razvoju, Južna Afrika (South Africa). BRIC je otada BRICS, a kako stvari stoje, ime bi u dogledno vreme moglo da postane duže jer je, na samitu održanom 23. i 24 juna, saopšteno da članice ove grupacije žele da postanu i Iran i Argentina.

To je bio 14. samit, održan u formatu video-konferencije kojoj je predsedavala Kina. Taj skup je pažnju više privukao zbog konteksta nego zbog svojih odluka: pokazao je, naime, da predsednicima i premijerima zemalja koje zajedno imaju više od 40 odsto svetskog stanovništva i čiji je udeo u globalnoj ekonomiji 26 odsto ne smeta virtuelno druženje sa od strane geopolitičkog Zapada (SAD i EU) izopštenim predsednikom Rusije.

Ekonomija između pandemije i agresije

Davos

Davos

Biznis 27.05.2022. 14:12

Ekonomija između pandemije i agresije

Prvi svetski ekonomski rat

Sankcije Rusiji

Sankcije Rusiji

Biznis 04.05.2022. 07:10

Prvi svetski ekonomski rat

Taj samit je svakako bio važniji za Moskvu nego za sve druge učesnike jer je nagovestio izoštravanje identiteta BRICS-a, kao začetnika "alternativne globalizacije“, svestrane saradnje među zemljama značajnog ekonomskog potencijala, ali i neadekvatnog uticaja u globalnom odlučivanju.

Nije ni ovoga puta bilo teško uočiti da od BRICS-a najviše očekuje Kina i da unutar grupacije jača osovina Peking–Moskva. Kina je, naime, i dosad bila ta koja je najviše insistirala na utemeljenju novih razvojnih institucija koje bi bile alternativa onima pod kontrolom Zapada i kao takve doprinele „uravnoteženijem“ svetskom poretku.

Potvrda da se u ovom pogledu sa reči prelazi na dela jeste Nova razvojna banka (NDB) osnovana 2014. sa sedištem u Šangaju, kao i nastojanja da se uspostavi alternativni sistem za međunarodna plaćanja koji bi umanjio zavisnost od dolara – na čemu danas posebno insistira Rusija kojoj je najsveobuhvatnijim sankcijama u istoriji blokiran pristup danas najviše korišćenom SWIFT sistemu. U Moskvi je doduše još 2017. lansirana SWIFT-u alternativna metoda – "Sistem za transfer finansijskih poruka“ – čija implementacija u okolnostima nastalim posle 24. februara postaje prioritet.

Iran je već podneo zvaničan zahtev da bude primljen u BRICS, što je – pošto ne postoje pravila o pridruživanju jer grupacija nije ugovorna organizacija niti je osnovana kao međunarodni sporazum – pokrenulo konsultacije među postojećim članicama. Iran je takođe na udaru zapadnih sankcija, pre svega zbog svog nuklearnog programa, odnosno želje da postane nuklearno naoružana sila. Sa 84 miliona stanovnika, BDP-om od 192 milijarde dolara i kao druga zemlja po rezervama gasa i četvrta po rezervama bliskoistočne nafte, Iran će svakako povećati "težinu“ BRICS-a, ali i njegov antizapadni karakter.

Vest o želji Argentine da takođe postane članica BRICS-a lansirana je u Moskvi, a ne u Buenos Ajresu. Saopštila ju je Marija Zaharova, predstavnica za medije ruskog Ministarstva inostranih poslova.

Proširenje BRICS-a potvrdio je i domaćin virtuelnog samita u Pekingu, sa dodatkom da su šefovi diplomatija na svom takođe virtuelnom sastanku održanom u maju već postigli "konsenzus o procesu proširenja“ grupacije. To je pratila i napomena da su poziv da se toj ministarskoj debati čiji je organizator bio Peking pridruže i ministri inostranih poslova Argentine, Egipta, Indonezije, Kazahstana, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Nigerije i Tajlanda.

Ne zna se, međutim, da li su pomenute gostujuće zemlje takođe i potencijalne nove članice grupacije (u tom kontekstu zasad se pominju samo Indonezija i Egipat). Ako je odgovor na ovu dilemu potvrdan, onda buduće ime ne bi bilo akronim sastavljen od početnih slova članica, nego najverovatnije BRICS sa dodatkom reči "plus“ ili njenog matematičkog simbola.

Prošireni BRICS na prvi pogled liči na G-7 (Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD), ali bez ideologije političke demokratije i tržišne ekonomije kao "vezivnog tkiva“. U oba tabora takođe dominira jedna zemlja; u G-7 to je Amerika, dok je u BRICS-u to Kina.

Društvo koje su okupili Peking i Moskva je, međutim, "šarenije“: Kina je jednopartijska država, Rusija se najčešće svrstava u oligarhije, Brazil i Južna Afrika i naročito Indija su demokratije „sa manama“, ali je vlast tamo izborno smenjiva.

Ekonomski, Kina je sa BDP-om koji je nešto manji od 20 biliona – hiljada milijardi – dolara daleko ispred svih: prema njoj je i Rusija, inače 11. na svetu po nominalnom BDP-u (1,48 biliona dolara) ekonomski patuljak. Od ruske ekonomije veća je i indijska (2,67 biliona), dok je sa brazilskom gotovo izjednačena. U konačnom bilansu, Kina kolektivnom BDP-u grupacije od 27,5 biliona dolara doprinosi sa više od 70 odsto.

Kolektivna moć BRICS-a u svakom slučaju nije za potcenjivanje: ukupan broj stanovnika je 3,21 milijardi, zauzima 28,7 odsto teritorije planete, dok su četiri od pet članica među prvih deset najmnogoljudnijih zemalja sveta…

Ruska "specijalna operacija u Ukrajini“ svakako je pokvarila neke kineske ambicije sa BRICS-om. "U normalnim okolnostima Kina bi išla utabanim putem, reklamirajući BRICS kao zastupnika zemalja u razvoju naspram kluba bogatih kapitalističkih demokratija“, citira CNN u svojoj analizi od 22. juna Aleksandra Gabujeva iz Moskovskog centra "Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir“. „Sada je to mnogo teže zato što je u sobi i Putin“, objašnjava Gabujev koji je i ekspert za rusko-kineske odnose.

Jedna od internih komplikacija BRICS-a koja sugeriše da nije reč o jedinstvenom bloku jeste pozicija Indije u njemu, s obzirom na to da je Nju Delhi učesnik u "Quad“-u, četvornom strateško-bezbednosnom dijalogu sa Japanom, Australijom i SAD, ustanovljenom upravo da bi parirao rastućoj ekonomskoj i vojnoj moći Kine. Peking je na oživljavanje "Quad“-a reagovao prilično oštro, uputivši formalne diplomatske proteste članicama, karakterišući njihovo grupisanje kao "azijski NATO“.

Problem su i bilateralni odnosi Pekinga i Nju Delhija; njihovo sporenje oko granične linije na Himalajima, koje je tokom 2020. eskaliralo u pogranični okršaj. Rezultat svega toga je indijska uzdržanost kad je reč o ambicioznim projektima BRICS-a koje favorizuje Kina. Treba takođe napomenuti da su i Kina i Indija od momenta invazije na Ukrajinu profitirale od povećane kupovine ruske nafte po diskontnim cenama, prihvatajući praktično sve ono što su zbog sankcija prestali da uvoze evropski kupci ruskih energenata.

Sve kontroverze i potencijalni problemi u funkcionisanju jezgra BRICS-a (i budućeg BRICS-a+), nisu međutim ušle u opširnu (33 stranice, 7400 reči) "Pekinšku deklaraciju“, koja predočava pogled grupacije na svet.

U tom dokumentu potvrđuje se da su učesnici samita "diskutovali o situaciji u Ukrajini“ i pritom izneli zajednički stav "podrške razgovorima između Rusije i Ukrajine“. Diskutovano je, kako se navodi, i o "humanitarnoj situaciji u Ukrajini i oko nje“. Da zemlje BRICS-a nemaju zajednički stav o akterima i uzrocima ove krize koja je već mesecima u centru svetske pažnje potvrdila je i rečenica iz teksta Deklaracije da su „potvrđene nacionalne pozicije koje su već iznete u međunarodnim forumima, pre svega Savetu bezbednosti i Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija“. Upadljiva je u tom tekstu i njegova "neutralnost“ prema akutnoj krizi, na čemu je, prema izveštajima azijskih medija, insistirala Indija.

Ono što u Deklaraciji takođe privlači pažnju jeste stav podrške G-20 – forumu 20 najvećih ekonomija sveta, uključujući tu i sve članice BRICS-a – i ulozi tog geopolitičkog bloka kao vodećeg regulatora svetske ekonomije, uz naglašavanje da grupa „ne bi smela da bude okrnjena“. Reč je o najavi nekih zemalja da će sledeći samit G-20, čiji će domaćin u novembru ove godine biti Indonezija, bojkotovati ako se na njemu pojavi i Vladimir Putin.

Zbog invazije na Ukrajinu i zapadnih sankcija uvedenih Moskvi članstvo Rusije u G-20 se praktično već osporava, a scenario za novembar možda je već viđen u aprilu u Vašingtonu, na skupu šefova finansija grupacije, kada su ministri iz SAD, Kanade i Ujedinjenog Kraljevstva izašli iz sale kad se skupu obratio predstavnik Rusije.

Novembar je doduše daleko, ali u ovom zapletu pesimisti su ti koji su realisti.