Banke u Srbiji zaradile, pre plaćanja poraza, 40 odsto više nego pre godinu dana

Banke su ostvarile solidan rast neto prihoda od kamata, oko 80 miliona evra ili oko 15 odsto.

Rast neto prihoda banaka od naknada i provizija bio je 62 odsto. Ukupni prihodi banaka od naknada iznosili su 441,5 miliona evra, dok je neto prihod od naknada, kada se oduzmu troškovi koje banke imaju po osnovu naknada i provizija, dostigao 283 miliona evra.

U prvom polugodištu prošle godine prihodi od naknada i provizija iznosili su 175 miliona evra, a u prvom polugodištu 2019, pre pandemije, 170 miliona evra.

Banke se pozivaju na inflaciju, rast troškova, ulaganja kao opravdanje za podizanje cena usluga.

Evropska centralna banka povećala kamatnu stopu nakon 11 godina

Rekordna inflacija

Rekordna inflacija

Biznis 22.07.2022. 19:05

Evropska centralna banka povećala kamatnu stopu nakon 11 godina

Kako piše portal, u bilansima koje objavljuje Narodna banka Srbije (NBS) nalazi se i stavka "troškovi zarada" koji su na nivou celog sektora povećani u odnosu na prvo polugodište 2021. godine za 9,3 odsto.

S obzirom na to da su i banke morale povećavati plate zaposlenima pretpostavlja se da su iskoristile digitalizaciju i prelaženje klijenata na elektronsko bankarstvo za smanjenje radne snage.

"Zaključno sa junom ove godine banke su zapošljavale 22.243 radnika, a s obzirom na to da nemamo podatke za isti period prošle godine, možemo ih uporediti sa izveštajima NBS o bankarskom sektoru koji se ne objavljuju od kraja 2019. godine. Naime polovinom 2019. u bankama je radilo 23.101 zaposlenih ili 858 više nego dve godine kasnije", piše Danas.

Prethodnih nekoliko godina bankarski sektor obeležio je proces ukrupnjavanja u kom je nestalo mnogo malih banaka dok su velike postale još veće.

Najvećih pet banaka po veličini aktive kontroliše čak 62 odsto tržišta. Pre tri godine kontrolisale su 54,1 odsto.

Kako navodi Danas i dalje je na tržištu najveća Inteza sa 14,6 odsto tržišta, ali OTP banka nakon serije akvizicija zaključno sa Vojvodjanskom bankom u prvoj polovini prošle godine skočila je na 13,8 odsto "tržišnog kolača".

Početkom ove godine Rajfajzen banka je preuzela Kredi agrikol i mada je i dalje integracija u toku i vode se kao odvojene banke, njihovo zajedničko učešće na tržištu je 12,7 odsto što ih svrstava na treće mesto.

Na četvrtom mestu je NLB Komercijalna banka sa 10,73 odsto, a na petom Unikredit banka sa sa 10,68 odsto tržišnog učešća.

U prethodnih godinu dana aktiva bankarskog sektora povećana je za 7,6 odsto, na 43 milijarde evra.

Najveći deo aktive su plasmani kredita stanovništvu i privredi i oni čine 61 odsto ukupne aktive, dok je 15 odsto aktive ili 6,6 milijardi evra "parkirano" kod centralne banke.

Kapital bankarskog sektora dostigao je šest milijardi evra, a 14 odsto ukupne aktive pokriveno je kapitalom banaka.

Najveću dobit na kraju prvog polugodišta ove godine ostvarila je OTP banka, 7,7 milijardi dinara, odmah ispred Inteze koja je zaradila 6,17 milijardi dinara pre plaćanja poreza.

Na trećem mestu po profitabilnosti je bila Rajfajzen banka koja je zajedno sa Kredi agrikol ostvarila profit od 5,5 milijardi dinara. Na četvrtom mesu našla se Unikredit banka sa 4,6 milijardi i na petom NLB Komercijalna sa 3,66 milijardi dinara profita pre plaćanja poreza.