Biznis
06.05.2022. 10:45
Biznis
20.02.2025. 21:40
R. E.
Novo istraživanje
Ogromne rezerve GORIVA BUDUĆNOSTI se kriju ispod planina?
Postoji mogućnost da se ispod planinskih lanaca krije velika količina belog vodonika, sugerišu rezultati nove studije i daju nadu da bi ovaj gas čistog sagorevanja mogao da se izvuče i doprinese naporima da se uspore klimatske promene.
Beli vodonik bi potencijalno mogao da zameni fosilna goriva koja doprinose bržem zagrevanju planete. Naučnici su već, pre par decenija, počeli da ukazuju da se velike količine ovog moćnog goriva kriju ispod Zemljine kore.
Od tada geolozi istražuju kako se formira i gde bi mogla da se nalazi ova vrsta vodonika, koji se još naziva i "prirodni“ ili "geološki“. Glavno pitanje koje je mučilo naučnike je gde bi mogla da se pronađe dovoljno velika količina ovog gasa, koja bi zadovoljila nezajažljivi apetit čovečanstva za izvorom energije.
Tim naučnika je koristio kompjuterske modele da simulira pomeranje tektonskih ploča i utvrdi u kojim regijama postoje odgovarajući uslovi za stvaranje belog vodonika. Otkrili su da bi Pirineji i Evropski Alpi mogli biti potencijalna nalazišta, navodi se u studiji objavljenoj u sredu u žurnalu Science Advances.
Voda je jedini nusproizvod sagorevanja vodonika i zbog toga se on smatra ekološkim gorivom. Do sada su zalihe pronađene u SAD, Australiji i Francuskoj, ali problem je u tome što nikada nije pronađena dovoljno velika količina.
"Znali smo da se vodonik prirodno stvara, ali nikada ga nismo previše uzimali u obzir kao izvor energije. Bilo je lakše pristupiti drugim izvorima, ali kako je klimatska kriza sve veća, tako postaje sve važnije pronaći alternativu fosilnom gorivu“, kaže za CNN Frenk Zvan, autor studije i geolog u nemačkom "Helmholc centru za geonauke“.
Svet
02.03.2023. 14:00
Veća upotreba zelene energije usporila rast ugljen-dioksida
Svet
08.06.2023. 08:05
Više nije samo ideja: Solarne elektrane proizvele više struje od uglja
Ovaj gas se prirodno formira kroz mnoge procese, uključujući radioaktivni raspad u Zemljinoj kori. Međutim, Zvanov tim se fokusirao na "serpentizaciju“, proces kojim voda stupa u interakciju sa stenama bogatim gvožđem iz Zemljinog omotača kako bi proizvela vodonik. Ove stene se obično nalaze duboko u Zemlji gde voda nije lako dostupna, ali geološki procesi tokom miliona godina mogu ih gurnuti prema površini. To se dešava ispod okeana kada se kontinenti razdvajaju, omogućavajući stenama omotača da se uzdignu. Ovo se takođe dešava kada se kontinenti sudaraju, zatvarajući okeanske basene i gurajući stene omotača prema gore.
Posmatrajući kompjuterske modele, naučnici su zaključili da određeni planinski lanci, uključujući Pirineje, Evropske Alpe i delove Himalaja, imaju potencijalno dobre uslove za stvaranje belog vodonika, jer su velike količine stena Zemljinog omotača bile prisutne na povoljnim temperaturama, a duboki rasedi omogućavali su cirkulaciju vode.
"Glavni problem je pronaći gde se beli vodonik akumulira u velikim rezervoarima koji se mogu izbušiti. Možda bi proces serpentizacije mogao da se veštački stvori bušenjem područja gde su stene omotača blizu površine i pumpanjem vode", dodaje Zvan.
Rana istraživanja se već sprovode, između ostalog, u Francuskoj, SAD i na Balkanu.
"Dug je put do stvaranja održive industrije belog vodonika, uključujući razvoj pouzdanih, ekonomičnih metoda za njegovu ekstrakciju i infrastrukture za skladištenje i transport. Za komercijalizaciju će verovatno biti potrebne decenije", smatra Zvan, ali je optimističan. "I nafta je bila kuriozitet sve dok nije razvijena tehnologija zahvaljujući kojoj je ušla u široku upotrebu. Možda će tako biti i sa belim vodonikom."
Komentari
