Svet
18.06.2023. 04:05
Biznis
24.06.2023. 14:55
M.P.
Bajka o savršenom poslu
Da li će IT balon pući?
Do pre godinu dana bilo je gotovo nezamislivo da "naletite“ na nezadovoljnog IT stručnjaka, naročito u Srbiji. Plate iznad svakog proseka u odnosu na druge sektore, fleksibilno radno vreme, privatno zdravstveno osiguranje... samo su neki benefiti koje je, u najvećem broju slučajeva, podrazumevao rad u IT sektoru.
Bajku o savršenom poslu naglo je prekinuo talas masovnih otkaza u ovoj industriji koji je pogodio veći deo sveta.
Da je kriza pokucala na vrata tržišta informaciono-komunikacionih tehnologija uverili smo se već krajem prošle godine kada su najveće svetske tehnološke kompanije odlučile da otpuste veliki broj radnika. Prema podacima sajta "Layoffs.fyi“, oko 160.000 radnika u tehnološkim kompanijama širom sveta ostalo je bez posla tokom 2022. godine, dok je ova godina, po ovom pitanju, već premašila prošlu. Samo u prvih pet meseci 2023. otpušteno je gotovo 200.000 zaposlenih u IT sektoru.
Kada je reč o najvećima, u januaru ove godine "Gugl“ je otpustio 12.000 zaposlenih dok su "Meta“ i "Majkrosoft“ otpustili po 10.000 ljudi. Ipak, najrigorozniji je bio "Amazon“ koji je otpustio više od 27.000 radnika od novembra prošle godine.
Trend otpuštanja koji vlada u ovoj industriji srušio je mit o tome da je IT sektor siguran, nedodirljiv, a posao u njemu zagarantovan.
Kriza stigla i u Srbiju
Pošto je srpski IT sektor deo globalnog IT-a, bilo je očekivano da se talas krize u određenoj meri prelije na njega. Nije se dugo čekalo, a trend otpuštanja u IT sektoru pogodio je i Srbiju. Kompanija "Kvantoks“ bila je prva koja je objavila da je morala da otpusti 170 radnika, dok je "HTEC grup“ nedavno otpustio 200 zaposlenih.
Da domaći IT sektor pamti bolje dane, potvrdilo je za "Ekspres“ nekoliko programera koji su želeli da ostanu anonimni. Zajednički stav im je da se oseti manjak posla, ali da se suočavaju i sa problemom naplate, što je i doskoro često bio slučaj, ali sada sve to poprima drastične razmere.
O krizi koja je zahvatila domaći IT sektor nedavno je u emisiji "Dan uživo“ govorio Marko Vučetić sa portala za zapošljavanje "Hello world“.
Vučetić je tom prilikom istakao da "nije toliko crno i tamno“ i da IT stručnjaci ne treba da se plaše za svoj posao.
"Činjenica je da smo u prvom kvartalu imali 50 odsto manje oglasa za posao nego u istom periodu prošle godine. Dakle, primećen je ozbiljan pad zapošljavanja u IT industriji i to ne možemo da zanemarimo. Međutim, moramo da priznamo još jednu bitnu stvar, a to je da nije prirodno da organski rast IT sektora godinama bude baš toliki. Očekivali smo da u jednom trenutku dođe do "prezasićenja“. Ovde su pogođene uglavnom autsorsing kompanije koje zavise od svetskih projekata. Pogotovo su autsorsing kompanije morale da nivelišu broj zaposlenih i da otpuste određeni broj ljudi. To je najveći razlog zašto se dešavaju ovakve stvari“, istakao je Vučetić.
Posmatrano sa strane, trend masovnih otpuštanja u "bajkovitom“ sektoru došao je prilično neočekivano. Međutim, kada se zađe u suštinu, shvatićemo da je nekoliko faktora nagoveštavalo da ovako nešto može da se dogodi.
Život
11.05.2023. 02:40
Počela trka za regulisanje veštačke inteligencije
Sve je počelo sa koronom
Priču treba vratiti nekoliko godina unazad, konkretno na period koronavirusa kada je rast tehnoloških kompanija bio naročito primetan. U trenutku izbijanja pandemije ljudi su konzumirali više tehnologije, zbog čega su kompanije imale potrebu za većom radnom snagom. Onog trenutka kada se svet vratio u normalu opala je tolika potreba za tehnologijom. Kompanije se tako suočavaju sa situacijom da imaju mnogo više radnika nego što im je to zaista potrebno. Na ovu temu je svojevremeno govorio Mark Zakerberg, baš u trenutku jednog od prvih masovnih otpuštanja kompanije "Meta“.
"Na početku kovida svet se naglo preselio na internet, a nagli rast e-trgovine doveo je do ogromnog rasta prihoda. Mnogi ljudi predviđali su da će ovo biti trajno ubrzanje koje će se nastaviti čak i nakon završetka pandemije. I ja sam to smatrao pa sam doneo odluku o značajnom povećanju ulaganja. Nažalost, to se nije odigralo onako kako sam očekivao“, napisao je u saopštenju zaposlenima.
Drugi faktor je naravno rat u Ukrajini i ekonomija koja se još oporavljala od pandemije koronavirusa… Sve je to ostavilo traga u ovoj industriji. Veliki talas otkaza u IT sektoru tokom 2022. godine, kao i lošije poslovanje od očekivanog gurnuli su Banku Silicijumske doline u bankrot. Razlog je bio jednostavan, banka je uglavnom poslovala sa kompanijama iz tehnološkog sektora, kojima je bila vodeći zajmodavac.
Život
07.02.2023. 12:00
Veštačka inteligencija – da li smo se malo zaigrali?
(Ne)opravdan strah od (ne)poznatog
Treći, nimalo zanemarljiv faktor koji je doprineo krizi u IT sektoru jeste veštačka inteligencija. Njen razvoj, odnosno optimizacija i automatizacija u određenim sferama postali su zamena za ljude i ubrzali određene procese.
O primeni veštačke inteligencije u IT industriji govorio je i Marko Vučetić.
"Neke kompanije odlučile su da otpuste određeni broj stručnjaka jer su smatrale da mogu određene procese da automatizuju, odnosno da smanje svoje troškove. Uprkos tome, imamo određenu promenu na tržištu rada koja se intenzivirala, a to je svakako primena veštačke inteligencije koja ima ozbiljnu primenu u raznim procesima“, rekao je Vučetić u emisiji "Dan uživo“.
Primena veštačke inteligencije postala je globalni trend, a neke od zemalja u kojima je najprimetniji njen efekat na rad u IT industriji jesu SAD, Kina, Velika Britanija, Nemačka i Kanada.
Ono što trenutno primećujemo jeste da primena veštačke inteligencije u IT sektoru dovodi do blage promene u strukturi radne snage, ali još je ne možemo optužiti za masovna otpuštanja ljudi. Veštačka inteligencija za sada doprinosi automatizaciji rutinskih zadataka, oslobađajući vreme stručnjacima da se usredsrede na složenije i kreativnije zadatke.
Međutim, istina je da će, kada govorimo o uticaju veštačke inteligencije, za IT sektor, kao i druge sektore, važnu ulogu u budućnosti igrati prekvalifikacija.
To što veštačka inteligencija trenutno nije glavni razlog za krizu u IT sektoru ne znači da u budućnosti njen uticaj na ovu industriju neće biti veći... Pitanje je samo da li će on biti pozitivan ili negativan.
Prema nekim procenama, porast veštačke inteligencije učiniće čak i inženjere softvera manje traženim. To je zato što će veštačka inteligencija uskoro sama moći da obavlja ove poslove. Tako bar tvrdi Džek Dorsi, jedan od osnivača Tvitera.
Dorsi je gostujući svojevremeno u potkastu "Jang spiks“ rekao: "Dosta govorimo o samovozećim kamionima i slično… Međutim, veštačka inteligencija je namenjena i programerskim poslovima. Tako da mnogi programerski poslovi neće biti toliko relevantni.“
Biznis
03.06.2023. 08:35
"Majkrosoft“ raste zahvaljujući ChatGPT-u
Oduzeće, ali će i dati
Veštačka inteligencija kao i svaka kontroverzna tema će još dugo nametati pitanja da li će nam u budućnosti više pomoći ili odmoći. Istina je da oni koji joj se budu protivili neće iskoristiti priliku da na njenom talasu razvoja u narednih pet do 10 godina dođu do plaćenih poslova.
"Jedina stvar u koju sam siguran jeste da ne postoji način da znamo koliko će poslova biti zamenjeno generativnom veštačkom inteligencijom“, rekao je Karl Benedikt Frej, direktor poslova budućnosti škole "Oksford Martin“ na Univerzitetu Oksford.
Međutim, određene procene već postoje. Prema izveštaju investicione banke Goldman Saks sa početka ove godine, veštačka inteligencija mogla bi da zameni 300 miliona poslova sa punim radnim vremenom. Na ovu temu pisao je i "Blumberg“ koji je izvestio:
"Prema istraživanju IBM-a, više od 120 miliona radnika širom sveta će u naredne tri godine morati proći prekvalifikaciju zbog uticaja veštačke inteligencije na poslove.“
Činjenica je da će veštačka inteligencija preuzeti od ljudi neke poslove, ali će isto tako, sigurno, stvoriti neka nova radna mesta. Da bismo ostali konkurentni, moraćemo da se prilagodimo i steknemo nove veštine.
Život
28.04.2023. 11:28
I to se desilo: Radio program sa veštačkom inteligencija umesto voditelja!
Posao za oko 330 stručnjaka
Asocijacija industrije video-igara Srbije (SGA) objavila je godišnji izveštaj u kojem procenjuje da će se u gejming industriji tokom 2023. godine otvoriti oko 330 novih radnih mesta. Kao najtraženije pozicije navode se producenti video-igara, marketing i akvizicija korisnika, a studiji, kojih ima oko 140, nude i plaćene prakse mladima.
Kompanija "Playstudios Europe“, sa sedištem u Beogradu, trenutno zapošljava gotovo 200 ljudi, a kao glavni adut za nova radna mesta navodi porast proizvodnje kežual i mobilnih F2P igara.
"Razvojem tehnologije raste i vizuelni i idejni kvalitet pa na mobilnim i kežual igrama ponekad radi i nekoliko stotina developera, dizajnera, kopirajtera i drugih stručnjaka“ navodi Nikola Mitić, direktor kancelarije "Playstudios Europe“.
"Tržište za ove igre je ogromno, ali zato i konkurentno, zbog čega postoji veliki rizik, ali i velika nagrada za uspeh – kako materijalna tako i u reputaciji. Igre za PC i konzole je teško napraviti, ali nakon objavljivanja je razvoj u potpunosti završen. Kod F2P mobilnih igara postoje live operativni timovi, gde je kreatorima cilj da zadrže igrače što duže na igri, zbog čega je potrebno konstantno unositi nove sadržaje.“
Komentari
