Biznis
25.01.2022. 07:05
Biznis
16.03.2022. 14:05
Marko R. Petrović
Hleba i čelika
Da li će uslediti i zabrana izvoza čelika?
Teška vremena zahtevaju i teške odluke. A jedna od takvih je, sigurno, i odluka o zabrani izvoza pšenice, brašna, kukuruza i ulja iz Srbije, naravno zbog rata u Ukrajini.
To je jedan od načina da se zaštite srpski strateški resursi u koje svakako spadaju i žitarice i uljarice. Ima ocena da je zabrana preterana reakcija, da je to pitanje moglo da bude regulisano i izdavanjem dozvola za izvoz.
Procenjeno je, međutim, da će ova mera biti efikasnija, ne toliko zbog preteranog izvoza i mogućih nestašica, već pre svega zbog držanja cena pod kontrolom na domaćem tržištu.
Na to je ukazao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u sredu pre podne kada je rekao da ima dovoljno hrane i nafte, da građani ne treba da žure sa kupovinom, a da je problem samo cena te robe.
On je rekao da je osnovni razlog za zabranu izvoza pšenice i brašna iz Srbije to što je u ponedeljak bilo zahteva da se izveze 200.000 tona pšenice na administrativnom prelazu Merdare i drugim.
"To nikad u istoriji nije zabeleženo, nemamo toliko kamiona da prevezemo tu količinu. Prava je pomama za žitaricama“, rekao je Vučić. Dodao je da će Vlada Srbije da prati stanje na tržištu i da će imati mogućnosti da proceni da li ima dovoljno pšenice za domaće tržište, ali i "za Skoplje, Podgoricu ili Bijeljinu".
Istakao je i da je izvoz jestivog ulja za tri dana porastao za 109 odsto. Dodao je da je u rezervama 800.000 tona pšenice i 1,5 miliona tona kukuruza i da se sada rezerve proveravaju, da u rezervama ima nafte za dva meseca, a da za 17-18 dana treba da stigne ogromna količina kako bi se napunile rezerve "do čepa".
On je rekao da nafta iz Rusije koju koristi Srbija stiže u Omišalj u Hrvatskoj, ali da se plaši da ako se pojačaju vojne operacije ruske vojske da će pritisak Evrope biti veći da se zabrani njen izvoz.
Naglasio je da se radi na diversifikaciji snabdevanja naftom, da će razgovarati i sa prestolonaslednikom Abu Dabija Muhamedom bin Zajedom al Nahjanom, ali da je problem dopremiti tu naftu.
Dobar poznavalac prilika u agrarnom sektoru Žarko Galetin jedan je od onih koji misle da je odluka o zabrani izvoza možda malo preterana, ali se slaže da je država morala da reaguje.
"Ovako izgleda kao da država malo želi sve da drži pod kontrolom. Mislim da ova mera nije održiva na duži period. Mislim da je bilo dovoljno da se izdaju dozvole za izvoz. Pa kada se primeti da je malo veća tražnja za dozvolama, da se obustavi njihovo izdavanje na neki period. To bi bila jedna prilično rastegljiva odluka", ocenjuje Galetin za "Ekspres".
Na ovaj način, kako ocenjuje, biće najviše oštećeni izvoznici, dok se na unutrašnjem planu neće mnogo osetiti, osim kroz kratkoročnu stabilizaciju cena. Cena pšenice je, inače, više nego udvostručena u poslednje vreme.
"Negativne posledice može da ostavi i naše nešto duže odsustvo sa međunarodnog tržišta. Može se čak desiti da ostanemo i bez nekih tradicionalnih tržišta", upozorava Galetin.
On dodaje i da je Srbija jedna od retkih zemalja u Evropi koja može da zadovolji svoje potrebe za esencijalnim strateškim sirovinama kao što su žitarice i uljarice.
"Ne zavisimo, dakle, od uvoza. Takva je struktura poljoprivrede, a primarna proizvodnja je na nivou da možemo potpuno da budemo relaksirani u tom smislu. Dugo godina bili smo među prvih deset izvoznika kukuruza. Ove godine pšenica ima veći izvozni potencijal nego prethodnih godina zbog većeg prinosa", kaže Galetin.
Naravno, u okolnostima rusko-ukrajinskog sukoba, odnosno rata između dve velike agrarne sile (Rusija je najveći svetski izvoznik pšenice, a Ukrajina četvrti) – stvari moraju da se drže pod kontrolom.
Biznis
11.03.2022. 15:36
Ovo su nove cene goriva u Srbiji
"Te dve zemlje predstavljaju maltene jednu trećinu svetskog izvoza pšenice. Ukrajina je veliki proizvođač i uljarica, pre svega suncokreta. Gotovo 50 odsto svetskog izvoza suncokreta i sirovog ulja je izvoz iz Ukrajine. Sada, kada imate situaciju u kojoj su njihovi izvozni potencijali amputirani sa tržišta, ulazimo u ozbiljan problem. Cela priča dobija drugu dimenziju i ako pogledamo šta se dešava sa energentima koji bitno utiču na poljoprivredu", dodaje Galetin.
Nisu, međutim, jedino žitarice i uljarice strateški proizvodi o kojima treba razmišljati. Na adresu Vlade Srbije je početkom marta stigao i zahtev Asocijacije industrije čelika da se privremeno zaustavi „izvoz čeličnog otpada koji je osnovna sirovina u proizvodnji građevinskog čelika".
"Kao posledica ratnih dešavanja u Ukrajini, došlo je do velikih poremećaja na svetskom i evropskom tržištu čelika, u vidu nestašice sirovina i gotovih proizvoda, što će se negativno odraziti na proizvodnju čelika u Republici Srbiji. Sa međunarodnog tržišta čelika su gotovo preko noći nestali milioni tona gotovih proizvoda, čeličnog otpada i rude gvožđa poreklom iz Ukrajine, Belorusije i Rusije. Ovo ozbiljno ugrožava proizvodnju čelika u evropskim državama i dovelo je do naglog rasta cena uz nestašicu gotovih proizvoda. Da bi Republika Srbija sačuvala sopstvenu proizvodnju čelika i obezbedila potrebe za ovim proizvodima bez kojih će doći do zaustavljanja infrastrukturnih projekata i visokogradnje, jedini spas je privremeno zaustavljanje izvoza čeličnog otpada koji je osnovna sirovina u proizvodnji građevinskog čelika. Molimo vas za hitnu reakciju", navodi se u dopisu Asocijacije koji je upućen predsednici Vlade Ani Brnabić.
Odgovor iz vlade do zaključenja ovog broja "Ekspresa" u Asocijaciju nije stigao, potvrđuje direktorka udruženja Slobodanka Suša.
"Nadamo se da ćemo dobiti odgovor. To je jedino što mi tražimo, zaustavljanje izdavanja dozvola za izvoz. U zemlji postoji dovoljno kapaciteta i mogućnosti obezbeđenja adekvatnog kvaliteta za nastavak infrastrukturnih radova i projekata. Nema potrebe da se bilo šta drugo preduzima. Samo treba obezbediti da proizvođači rade i to je najbitnije za nas", kaže Slobodanka Suša za "Ekspres".
Ona dodaje da je normalno očekivati nestašice čelika kada sa tržišta nestanu dva ogromna proizvođača.
"Nestašica još nije tolika, ali cene koje su počele da divljaju su indikator da do toga može da dođe. Veliki je skok cena. Ide i do nekih 30 odsto i videćemo šta će da bude dalje“, kaže Suša. Ona, ipak, ocenjuje da za sada ne bi trebalo da dođe do zastoja u infrastrukturnim projektima. Pitanje je, međutim, šta će se dešavati ukoliko rat u Ukrajini potraje.
"To niko ne zna", odgovara Suša.
Komentari
