Vesti
06.07.2023. 23:30
Biznis
15.07.2023. 18:10
R.E.
Evropska komisija
Postignut dogovor o deljenju podataka između SAD i EU
Dogovor kojim bi se osiguralo da podaci iz Mete i pretraživača Google i brojnih drugih kompanija, mogu nastaviti da teku nesmetano između Sjedinjenih Država i Evropske unije konačno je postignut, nakon što je digitalni prenos podataka bio pod znakom pitanja zbog zabrinutosti oko privatnosti.
Odluka koju je usvojila Evropska komisija je poslednji korak u višegodišnjem procesu i rešava – bar za sada – spor oko sposobnosti američkih obaveštajnih agencija da dobiju pristup podacima o stanovnicima Evropske unije. Debata je suprotstavila američku zabrinutost za nacionalnu bezbednost s jedne, i brigu Evropske unije o privatnosti svojih stanovnika, s druge strane.
Sporazum, poznat kao "EU–US okvir za privatnost podataka“ daje Evropljanima mogućnost da prigovore kada sumnjaju da su njihove lične podatke nepropisno prikupile američke obaveštajne agencije. Nezavisno telo za reviziju sastavljeno od američkih sudija, nazvano Sud za reviziju zaštite podataka, biće osnovano da razmatra takve žalbe.
Didje Rejnders, evropski komesar koji je pomogao u pregovorima o sporazumu sa američkim državnim tužiocem Merikom Garlandom i sekretarkom za trgovinu Džinom Rajmondo, nazvao je to ovaj dogovor "čvrstim rešenjem“. Dogovor je jasnije precizirao kada obaveštajne agencije mogu da imaju pristup ličnim podacima o ljudima u Evropskoj uniji i navodi kako Evropljani mogu da se žale na takvo prikupljanje, rekao je on.
"To je prava promena“, rekao je Rejnders u intervjuu."Zaštita putuje zajedno sa podacima.“
Američki predsednik Džo Bajden je još u oktobru izdao izvršnu naredbu kojom se postavljaju temelji za sporazum, zahtevajući od američkih obaveštajnih zvaničnika da dodaju više zaštite za prikupljanje digitalnih informacija, uključujući proporcionalno detaljan tretman podataka u odnosu na stepen rizika po američku nacionalnu bezbednost.
Ovaj transatlantski sporazum bio je glavni prioritet za najveće svetske tehnološke kompanije i hiljade drugih multinacionalnih preduzeća koja se oslanjaju na slobodan protok podataka. Dogovor zamenjuje sporazum poznat kao „Privacy Shield“, koji je najviši sud Evropske unije poništio 2020. godine jer nije uključivao dovoljno visok stepen zaštite privatnosti.
Nedostatak sporazuma stvorio je pravnu nesigurnost. U maju je evropski regulator privatnosti podataka ukazao na presudu iz 2020. kada je kompaniju „Meta“ kaznio sa 1,2 milijarde evra (1,3 milijarde dolara) i naložio joj da prestane da šalje informacije o korisnicima Fejsbuka iz Evropske unije u Sjedinjene Države. Meta, kao i mnoga druga preduzeća, premešta podatke iz Evrope u Sjedinjene Države, gde ima svoje sedište i mnoge centre za čuvanje podataka.
Drugi evropski regulatori privatnosti presudili su da usluge koje pružaju američke kompanije, uključujući Google Analytics i Mailchimp, takođe krše prava privatnosti građana Evropske unije, šaljući njihove podatke u centre širom Sjedinjenih Država.
Ovo pitanje potiče još od vremena kada je Edvard Snouden, bivši ugovarač pri američkoj službi za nacionalnu bezbednost, objavio detalje o tome kako je američki strani nadzorni aparat koristio podatke koje čuvaju američke tehnološke i telekomunikacione kompanije. Prema zakonima kao što je Zakon o nadzoru stranih obaveštajnih službi, američke obaveštajne agencije mogu tražiti pristup podacima o međunarodnim korisnicima od kompanija u svrhe održavanja nacionalne bezbednosti.
Vesti
20.05.2023. 16:30
Ideš na blok! Koje sve zemlje su zabranile internet
Nakon obelodanjivanja ovih podataka, austrijski aktivista za privatnost, Maks Šrems, pokrenuo je pravni spor tvrdeći da Fejsbukovo skladištenje njegovih podataka u Sjedinjenim Državama krši njegova evropska prava na privatnost. Najviši sud Evropske unije se složio, poništivši dva prethodna transatlantska pakta o razmeni podataka.
Nakon što je postignut novi dogovor, Šrems je izjavio da ponovo planira da podigne tužbu.
"Samo objavljivanje da je nešto ’novo’, ’bolje’ ili ’efikasno’ ne prolazi pred Sudom pravde“, rekao je Šrems u saopštenju, pozivajući se na najviši sud Evropske unije. „Bile bi nam potrebne promene u američkom zakonu o nadzoru da bi ovo funkcionisalo – a mi ih jednostavno ne vidimo.“
Poslanici Evropskog parlamenta kritikovali su sporazum. Parlament nije imao direktnu ulogu u pregovorima, ali je u maju usvojio neobavezujuću rezoluciju u kojoj se navodi da sporazum nije stvorio adekvatnu zaštitu.
"Okvir ne pruža nikakve značajne garancije protiv neselektivnog nadzora koji sprovode američke obaveštajne agencije“, rekla je Birdžit Sipl, evropska poslanica iz grupe socijalista i demokrata koja je specijalizovana za pitanja građanskih sloboda. "Ovaj nedostatak zaštite čini lične podatke Evropljana podložnim masovnom nadzoru, podrivajući njihova prava na privatnost.“
Didje Rejnders rekao je da bi ljudi trebalo da sačekaju da se nova odluka pokaže u praksi. On je rekao da će novi okvir uspostaviti sistem kroz koji bi Evropljani mogli da iznesu zabrinutost američkoj vladi.
Prvo, Evropljani koji sumnjaju da američka obaveštajna agencija nepravedno prikuplja njihove podatke moraju podneti žalbu svom nacionalnom regulatoru za zaštitu podataka. Nakon daljeg pregleda, vlasti će to pitanje preneti američkim zvaničnicima u procesu koji bi na kraju mogao da dovede do osnivanja novog panela za razmatranje.
Džina Rajmondo je ovog meseca rekla da je Ministarstvo pravde SAD utvrdilo da će 27 zemalja Evropske unije imati pristup alatima koji im omogućavaju da se žale na zloupotrebe njihovih podataka. Ona je rekla da je Kancelarija direktora nacionalne obaveštajne službe takođe potvrdila da su obaveštajne agencije usvojile zaštitne mere uspostavljene u naredbi gospodina Bajdena.
"Ovo predstavlja kulminaciju višemesečne posvećene saradnje između Sjedinjenih Država i EU i odražava našu zajedničku posvećenost olakšavanju protoka podataka između naših jurisdikcija uz istovremenu zaštitu ličnih prava pojedinca na privatnost“, rekla je Rajmondo u nedavnoj izjavi.
Komentari
