Ekonomista Ivan Nikolić
Proizvodi iz Srbije od 1. oktobra skuplji u EU, evo zbog čega
Nova taksa na emisiju gasova staklene bašte koju je EU uvela na uvoz gvožđa, čelika, aluminijuma, đubriva, električne energije i cementa znači da će ti proizvodi iz Srbije biti skuplji na tržištu EU od 1. oktobra 2023. godine, naveo je ekonomista Ivan Nikolić u autorskom tekstu "Aktuelnosti u ekonomskoj politici", u časopisu Makroekeonomske analize i trendovi (MAT).
Evropski parlament je, kako je navedeno, 20. decembra prošle godine usvojio nove mere za očuvanje konkurentnosti uz primenu mehanizma CBAM (Carbon border adjustment mechanism), kao dela većeg paketa klimatskih ciljeva EU, zajedničkog naziva "Spremni za 55 odsto" (Fit for 55 %).
"Cilj EU je da natera kompanije da slede klimatsku politiku Brisela i odvrati ih od namere premeštanja kapaciteta u zemlje sa blažim ograničenjima za zagađenje koje proizvode gasovi sa efektom staklene bašte", navedeno je u tekstu.
Dodaje se da je mehanizam istovremeno usmeren na podsticanje dekarbonizacije uvezenih proizvoda na isti način kao što se to čini kod industrijskih postrojenja i elektrana iz EU.
Zbog toga će, kako je navedeno, proizvodi koji su proizvedeni u procesu koji emituje više ugljen-dioksida (CO2), nego što je dozvoljeno u EU, prilikom uvoza dodatno cariniti za iznos ovih troškova koje snose proizvođači u EU.
Uvoznici ovih proizvoda i sirovina u EU će imati obavezu izveštavanja o emisijama CO2, nastalim prilikom proizvodnje i da plate za sve nastale emisije, ekvivalentnu naknadu.
Mehanizam će negativno delovati na konkuretnost kompanija iz trećih zemalja koje izvoze u EU. To se odnosi i na one kompanije koje posluju u Srbiji.
U pet sektora obuhvaćenih CBAM mehanizmom (gvožđe, čelik, aluminijum, đubrivo, električna energija, cement) tokom 2021. Srbija je bila rangirana kao šesnaesti partner EU. Proizvodi ovih pet sektora činili su 11,8 odsto ukupnog robnog izvoza Srbije u EU.
"Poskupljenje proizvoda iz Srbije može destimulisati investiranje, naročito stranih kompanija koje su i najveći izvoznici", naveo je Nikolić.
Dodao je da će istovremeno, negativne efekte podneti i EU, premda će svi ti proizvodi koji dolaze sa tržišta Kine, Rusije, Turske i ostalih, trećih zemalja, dodatno poskupeti što ne ide u prilog aktuelnoj borbi sa inflacijom.
Izvesne su, kako je navedeno i kontramere što će otežati izvoz kompanija iz EU, naročito ukoliko bi se uvažile sve glasnije kritike da su CBAM mehanizam i CO2 taksa u suprotrosti sa pravilima Svetske trgovinske orgranizaicje.
CBAM, osim što nastoji da unapredi ulaganja u smanjenje emisija tako što delatnosti koje troše velike količine energije čini skupljim, omogućava i EU da prebaci finansiranje sa aktivnosti koje zagađuju na klimatske akcije, inovacije i modernizaciju energetskog sektora.
Ključni alat za to je, kako je navedeno, Sistem za trgovinu emisijama EU (EU ETS), koji trenutno pokriva oko 15.000 industrijskih postrojenja i elektrana, kao i oko 1.500 avio-operatora, u 27 država članica EU.
Sistem postavlja limit (ograničenje) za ukupan obim emisija gasova sa efektom staklene bašte koje postrojenja u pokrivenim sektorima mogu kumulativno da emituju.
Ograničenje je podeljeno na dozvole za zagađenje, poznate kao EU emisione jedinice (EUA). Jedna emisiona jedinica predstavlja jednu tonu ekvivalentne emisije CO2. U 2021. godini verifikovana emisija u EU je iznosila 1,33 milijardi emisionih jedinica.
U Hrvatskoj je, na primer, u 2021. verifikovana emisija od sedam miliona EUA, Bugarskoj 28,9 miliona EUA, a Mađarskoj 17,6 miliona EUA. Ukupan broj emisionih dozvola ETS u EU za period 2021-2030. limitiran je na 32,2 milijarde.
Hrvatskoj, kao ispodprosečno razvijenoj članici, pripalo je 14,6 miliona dozvola do 2030. godine.
Postrojenja na koja se odnosi EU ETS u obavezi su da u tekućoj godini podnesu (ili predaju) emisione jedinice koje su jednake njihovim emisijama iz prethodne godine. Primera radi, postrojenje koje je emitovalo milion tona CO2 moraće da prebaci milion emisionih jedinica u Centralni registar Evropske komisije.
Određeni broj besplatnih emisionih jedinica EUA mogu dobiti kompanije iz EU koje konkurišu kompanijama koje nisu izložene ograničenjima za zagađenje koje proizvode gasovi sa efektom staklene bašte. Besplatni kontigent emisionih jedinica EUA, dodeljuju se i državama, članicama EU sa podprosečnim prihodima iz Modernizacijskog fonda za kvalitetne projekte.
Postoji nekoliko platformi za trgovinu na kojima operateri ETS-a ili drugi, kao što su finansijske institucije mogu međusobno da trguju emisionim jedinicama.
Cena jedne emisione jedinice EUA se, kako je navedeno, početkom februara 2023. približila rekordnom nivou od 100 evra po toni. Time je nastavljen uzlazni trend rasta cene EUA koji je pokrenut sredinom 2020. uoči otpočinjanja četvrte faze implementacije CBAM mehanizma.
Procenjuje se da bi emisiona jedinica EUA mogla ove godine u proseku vredeti 81,4 evra po toni, odnosno 84,1 evra u 2024. godini, naveo je Nikolić.