Otvarajući gostovanje, profesor dr Saša Ranđelović je rekao da je na samitu u Solunu 2003. godine Srbiji i drugim zemljama u regionu zapadnog Balkana dato obećanje da će postati punopravne članice EU kada ispune potrebne kriterijume. On je dodao da je tokom ovog perioda put evropskih integracija Srbije bio obeležen zajedničkim težnjama, izazovima i obavezama.
"Dok se krećemo kroz složenost ovog procesa integracije, prepoznajemo značaj odgovornosti koje dolaze sa pristupanjem EU. Ekonomska dimenzija odnosa EU i Srbije ne može se preceniti. Uticaj EU na srpsku privredu, ekonomski rast i razvoj je dubok. Pristup evropskom tržištu otvara mogućnosti za trgovinu, investicije i inovacije. Možemo reći da je EU ključni strateški partner,“ rekao je prof dr Saša Ranđelović.
Jedno od 35 poglavlja u pregovorima o pristupanju EU odnosi se na obrazovanje, a Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu teži da nastavi čvršću integraciju obrazovnog sistema Srbije u evropsku mrežu.
Emanuele Žiofre je istakao da je Evropska unija najveći trgovinski partner Srbije, te da joj je dodelila više od 4 milijarde evra kroz donacije. Pored toga, EU je i najveći strani investitor u Srbiji. Proširenje je ponovo centralna tema u Briselu, i EU vidi Srbiju kao budući deo ove zajednice.
"Na putu ka članstvu u EU moraju se ispuniti svi uslovi, a uslov svih uslova je ono što nazivamo vladavinom prava i osnovnim reformama,“ smatra Žiofre.
Evropska Unija je u poslednjih nekoliko godina imala krize kao što je izbeglička kriza, pandemija, ruska agresija na Ukrajinu, međutim svaka kriza je rešena većim stepenom integracije njenih članica. Na primer, EU je zajednički kupovala vakcine i na taj način sprečila konkurenciju između država članica, ali i obezbedila svoje partnere, uključujući i Srbiju.
Ambasador je takođe predstavio novi Plan rasta EU za Zapadni Balkan.
"Građani Srbije misle da je proces učlanjenja predug i ne vide benefit od toga da Srbija postane član EU, osim putovanja bez vize. Novim Planom želimo da se Srbija i zemlje Zapadnog Balkana pridruže jedinstvenom evropskom tržištu i pre učlanjenja u Uniju i na taj način osete konkretne koristi od članstva. To je prva ideja“, objasnio je Emanuele Žiofre, ambasador Evropske unije u Srbiji.
Predložena su i značajnija finansijska sredstva, sa ciljem da se ubrza socio-ekonomski razvoj regiona i na taj način dostigne prosečna socio-ekonomska konvergentnost u EU.
Ambasador je pohvalio uspehe i međunarodnu saradnju koju ostvaruje Ekonomski fakultet i naglasio važnost da studenti prigrle sve prilike koje im se pružaju.
"Srbija je veoma aktivan učesnik u obrazovnim programima EU, poput Erasmus+, za akademsko osoblje i studente. Istraživački program Horizon Europe je najveći javno finansirani program na svetu, koji pruža podršku za generisanje znanja i generisanje ideja o tome kako se baviti različitim temama. Kampus za Evropski koledž u Tirani se otvara sledeće akademske godine i donosi više stipendija, više mogućnosti za srpske studente. Veoma je važno da vi kao sledeća generacija donosilaca odluka u Srbiji razumete vrednost i važnost procesa pristupanja Srbije EU, kako u ekonomskom smislu tako i za svoju ličnu karijeru, da pronađete posao koji vam pomaže da dostignete nivo prosperiteta koji zaslužujete. EU veruje u ekonomski prosperitet uz socijalnu jednakost i prateći set pravila, verujemo da se može boriti protiv korupcije, kao i protiv organizovanog kriminala. Mi verujemo da pojedinac ima pravo na zaštitu svoje privatnosti, na pristup informacijama, na slobodu izražavanja, na pravnu sigurnost. Verujemo da moramo da se borimo protiv klimatskih promena, one predstavljaju veliki rizik za buduće generacije,“ zaključio je predavanje Žiofre.
