Biznis
16.04.2023. 04:20
R.E./Klima 101

Nova era na pomolu?

Solarni paneli i vetar proizveli rekordnu količinu struje

Vetroparkovi
Izvor: Shutterstock

Već ove godine, zahvaljujući razvoju obnovljivih izvora, planeta bi mogla da zakorači u novu eru u kojem će upotreba fosilnih goriva krenuti da pada, a samim tim bi se smanjile i štetne emisije u proizvodnji električne energije, ocenjuje istraživački centar Ember u svom novom izveštaju.

Kako se navodi, čovečanstvo je tokom 2022. godine trošilo najčistiju struju u istoriji čiji je karbonski intenzitet iznosio 436 grama ugljen-dioksida po kilovat-času. Čistoću energetskog miksa omogućio je rekordni udeo solarnih elektrana i vetroparkova u proizvodnji električne energije od 12 odsto. Zabeležen je skok u odnosu na 2021. kada je to bilo 10 odsto.

Ali uprkos tome, štetne emisije iz ovog sektora su porasle za 1,3 odsto, dostigavši istorijski maksimum. Premda je struja čistija nego ikada, koristimo je više.

Udruženi sa drugim obnovljivim izvorima i nuklearnim elektranama, solar i vetar takođe su ostvarili rekord: proizvedeno je sveukupno 39 odsto električne energije.

Solarne elektrane su već osamnaestu godinu za redom zadržale titulu najbrže rastućeg elektroenergetskog kapaciteta, uz prošlogodišnji porast proizvodnje električne energije za 24 odsto. Vetroparkovi su porasli nešto manje – za 17 odsto.

Povećanje solara moglo bi da snabdeva strujom Južnu Afriku tokom jedne godine, dok bi povećanje vetra moglo da napaja skoro čitavo Ujedinjeno Kraljevstvo, pokazuju proračuni Embera, prenosi Klima 101.

Oko 80 odsto porasta u potražnji za električnom energijom (694 TWh) tokom prošle godine pokriveno je povećanjem ova dva obnovljiva izvora (557 TWh). U 2023. povećanje čiste struje moglo da premaši porast potražnje.

Eksperti su analizirali podatke iz ukupno sedamdeset tri zemlje koje troše 93 odsto globalne električne energije i došli do zaključka da već preko šezdeset zemalja koristi više od 10 odsto struje iz solarnih elektrana i vetroparkova.

Ali Ember naglašava da je proizvodnja iz drugih izvora čiste električne energije opala po prvi put od 2011. zbog pada u nuklearnim elektranama i manjeg broja nuklearnih elektrana i hidrocentrala koje se priključuju na mrežu.

Proizvodnja iz fosilnih goriva mogla bi blago da opadne tokom 2023. godine

U međuvremenu, proizvodnja iz uglja je skočila za 1,1 odsto što je u skladu sa prosečnim povećanjem tokom protekle decenije. Iako napuštanje ovog prljavog energenta možda nije počelo prošle godine, energetska kriza takođe nije 

prouzrokovala veće sagorevanje uglja kao što su se mnogi pribojavali.

Sa druge strane, zbog rastućih cena, proizvodnja iz gasa je opala, doduše marginalno, za svega 0,2 odsto. U godini za nama izgrađene su gasne elektrane snage 31 gigavata. To je najmanje u osamnaest godina.

I pored određenih pomaka u energetskoj tranziciji, ugašen je najmanji broj termoelektrana na ugalj u poslednjih sedam godina s obzirom na to da zemlje nastoje da održe rezervne kapacitete.

Solar i vetar ipak usporavaju porast štetnih emisija. Na osnovu prosečnog porasta potražnje struje i čistih izvora, očekuje se da proizvodnja iz fosilnih goriva blago opadne u toku ove godine, i to za 47 teravat-časova (0,03 odsto). U narednim godinama prognozira se značajniji pad. To bi značilo da smo u 2022. dostigli vrhunac štetnih emisija i da je na pomolu sumrak prljavih energenata.

"U ovoj odlučujućoj deceniji za klimu počinje kraj fosilnog doba. Ulazimo u doba čiste električne energije", rekla je analitičarka Malgorzata Viatros-Motika i naglasila da će to preoblikovati globalnu ekonomiju, od saobraćaja do industrije i šire.

"Međutim, sve zavisi od aktuelnih akcija vlada, biznisa i građana da usmere svet na put ka čistoj električnoj energiji do 2040."
 

A gde je tu Srbija?

Deluje kao da Srbiji dekarbonizacija u elektroenergetici i dalje izmiče iz ruku. Udeo solara i vetra u energetskom miksu je preko dva puta manji nego na globalnom nivou, tek 4,81 odsto.

Nasuprot tome, ugalj procentualno sagorevamo skoro duplo više. Preko 65 odsto struje kod nas potiče od ovog prljavog energenta, a u svetu oko 35 odsto.

Proizvodnja električne energije treba da bude prvi sektor koji će dostići neto nulte emisije kako bi se to proširilo na sve ostale do sredine veka. Ovo je, sektorski gledano, najveći pojedinačni emiter ugljen-dioksida, a isplativa rešenja za smanjenje štetnih emisija, a samim tim i ograničavanje globalnog zagrevanja, postoje. Neophodna je samo volja za njihovu primenu.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

"Ljudi iz EPS-a moraju da shvate da nismo u 20. veku"
Shutterstock

Zorana Mihajlović

02.03.2022. 18:15

"Ljudi iz EPS-a moraju da shvate da nismo u 20. veku"

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je da je ministarstvo stvorilo sve uslove da bude više zelene energije i da građani lakše koriste OIE, ali da, kada je reč o postavljanju solarnih panela, Elektroprivreda Srbija (EPS) još uvek ne sprovodi svoj deo posla.
Close
Vremenska prognoza
fog
10°C
26.02.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve