Biznis
30.07.2021. 06:00
Biznis
05.01.2022. 06:05
Rade Jerinić i Marko R. Petrović
Intervju-Vladimir Lučić
"Za 'Telekom' je 2021. bila dobra i važna"
Vladimir Lučić u "Telekomu“ je, uz manje prekide, praktično već više od 20 godina. Poslednjih godinu dana nalazi se na funkciji generalnog direktora, na koju je imonovan nakon što je tri godine bio na poziciji koordinatora za internet i televiziju. I baš te poslednje tri – četiri godine "Telekomu“ donose vrtoglavi uspon, u prihodima, profitu, ali pre svega u porastu broja korisnika u oblastima kablovske televizije i interneta. Lučić u intervjuu za "Ekspres“ ne krije zadovoljstvo postignutim, ali najavljuje i da se na tome neće zaustaviti.
"Za kompaniju ’Telekom’ 2021. godina bila je veoma dobra i važna. Završili smo nekoliko ključnih projekata, potpisali nekoliko strateških ugovora tako da smo napravili dobru osnovu. Zato mislim da će 2022. 2023. i 2024. godina biti izuzetno uspešne, jer glavne investicije koje smo imali mi smo završili. A to su akvizicije kablovskih operatera, izgradnja optičke mreže, ulaganje u sadržaj, jačanje mobilne mreže..
Ne postoji ništa bitno na tržištu što može da se desi u narednih nekoliko godina što nama može da uzme prvu poziciju. Mi smo sve kablovce koje smo kupili spojili u jednu firmu - ’Telekom Srbija’. Stvorili smo praktički čitavu mrežu jedinstvenu. Prvi put smo po izveštaju RATEL-a za 2021. godinu, postali prvi u svim uslugama – televiziji, Internetu, fiksnoj i mobilnoj telefoniji.
Istorija ’Telekoma’ je bila mnogo teža nego istorije mnogih telekomunikacionih kompanija, kao što su ’Dojče telekom’ u Nemačkoj, ’Frans telekom’ u Francuskoj, ili Telekom u Hrvatskoj, pa u Makedoniji... U tim zemljama prvi mobilni operator je bio uvek taj stari operator, Telekom. A mi smo kao drugi morali da stižemo prvog. To se isto desilo i sa internetom i televizijom. Čak i dramatičnije. Mi smo kasnili sa puštanjem interneta u maloprodaji, a pogotovo sa puštanjem maloprodaje televizije, što smo uradili tek u decembru 2008. godine. Dali smo faktički infrastrukturu kablovcima, prvo bez ikakvog ugovora, 2003. godine sa simboličnom cenom, da oni na infrastrukturi ’Telekoma Srbije’, i stubovima ’Elektroprivrede’ izgrade mrežu na bukvalno praznom tržištu i popune ga. Tada nije bilo ’Telekoma’ da nudi Internet i televiziju. Pa posle mi opet dolazimo kao poslednji i borimo se da uzmemo primat. I zato je veliki uspeh što smo konačno došli na nešto što je trebalo da budemo od samog početka“, kaže Lučić za "Ekspres“.
Kako je to moguće, da nije bilo nekoga ko bi imao tu ideju, šta će biti u budućnosti. To je bila 2008. godina. Nemoguće je da se nije radila nekakva procena. Da li je postojala neka opstrukcija?
"Bez daljnjeg da su kablovski operateri koji su nastali krajem 90-tih godina... Inače, malo je poznato da je ’Telekom’ dok je bio integrisan u ’Pošti Srbije’ pre privatizacije 1997. godine, u stvari bila prva kablovska televizija. Prva kablovska je bila u Subotici. U stvari Telekom Srbija dok je bio deo tog PTT sistema, je bila prva kablovska, ali 1997. godine kada je prodat Telekom jedino je kablovska ostala u Pošti. Tačno se već tada videlo da je pravljen manevar da kablovska mreža prvo uđe u privatne ruke. Jer je prelaskom u samu Poštu, kojoj nije to primarna delatnost, ta firma bukvalno zamrla. Tek smo je mi sada preuzeli.“
Govorimo o KDS-u.
"Da, o KDS-u. A ovi novi operateri su krajem 90-tih, a pogotovu od 2001. do 2010. godine napravili eksploziju poslovanja i širili se. Tako da to ne samo da je jedna nebriga, nego su ti kablovski operateri, pogotovo u prvoj fazi svog razvoja, koristili potpuno ilegalno našu infrastrukturu i stubove ’Elektroprivrede’. Takođe ako se sećate vi ste imali neke inkasante koji dolaze da vam uzimaju račun. Nisu slali putem ’Pošte’ račune. Tako da su suštinski lagali broj korisnika, tajili i elementarni porez, a kamoli plaćanje za sadržaj. I tako sa dosta keša koji su imali, kablovski operateri su pronalazili razne političke i biznis krugove, naročito u tom periodu od 2001. do 2010. godine, koji su faktički imali interes da se oni razvijaju na uštrb ’Telekoma’.
Kada sam se vratio u ’Telekom’ sredinom 2018. godine da budem koordinator, tržišno učešće ’Telekoma Srbija’ je bilo u velikim gradovima - Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu - manje od jedan odsto što se tiče televizije, između sedam i devet odsto što se tiče interneta. I što je bilo najteže, ’Telekomu’ se smanjivao i tako mali broj korisnika. Jer kablovski operateri su bili jedan kartel predvođen SBB-om. Oni su, ako se sećate tog ’tržišta’, imali podeljeno tržište, nisu jedni druge napadali. Napadali su isključivo ’Telekom’. Imali su podeljenu čitavu Srbiju, a SBB je bio toliko dominantan da osim svojih kanala, koje nije nama davao, imao je i neke ekskluzivne ugovore kao sa ’Foksom’, pa su svi drugi kablovski operateri imali ’Foks’, jedino mi nismo. Tako da mi ni što se tiče sadržaja nismo bili jaki.
Vesti
21.05.2021. 09:32
Šolakov balon pred pucanjem
A što se tiče tržišnog učešća smo bili vrlo slabi, kao i, na žalost, što se tiče tehnologije, jer smo bili zakasnili sa izgradnjom optičke mreže i zasnivali smo našu tehnologiju na bakru. Ona tehnološki nije bila dobra da pruži kvalitetan televizijski HD internet, a pogotovo ako imate par televizora u kući. Iz te situacije mi smo uspeli da na kraju 2021. godine imamo najveći broj korisnika. Sada imamo više od milion televizijskih korisnika. Možemo da kažemo da smo izgradili optičku mrežu koja pokriva milion potencijalnih korisnika. Faktički smo već 40 odsto Srbije pokrili optikom većim gradovima ljudi već mogu da koriste i optički internet, a ono što je dosta bitno u malim gradovima smo kupili kablovce i kablovska tehnologija može bez problema do 300 mega brzine da izgura.“
Znači zato je bila startegija kupovanja malih kablovskih operatera?
"Pa, da. I moram da kažem da je delom, baš zbog toga što su oni nekako kartelski delili i podelili tržište, nama bio pravi potez kupovine. Jer smo mi u tim nekim gradovima kupovali direktnu konkurenciju. A oni, kako nisu jedni druge napadali, bukvalno su nam se onda kao kokcice slagali. Tako da su oni bili žrtve sopstvenog karteskog udruživanja. Jer tamo gde smo mi kupovali, kad kupimo jednog kablovca, uglavnom nije bilo drugih kablovaca. I tako smo brzo konsolidovali tržište. Osim toga, moram da kažem da smo i značajno uznapredovali u mobilnoj telefoniji. Ako vidite merenja RATEL-a, mi smo 2017. godine bili i najlošija mobilna mreža.“
Govorite o kvalitetu usluge?
"Da, o kvalitetu. A sada smo u ubedljivo najbolji. Nekoliko bitnih investicija smo uradili. Uradili smo izgradnju optike, akviziciju kablovaca, došli do prvog mesta u svim uslugama, izgradili vrlo snažnu mobilnu mrežu. Ali to ne bi bilo dovoljno. Izgradnja optičke mreže i kupovina kablovaca bila bi prazna priča da nismo uložili u sadržaj: I baš zbog toga što je SBB uvek forsirao ekskluzivni sadržaj koji neće da da konkurenciji, bilo je jasno da i u tom segmentu moramo da napravimo takvu ponudu sadržaja koja bi bila atraktivnija od konkurencije.
Pre svega smo rešili te neke probleme koje smo imali sa ’Foksom’ i od 2019. godine i mi emitujemo te kanale. A onda smo i mi napravil ili smo podržali dosta kablovskih kanala, da bismo obogatili ponudu. Pre svega smo se fokusirali da ojačamo dve skupine kanala. Prva je Arena kao sportski kanal. I tu smo za tri godine faktički uspeli na svim tenderima da dobijemo što se tiče fudbala, tako da od sredine sledeće godine, kada i Premijer liga pređe na Arenu, jer smo potpisali ugovor na šest godina, sav bitni fudbal će biti kod nas. Druga skupina kanala, pošto imamo dva kanala Superstar 1 i 2, jeste filmsko-serijski kanal.
Moram da kažem da smo uspeli za tri godine da napravimo pre svega srpski HBO, to jest kanal gde imate kvalitetan film i domaću seriju. To je jedini kanal, gledajući područje stare Jugoslavije gde dnevno imate minimalno jednu premijeru domaće serije. I to je najgledaniji kanal od svih kablovskih kanala. Iako smo na samo 50 – 55 odsto pokrivenosti kablovske mreže, mi smo ubedljivo najgledaniji kablovski kanal. Nekad smo čak gledaniji i od određenih nacionalnih kanala. Jer se pokazalo da ljudi vole da gledaju domaće serije, pogotovo što ih mi ne prekidamo reklamama kako bi ljudi mogli da gledaju u kontinuitetu. Mi reklame emitujemo samo između filmova i serija.“
Kako ste uspeli da za samo tri godine sa dna dođete na vodeću poziciju? Konkuencija je na tome radila 15 - 16. godina.
"To je vrlo težak zadatak. Na sreću, eto, imam iskustva u tim potezima, jer sam uglavnom te prevrate na tržištu, u našoj grupi, ja radio. Došao sam tada iz Nemačke pa sam vodio mobilnu telefoniju kada je došla na prvo mesto. U kraćem periodu od kraja 2008. do 2011. godine sam vodio i fiksni deo prodaje u ’Telekomu’, pa smo tada i krenuli IPTV. Do tada nije bilo televizije.
To je jedan dosta naporan zahvat koji zahteva da nekoliko paralelnih projekata radite istovremeno. Nije samo zahtev izgraditi pa sada treba da angažiujete firme, projkete, nego je i finansijski veliki zahvat. Ali potpuno sam bio svestan da ako ne uradimo paralelno sve te stvari - izgradnja optičke mreže, akviziicja kablovaca, ulaganje u sadržaj i izgradnja mobilnu mrežu - da ako bi jedna od te četiri ključne stvari kiksirala, ni ove tri ne bi bile tako uspešne. Ne bi bilo te sinergije. To je zahtevalo određena finansijska zaduživanja, za šta nas najviše i napada konkurencija. Međutim, kada pogledate ša smo sve uradili za tri godine, kakvi su finansijski rezultati 2021. godine potpuno je bilo jasno da smo bili u pravu za sve što smo govorili.“
Koliki je nivo prihoda "Telekoma“ u 2021. godine?
"Godine 2021. će konsolidovano biti veći od 1,2 milijarde evra.“
To je mnogo više u odnosu na, ako imam tačan podatak, 2020. godinu, kada je bilo 750 miliona. Zanima me koliki je rast u odnosu na 2020. godinu?
"Dosta se još svodi. Prihodi su porasli za 18 odsto. Pogotovo će biti veliki rast profita. Mi smo 2020. godine duplirali profit u odnosu na 2019. godinu. Mi smo 2018. godine imali samo 420.000 televizijskih korisnika, a sada ih imamo 1,2 miliona. I naravno da je prihod onda višestruko veći. Zato je sada ovaj novi profit koji imamo mnogo zdraviji, jer je zasnovan na prihodu od pretplate interneta, televizije, prodaje sadržaja... Biće značajnije lakše predvideti putanju tog prihoda. Profit na kraju 2021. godine biće veći od 100 miliona evra. Sledeće godine, pošto već usvajamo budžet biće veći od 150 miliona evra.“
Predviđate za 2026. godinu 300 miliona.
"I više od 300 miliona. Čak neke projekcije nam govore da će možda biti i 400 miliona čist profit. Ali to samo znači da smo usmerili ’Telekom’ u dobrom pravcu. I ne postoji ništa lepše nego kad imate što više internet korisnika. Što više imate fiksnih ili mobilnih internet korisnika to vam je osnova posle i posle nudite i neke druge servise. Koliko ćete dizer korisnika imati, koliko ćete imati dodatno korisnika HBO paketa...“
Koliko će EBIDTA (profit pre nego što se oduzmu kamata, porez na dobit i amortizacija) biti? Kada to pomonožimo sa sedam ili osam, dobijamo neku vrednost koju možemo da uporedimo sa onim za koliko su hteli da prodaju "Telekom“ 2012. godine.
"EBIDTA će biti na kraju godine veća od 45 milijardi dinara i to samo ’Telekoma’, pa onda vidite kolika je vrednost naše kompanije.“
Što znači da je ovih 600 miliona koje ste dali za Premijer ligu, a za koje vas napadaju, smešna stvar.
"’Telekom Srbija’ ima prihod oko 1,2 milijarde evra i uvek je dosta investirao svake godine u tehniku, prodaju sadržaja... ’Telekom Srbija’ je od 2012. do 2018. godine investirao oko milijardu i po evra u tehniku, IT, telefone a nije bilo efekata na tržištu. To što smo mi kupili sav fudbal na jednom mestu mnogo više otplaćuje investiciju u optiku i akviziciju kablovaca. Ako se dotičemo Premijer lige, mi smo je dobili u drugom krugu.
Pošto konkurencija zna da mi ne smemo da komuniciramo cene, jer imamo striktan ugovor oko toga, mogu samo da kažem da smo većinu kontenta dobijali u više krugova. To jest, da smo preplaćivali, ne bi bilo više krugova. Konkretno za Premijer ligu, mi smo je u drugom krugu dobili za šest zemalja i prvi put za šest godina. Mogu da kažem da šest godina vredi značajnije više nego tri. Zato što kada imaš pravo na tri godine, kao što je nekada bilo, već druge godine razmišljaš da li ćeš pobediti na novom nadmetanju. I ne možeš da praviš dugoročne planove promocije. A mi sada znamo da ćemo imati šest godina Premijer ligu, znamo da ćemo imati pet godina špansku ligu, i šest godina NBA.
Zato ćemo mi svih 380 mečeva Premijer lige da prenosimo. Što se tiče španske lige, imaćemo neke specijalne emisije, čak ćemo i tamo voditi ekipe. Kada je dugoročniji ugovor imate sigurnost za vaš sadržaj i korisnik koji dolazi kod vas zna da je taj sadržaj vaš više godina. I to ne samo u Srbiji. Imamo šest godina za šest zemalja.“
Koje su to zemlje?
"Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija. Naša Arena je u ’Telekomu Slovenije’, ’Telekomu Austrije’, u ’Hrvatskom Telekomu’. U Severnoj Makedoniji svi uzimaju Arenu. I u Bosni, recimo, ’BH Telekom’ i ’Euronet’ imaju Arenu.“
To je tržište od 22-23 miliona stanovnika.
"Da, i nama Arena donosi dodatne prihode, jer svi ti kablovci plaćaju. Ako ste videli mi smo pustili i ’Arena klaud’, za one korisnike koji ne budu imali kroz kablovsku, od Slovenije do Severene Makedonije, daunloudovaće ’Arena klaud’. Potpuno sam siguran kada bude sav ovaj fudbal na jednom mestu da će korisnik ili gledati kod svog kablovca, kao što je u Hrvatskoj hrvatski Telekom, ili da će hteti da daunloduje aplikaciju, a da će čak neki hteti i jedno i drugo.
U stvari na jednom tržištu dosta velikom, ne samo što će nam sav sport na jednom mestu povećati korisnike naše inicijalne u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, nego će i Arena povećati značajno prihod. Ne samo od toga što će korisnici da plate, nego i prihod od marketinga. Mi ćemo faktički biti u svim zemljama bivše Jugoslavije u svakom domaćinstvu.“
Hoćete li isto raditi i sa drugim sadržajem, igranim programom?
"Hoćemo. To nam je baš veliko zadovoljstvo, što se sada vidi po serijama koje emitujemo na Superstaru. Nikada se u istoriji nije više radilo serija, niti filmova. Čak i u nekim zlatnim dobima 70-tih, 80-tih godina, nije se radilo u staroj Jugoslaviji kao što se sada radi u Beogradu. Beograd je postao regionalni centar produkcije. A mi smo sada dokazali kvalitetnim serijama da smo postali lideri.
Znate i sami da ste pre 15 godina na nacionalnim kanalima uglavnom gledali turske i južnoameričke serije. Snimalo se, faktički, dve serije godišnje. A sada na nacionalnim kanalima uglavnom imate domaće serije. Nedostajala je ta internacionalizacija. Bile su pojedinačne produkcije koje nisu mogle da naprave dobru prodajnu mrežu. Ono što mi sad radimo je da pravimo prodajnu mrežu naših serija po čitavom svetu. I tu postoje dva pravca. Jedan da se dogovorimo sa velikim igračima, kao što su ’Netfliks’, HBO, a drugi je da se u svakoj zemlji sa određenim brojem kanala ili platformi dogovorimo, što je malo duži put. Ali moram da kažem jednom kad se izgradi dosta će imati dobre rezultate.
Mi smo već određeni broj serija prodali. Recimo ’Državni službenik’, smo prvo prodali brazilskoj platformi koja ima najviše digitalnih korisnika tamo – više od 20 miliona. Taj ’Državni službenik’ je titlovan na španski, i sada su tražili da ga sinhronizujemo kako bismo u ga plasirali u čitavoj Južnoj Americi i na španskom govornom području Severne Amerike. U Severnoj Americi i Evropi smo ugovorili nekoliko naših serija, tako da polako krećemo tu internacionalizaciju serija. Potpuno sam siguran da ćemo mi biti glavni prodavac naših serija i da će one biti prepoznate od Amerike do Australije. Mi forsiramo serije i filmove koji imaju uglavnom univerzalne teme. Osim kada imate neki specijalni događaj kao što su film i serija ’Toma’.
’Državni službenik’ je univerzalna tema borbe tajnih službi protiv terorista, tako da to može da razume neko i ko ne zna gde je Srbija. Onda forsiramo te univerzalne teme sa dobrom produkcijom. I kada to vide kanali u svetu, onda je to samo stvar cene. Ali zašto neki kanal u Skandinaviji i neki kanal u Francuskoj ne bi emitovao naše trilere koji su dobrog produkcionog kvaliteta, samo je pitanje za koju cenu.“
"Besa“ je odlična.
"Da, sada emitujemo ’Besu’ za vikend, radnim danima emitujemo Pavića, ’Junaci našeg doba’, koja je izuzetno dobra serija. Posle ’Boljeg života’ mislim da je najbolja takva serija. Petkom je ’Azbuka našeg života’, Radoš Bajić po romanu Mirjane Bobić Mojsilović. Kada završimo ’Besu’ nastavljamo sa ’Ubicama moga oca 5’, a posle Pavića emitujemo nastavak ’Složne braće’. Opet se okupljaju Nele Karajlić i ekipa tako da nam je svaka serija uspešna.“
Pratite li da li ima povećanja broja pretplatnika od kada ste najavili kupovinu Premijer lige?
"Ima. Mislim da će to da se vidi u poslednjem kvartalu ove godine. Tu mislim da nam je i konkurencija pomogla. Od kad radimo poslednje tri godine, mi smo pod konstantnim napadom konkurencije i to u više talasa. Oni su nas prvo napadali medijski, koristeći njihove TV kanale. Zatim su krenuli medijsko-politički, koristeći političke partije njima bliske. A sada su medijsko-politički čak i lobistički. Dosta plaćaju razne lobiste po čitavom svetu i pokušavaju na neki način da naškode ’Telekomu’.
Između ostalog oni su nam dosta pomogli u promociji Premijer lige, jer su nas godinu dana unapred napali da smo dobili Premijer ligu. To je bila vest koja je mesec dana bila na svim medijima. Videće se da će nama poslednji kvartal ove godine možda biti rekordan u prodaji ikada. Sada se već primećuju da su korisnici svesni šta će sve biti kod nas i šta je sve već kod nas. Već sada, iako čak nismo ni počeli da emitujemo, efekat uzimanja Premijer lige je pozitivan. Premijer liga je ovde ipak najveći brend, zato što se ona ovde već 12 godina kao liga prikazuje.“
Prošla je manje više neprimećeno saradnja Telekoma sa engleskim "Vodafonom“.
"Prošlo je neprimećeno jer nije bilo napadano, pa se nije o tome diskutovalo. ’Vodafon’ je najveći telekomunikacioni operater na svetu. Zašto se on meni sviđa generalno? ’Vodafon’ je odmah krenuo sa mobilnom telefonijom. To je bila mala firma ’80-tih koja je verovala da je mobilni budućnost i postala najveća mobilni operater na svetu. Ima više od 300 miliona korisnika. Pogotovo su jaki u Evropi, Africi, najveća su rastuća 5G mreža.
Mi smo sa njima potpisali strateško partnerstvo koje nam omogućava da sve te digitalne servise i digitalnu komunikaciju koju oni imaju, brzo možemo da implementiramo u našoj mreži, pogotovo kada pustimo 5G. Drugo, pomoći će nam kako da digitalnu komunikaciju sa korisnikom pospešimo. A sa druge strane, najveći telekomunikacioni operater na svetu ima i najveću pregovaračku snagu sa isporučiocima opreme, i mi imamo pravo da koristimo njihove nabavne cene. Tako da što se tiče telekomunikacione opreme, IT opreme i telefona, mi ćemo značajnije optimizovati troškove investicije i cene troškova telefona.
Moram da kažem da ’Vodafon’ ima taj partnersski program, ali ne ulaze u njega sa svakim. Oni dosta rade i procenu. Saradnja sa ’Vodafonom’, koji je inače među pet najvećih britanskih firmi uopšte, može samo da nam godi. Mi smo prošle godine potpisali sa dve velike britanske korporacije ugovore - sa ’Vodafonom’ i sa Premijer ligom. Tako da priča naše konkurencije da smo mi nekako loši momci na terenu, pa niko neće sa nama, u stvari ne stoji. Mogu da kažem da nam ’Vodafon’ već dosta pomaže i već se vide prvi efekti u optimizaciji troška.“
Znači da će telefoni uz ugovor biti povoljniji nego do sada?
"Biće povoljniji. Mi ne zarađujemo na telefonima. Nudimo ih na 24 rate. Što ih mi budemo povoljnije nudili biće bolje za korisnika. Čak ćemo neke nove modele ponuditi. Svetski problem je isporuka. Ima nekih modela koji su toliko traženi da ne mogu da nam ih sve isporuče. Ali mislim da ćemo snagom Vodafona uspeti da realizujemo tu isporuku, da bude jedan od prioriteta. Tako da, i kada dođu neki novi modeli, da ih korisnici brzo i dobiju.“
Počeli ste da ulazite u startapove i nove tehnologije?
"Mi smo prvi u Srbiji napravili ’vejdž kapital fond’, alternativni fond za finansiranje statapova. Moram da se zahvalim, da smo zaista imali podršku i premijerke i njenog kabineta. Šta je nedostajalo Srbiji? Srbija ima dosta kreativnih ljudi. Imate nekoliko uspešnih statapata, kao što je Nordeus. Ali nije postojao sistem, neki fond. Faktički mi smo prvi fond koji bi masovnije počeo da finansira startape u početnoj fazi. A u početnoj fazi ti mladi kreativni ljudi, ne samo IT inženjeri, jer nama dolaze ljudi koji su doktorirali na medicinskim fakultetima i u zemlji i inostranstvu dolaze sa nekim fascinantnim idejama. Ali oni imaju samo fascinantnu ideju. Ako je neko stručnjak u medicinskoj struci, ne zna kako to isprogramirati. Nema osnovnu ekipu da to uradi, da napravi biznis plan, da li je to univerzalna ideja, nije univerzalna ideja...“
Da li Fond pomaže i oko toga?
"Da. Prvo prepoznamo te najbolje ideje i onda pomažemo u početnom delu. Najbolje prođete finansijski kao fond kada uhvatite startap u početnoj ideji. Mi za to ulaganje uzmemo deo vlasništva. Ali je tada i najrizičnije. Zato što dosta ideja i ne prođe na svetskom tržištu. Pošto mi imamo ipak taj limitirani fond od 25 miliona i to treba Srbiji, mi ćemo ih hvatati u početnom delu, a imaćemo saradnju i sa izraelskim i američkim fondovima. Imate fondove koji hvataju te startape u srednjoj faze. Koji, recimo, investiraju između četiri i 11 miliona evra u neki statap kad je već zaživeo, kada vidi da ima neki projekat. To je sada veće ulaganje, ali je manji rizik. On već vidi potencijal da će, ako se uloži, doći do određenog broja korisnika.“
Da li imate neki limit za ulaganje?
"Mi imamo naših 25 miliona evra u ovih ih pet godina.“
A po projektu?
"Nema. Ali u principu pošto je reč o početnoj fazi, to je obično 15 do 100 hiljada evra. Naravno kasnije može da se da i više, ako zaživi ideja. A sada, kako je to alternativni investicioni fond, očekujemo da i neke druge firme budu deo tog fonda. Mi smo otvoreni. Nadamo se da će, kada to zaživi, budžet fonda da bude značajnije veći.“
Koliko imate prijaveljnih do sada?
"Imamo više stotinu prijavljenih i probaćemo u sledećih par meseci da izaberemo neke prve statape. Inače mi to radimo potpuno transparentno. Imamo međunarodnu ekipu naših ljudi koji su bili uspešni u Americi, Izraelu... Statapove koje budemo finansirali mi bismo i promovisali, jer bismo voleli da to budu junaci novog doba. Da mladi ljudi vide da u stvari ne postoji, po meni, lepši način da se u sledećih 15 godina kao mlad obogati, nego da kreira neku ideju. A sada se širi opseg.
Kada su se pojavili ’android’ i ’Gugl’, prvo su krenule igrice, aplikacije, Facebook i WhatsApp, Viber. A sada je širok dijapazon i treba dosta struke. Od ove medicinske, gde će biti primena nano robota u ranom detektovanju raznih bolesti, do robotizacije raznih poslova, veštačke inteligencije... Treba malo više znanja različitih oblasti, a to samo znači da mnogo mladih ljudi može napraviti neki proizvod koji u svetskim razmerama može biti primenljiv.
Faktički, ta digitalna transformacija će biti četvrta industrijska revolucija. Biće to velika ekonomska promena. Neće to biti male promene u životima ljudi. Vidite i sami da WhatsApp nije imao prihod, nije imao reklama, ali zato što je imao milijardu korisnika prodat ja Fcebook za 15 ili 16 milijardi. To su odjedamput neki drugi ekonomski parametri. Verovatno bi vam neki klasičan ekonomista rekao ’E, pa to ne vredi ništa’. Ali vredi zato što ima milijardu aktivnih korisnika.“
Kroz to se vide potrošačke navike korisnika, i ona to prodaš.
"Internet je fanscinantan. Na nekim predavanjima koja sam držao na fakultetima, predstavljamo internet kao veliku ulicu kojom hoda šest milijardi ljudi. Da u Beogradu hoćete da vam prođe milion ljudi pored prodavnice, morali bi da uzmete možda u Tržnom centru ’Ušće’ da zakupite lokal i imate kao milion nekih ljudi koji prođu mesečno. Pa neko može i da vam uđe. A ovde imate šansu da milijarde ljudi vidi vaš proizvod koji ste stavili na Internet. Da li će da ga uzmu, koriste, zavisi isključivo od vaše kreativnosti ili nekreativnosti. Ali da imate šansu da ponudite proizvod na nekoliko milijardi adresa, internet vam je to omogućio. I zato je ekonomska snaga bilo kakvog servisa i proizvoda zasnovanom na Internetu ogromna, jer imate jednaku šansu da ga prodate svima koji su na internetu.
To je nešto što je neuporedivo sa bilo čim u ranijoj ekonomskoj istoriji. I zato nam je cilj da mi kroz taj ’vejdž kapital fond’ otvorimo u toj ulici prodavnicu za ceo svet. A imamo i taj mini projekat, kako bih ga nazvao, na toj ulici, a to je dijaspora. U Austriji smo uspešni i već imamo preko 100.000 korisnika. Da u Nemačkoj, Švajcarskoj, Americi, Kanadi, tamo gde je naša dijaspora, bazirano na mrežama drugih operatera budemo virtuelni operater i da televizijski kontent u koji sada ulažemo tamo prodajemo. Sada tu koristimo Internet da bismo određen segment naše populacije dotakli, što nam povećava profitabilnost. Jer mi sada i onako ulažemo u domaći sadržaj. Ovim samo širimo broj ljudi kojima ga prodajemo.“
Član ste "Forbsovog“ poslovnog saveta. I kada ste postali član rekli ste da vam je namera da privučete i određeni broj biznis lidera iz inostranstva da ulažu ovde. Da li ste uradili nešto po tom pitanju?
"Radim. Na ’Forbsovu’ listu se, inače, ulazi po pozivu. Meni je bilo zanimljivo, a i čast, jer sam vrlo brzo pošto sam postao generalni direktor ’Telekoma’ dobio poziv da budem član ’Forbsove’ liste. Ali to je jedna vrsta usko profilisanog Linkdina, jedne ’Forbsove’ socijalne mreže gde stvarno možete da iskomunicirate sa dosta važnih ljudi pre svega. Tu su ipak članovi ljudi iz Amerike. Ako biste videli sada moj Linkdin videli biste da osim toga što sada komuniciram sa njima i pokušavam da ih privučem u Srbiju, ja koristim to pravo da objavim i tekstove gde uglavnom probam polako da uvučem Srbiju kao mesto za dobar statap. ’Forbs’ je već objavio nekih pet autorskih tekstova kojima pokušavam da ih zainteresujem za Srbiju.“
Kakve su reakcije?
"Dobre su. Kada spustite to iza neke politike na ekonomski jezik, mislim da će biti uspešno. Pogotovo ljudi u Americi ne znaju toliko o Evropi. Ja sam se malo fokusirao na taj srednji, manji nivo preduzeća u američkim merilima, što u našim merilima nije tako. Mislim da ću uspeti da u tom segmentu uspeti da nađem neke investitore koji će u Srbiju ulagati.“
Koji je segment u pitanju? Iz kog bi sektora te investicije trebale da dođu? Da li je to IT?
"Od IT, do medicine i drugih sektora. Namenjeno svima onima koji bi, čini mi se, želeli da se prošire na Evropu pa da im mi budemo kao neka tačka za širenje. Kod nas imate dosta pametnu radnu snagu.“
A relativno malo plaćenu.
"Pa relativno malo plaćenu u odnosu na njihove uslove. To treba malo objasniti. Naši fakulteti su kreativni. Naši ljudi su pametni. Mislim da treba što više takvih firmi koje trebaju malo obrazovaniju radnu snagu.“
Komentari
