MUKE SA KRALJEVIM ČARAPAMA: Film koji je podelio javnost, pre nego što se pojavio na velikom platnu

Malo je filmova u našoj kinematografiji, koji su izazvali toliko podeljenih mišljenja, i to čak i pre nego što su se pojavili na velikom platnu, kao što je to film u produkciji Lazara Ristovskog, "Kralj Petar Prvi". Film, koji je režirao Lazarev sin, Petar Ristovski, zasnovan je na romanu Milovana Vitezovića "Čarape kralja Petra", i predstavlja jedinstvenu sintezu istorijske drame, (anti)ratne priče, tragične epopeje o stradanju našeg naroda, priče o sazrevanju, kao i pripovesti o borbi za neumiruće vrednosti kao što su sloboda, prijateljstvo, čast i rodoljublje.

"Ovo je najveći srpski film, posmatrano produkciono, a što se tiče umetničkog potencijala, prosudiće publika o njegovoj vrednosti", ističe Ristovski.

"Ja svog sina, Petra, poznajem dobro, i svestan sam njegovih dosadašnjih dostignuća, njegovog poznavanja zanata i umeća. On nosi pobednički gen i ponosan sam na ono što je on ostvario ovim filmom", kaže Ristovski.

Film je smešten u epohu Prvog svetskog rata, u vreme Cerske i Kolubarske bitke, i povlačenja srpske vojske preko ledenih planina. Radnja filma se fokusira na lik kralja Petra, kojeg tumači Lazar Ristovski, i opisuje kako kralj upoznaje Makrenu, majku jednog običnog vojnika koja ga zaklinje da ponese njenom sinu par vunenih čarapa. Petar pristaje, ali pronalazi mladog vojnika prekasno, smrznutog u dubokim planinskim smetovima. Tu počinje drama epohalnih razmera, i jedinstven primer hrabrosti i izuzetnih patnji jednog naroda, kakav se retko može naći u čitavoj svetskoj istoriji. Ristovski je uveren da je ovaj film krenuo pravim putem i da nije ponovio greške koje su napravili "Nemanjići", a koje su skupo koštale seriju i donele negativne kritike javnosti.

"Mi nemamo sumnje u kvalitet jer smo se potrudili da ispoštujemo sve istorijske činjenice, nismo ništa izmišljali. Na tom planu je sve istorijski tačno, iako ima prostora za umetničku nadgradnju, nismo improvizovali, niti se umetnička sloboda kosi sa istorijom", uverava Ristovski.

A Petar Ristovski, objašnjava da je u pravljenju filma učestvovalo oko 400 ljudi, uključujući statiste i tehničko osoblje, i da je najveći izazov bio na koji način kroz film prikazati istinu o istorijskom divu, kralju Petru, ali i pravo lice rata, odnosno na pravi način pokazati kako je rat mašina za mlevenje ljudskih tela, a ne prilika za slavu, koju veličaju nezreli dečaci.

"Najpre, velike figure iz istorije treba posmatrati kao "male" ljude, ljude iz svakodnevice. Samo tako ćemo ih moći uzdići na pravi način do mitoloških dimenzija, koje im s pravom pripadaju. Kad je reč o Petru Prvom, nijedna druga ličnost nije učinila tako veliki podvig s vojskom i narodom, i to je priča biblijskih razmera, koju sam želeo da ispričam kroz vizuru malih ljudi", tvrdi on, dodavši da je poruka filma antiratna, pre svega.

"O našim vojskovođama znamo samo iz istorijskih knjiga, čitanki, ali svi ratovi imaju zajedničku crtu. Rat u Iraku se ne razlikuje od Prvog svetskog, osim po ideologiji i tehnološkom napretku. Ali po ljudskim patnjama, svi ostaju isti, nijedan rat nije uzvišen. Hteli smo da pokažemo da nema lepote u prolivanju ljudske krvi, u nepravdi, surovosti... Ovaj film je, kao i svaki film o ratu, u suštini antiratni", naglašava Petar Ristovski. On dodaje da je celokupna priča dosledno konstruisana po motivima Vitezovićeve knjige, osim pojedinih likova koji su dodati, poput lika devetogodišnjeg kaplara Momčila Gavrića, dečaka koji je sazreo u jednom danu kada su mu neprijatelji pobili porodicu, i koga tumači dečak Ivan Vujić. U filmu igraju neki od najomiljenijih glumaca mlađe publike, kao što su Milan Kolak, Aleksandar Vučković, Radovan Vujović. Jedinu žensku ulogu, lik Makrene, tumači Danica Ristovski, žena Lazara Ristovskog, koja, dirnuta do suza, tvrdi da je takva uloga zaista veća od života.

Ristovski je vodio sedmogodišnji boj kako bi sakupio dovoljno novca za film o najvoljenijem srpskom vladaru. Tri puta je slao svoj nacrt za projekat na konkurs, kako bi popunio budžet za snimanje, i dvaput je bio odbijen, dok je tek trećeg puta dobio od 300 000 evra. To je bilo nedovoljno da bi film ugledao svetlo bioskopskih sala.

"Ovo je najteži projekat u mojoj karijeri. Ritam snimanja je bio ubitačan, a za mene je bilo poražavajuće da ovako važna istorijska i nacionalna tema, kao i lik kralja Petra, uopšte ne zanimaju one koji imaju novca da menjaju stvari, a koji nisu hteli da ulože ni dinara za film. Na kraju sam zadovoljan zbog toga, jer izgleda da takvi ljudi nisu ni zaslužili da imaju udela u obradi naše istorije", ističe Lazar Ristovski.

Iako je Ristovski dobio finansijsku podršku RTS-a za svoj projekat, a RTS zauzvrat pravo na seriju o kralju Petru od deset epizoda, producent je morao da pribegne i  marketinškim trikovima kako bi sakupio novac da dovrši snimanje pa je organizovao prodaju karata za film mesecima ranije nego što se ovaj pojavio u bioskopima i dogovorio se sa lokalnom samoupravom u Čačku da škole kupe karte za projekciju.

"Snašli smo se i zahvaljujući pomoći medijskih organizacija, naročito velikoj podršci srpske vojske, posebno komadanta Kopnene vojske Milosava Simovića, kao i samog predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. Zajednički budžet za film i seriju je bio oko 2. 300. 000 evra, a to je zaista nedovoljno", ističe Lazar Ristovski, dodavši da je planirano da premijera filma, 11. novembra u Sava Centru i Kombank dvorani radi obeležavanja stogodišnjice Dana primirja u Prvom svetskom rastu i potpisivanja mirovnog ugovora.

Serija od deset epizoda, koja će pratiti film, biće prikazana početkom januara na RTS-u.

Uloga kralja Petra je, inače, poslednja u karijeri Lazara Ristovskog, budući da je glumac najavio svoje povlačenje sa scene, i za nju tvrdi da mu je to bila najteža i najdraža rola u životu.