Da li smo postali društvo koje samo kažnjava?

„Šteta što ne postoji eutanazija jer bi to bila jedina prava kazna za mene“, izgovorio je u završnoj reči pred Višim sudom u Nišu ikonopisac Vladan Grahovac (28) iz Raške, optužen da je 31. avgusta 2019. iz koristoljublja ubio svoju nekadašnju komšinicu Jelicu Tatarovski (83). Ubistvo bespomoćne starice jedno je od najsvirepijih zločina u Srbiji, ali su i završne reči, u kojima osuđeni za sebe traži eutanaziju – reči koje se do sada nisu čule ni u jednoj srpskoj sudnici. Zamenik tužioca za Grahovca je tražio 40 godina zatvora, najstrožu zakonsku kaznu koja je važila u trenutku izvršenja zločina, a onda je usledila presuda. Sudija Mirko Drašković, predsednik veća Višeg suda u Nišu, optuženom je izrekao kaznu – 30 godina zatvora.

Za porodicu ubijene, premala kazna za bol koju je Jelica trpela od momenta kada je Grahovac upao u njen stan u niškom Bulevaru dr Zorana Đinđića, u zgradi u kojoj je i on ranije, kao student Stomatološkog fakulteta, živeo. U narednih petnaest minuta, prema izjavi veštaka, Grahovac je nesrećnoj starici koju je odgurnuo čim mu je otvorila vrata stana naneo 26 uboda nožem i osam udaraca čekićem, pri čemu je ona trpela „veliki intenzitet straha i bolova“. Grahovac je zatim po izlasku iz stana, zbog povreda nožem koje je zadobio dok je ubijao Jelicu, otišao u niški Klinički centar gde su mu lekari previli ruku, a zatim iz Niša, sa 760 evra koje je ukrao iz staričinog stana, autobusom otišao za Beograd gde je i uhapšen nekoliko dana kasnije.

„Ni najteža kazna nije dovoljna za bol koji je on naneo mojoj baki, a za koji i u kojoj meri nismo ni znali do svedočenja veštaka. Posle toga, nijedna kazna nije mogla da bude zadovoljavajuća za nas. Nama, kao porodici, život od ubistva je potpuno poremećen“, izjavila je posle izricanja presude Jeličina unuka po bratanici Maja Marković.

A kako je ubijena Jelica na ročištu u februaru je objasnio veštak sudske medicine profesor doktor Radovan Karadžić:

„Nanošenje smrtonosnih povreda Jelici Tatarovski trajalo je najmanje deset do petnaest minuta, a po svemu sudeći i duže, pri čemu je nesrećna žena trpela veliki intenzitet straha i bolova. Napadač je koristio različito oružje za povređivanje – nož, kuhinjski čekić, pesnicu, šake. Napad na staricu odvijao se u različitim prostorijama u stanu, uz različite položaje tela napadača i žrtve, što ukazuje na duži vremenski interval“, objasnio je veštak Karadžić, dok je veštak psihijatar ocenio da je ponašanje Grahovca „u značajnoj meri bilo racionalno“, a kontrola postupaka pod „dominantnom voljom“.

Nije negirao krivicu

Grahovac tokom suđenja nijednom nije negirao krivicu, ali je tvrdio da se zločina ne seća, dok je opravdanje za sebe našao u „teškom životu koji ga je odmalena pratio“.

„Kriv sam, ne mogu da osporim forenzičke dokaze jer sam i sam studirao medicinu i znam šta znače. Jako mi je žao jer sve ovo što je učinjeno nije u opisu moje ličnosti. Dugo sam bio hipik u mladosti i pacifista i ljudski život mi je nešto najsvetije. Sve ovo nisam ja učinio, krivac je moj otac koji me je maltretirao od detinjstva, zbog čega sam imao psihičke probleme“, pokušavao je Grahovac da opravda svoj zločin na početku suđenja. Obrazlažući traume, on je ispričao da ga je sa pet godina silovao očev prijatelj i prinudio ga na oralni seks, o čemu zbog pretnji godinama nije smeo nikome da kaže ni reč, a kada je smogao snage da se poveri roditeljima, oni su mu rekli da je sve umislio. Grahovac je rekao i da smatra da se u njegovom slučaju radi o onome što se u psihijatriji naziva „emocionalni dug prošlosti“.

„Otac me je najstrašnije prebijao i za najmanju sitnicu. Uhvatio bi me za mošnice i vrat i bacio o zid, batine su bile toliko strašne da bi od udaraca kožni kaiš pucao, lomila se metalna kopča o moju glavu. Otac i majka su se svađali i tukli svaki dan, viđao sam krv, delove kože, pokušavao sam da zaštitim majku, koja je za mene najsvetije biće na zemlji, i dobijao dodatne batine. Do desete godine me je više bilo strah od očevih batina nego od smrti pa sam prvi put pokušao da se ubijem skokom sa trećeg sprata zgrade. Posle toga su mi lekari našli potencijalnu šizofreniju, ali je moj otac odbio da me vodi na terapije“, pričao je na sudu Grahovac, navodeći da je pokušao da se ubije još pet puta.

„Od tada sam mrzeo samo jednu osobu i hteo da je uklonim sa ovog sveta, a to sam bio ja. Rano sam ušao u homoseksualne odnose, tako sam hteo da se kaznim. Otac je nastavio da me maltretira i kasnije, kada je saznao da sam homoseksualac“, pričao je Grahovac navodeći da je zato bio prinuđen da ode za Beograd, gde je počeo da zarađuje, ali se odao alkoholu i drogama, a na kraju i prostituciji. Za novac koji je nađen kod njega tvrdio je da je poticao odatle, a ne iz stana ubijene Jelice.

„Moj odnos sa Jelicom, koju sam znao iz zgrade dok sam studirao u Nišu, bio je dobar. Nekad bih joj bacio đubre, pomogao oko kućnih poslova, nisam imao povoda da joj učinim nešto loše. Ne znam kako sam se uopšte našao u Nišu. Kada sam saznao da sam HIV pozitivan, pošao sam u Beograd na pregled, ali ne znam zašto sam ušao u autobus za Niš. Odlučio sam da se vidim sa bivšim partnerom i jednom drugaricom, ali su odbili, što me je razočaralo. Uzeo sam enormnu količinu alkohola i marihuane, u kombinaciji sa drogom ’dži’ koja izaziva agresiju. Hteo sam da se ubijem skokom sa solitera i tu nastaje prekid filma. Sledeće čega se sećam jeste da sedim u autobusu za Beograd sa zamotanom rukom. Ni na kraj pameti mi nije palo šta se desilo. I ranije mi se dešavalo da imam crne rupe u sećanju kada pomešam alkohol i narkotike. Možda sam ranije još nekoga ubio u takvom stanju, a da se ne sećam“, pričao je Grahovac na početku suđenja.

Vidite još

Poznat identitet Amerikanca ubijenog u Beogradu

Pretučen do smrti

Poznat identitet Amerikanca ubijenog u Beogradu

Prva pobeda nad kavačkim klanom

Nema nedodirljivih

Prva pobeda nad kavačkim klanom

Pijani vozili i pucali kroz prozor

U Prnjavoru

Pijani vozili i pucali kroz prozor

Na tragu ubicama Vlade Popa

Vračarska grupa

Na tragu ubicama Vlade Popa

U završnim rečima on je objasnio i zašto je posle svedočenja veštaka Radovana Karadžića pokušao samoubistvo u zgradi Višeg suda, i to skokom sa stepeništa.  

„Iznošenje izveštaja o autopsiji profesora Karadžića je toliko loše uticalo na mene. Udarila mi je krv u glavu, počeo sam da čujem glasove koji su mi govorili ’idiote’, ’baboubico’, ’svinjo’. Toliko me grizla savest da je to bio jedini način da se rešim tih glasova“, rekao je Grahovac. On se pred sudom branio i tvrdnjom da nikada nije želeo nikome da učini ništa nažao i da je on najveća žrtva svoje životne situacije.

„Kriv sam, grize me savest, krv je na mojim rukama, neću moći sebi nikada da oprostim zbog toga. Sanjam Jelicu Tatarovski koja mi u snu oprašta monstruozno delo koje sam počinio“, pričao je Grahovac da bi zatim za sebe zatražio kaznu strožu od zatvora: „Šteta što ne postoji eutanazija jer bi to bila jedina prava kazna za mene. Robija od 40 godina za mene predstavlja smrtnu presudu jer bolujem od HIV-a pa mi životni vek neće biti duži od 50 godina“, rekao je Grahovac. On, međutim, tokom suđenja nije imao odgovor na pitanje tužioca Andrije Ivića da li je znao da kod sebe ima nož i čekić i zašto ih je poneo. Na pitanje sudije Draškovića zašto se, ako je bio toliko pijan i drogiran da se ne seća šta je radio, na snimcima kamera vidi kako normalno ulazi i izlazi iz zgrade više puta, Grahovac je objasnio da je stekao toleranciju na velike količine alkohola, ali da je prvi put tada koristio drogu „dži“.

Advokat Jelena Arsić prvi put od početka suđenja za „Ekspres“ govori o životnom putu osuđenog Grahovca i postavlja glavno pitanje koje na najbolji način ukazuje na sled koji je doveo do strašnog zločina: „Da li smo postali društvo koje samo ume da kažnjava?“

„Grahovac je ambulantno i hospitalno lečen duži niz godina. Psihijatrijski se lečio u Studentskoj poliklinici u Nišu 2013. godine. Dve godine kasnije je pod dejstvom terapije i alkohola pokušao samoubistvo skokom sa trećeg sprata zgrade, kada je zadobio teške povrede. Nastavio je psihijatrijsko lečenje na VMA, a zatim i ambulantno u VMC u Nišu sve do 2017. godine. I 2016. i 2017. je ponovo pokušao suicid intoksikacijom velbutrinom (konzumiranjem dve kutije lekova uz alkohol). Prvi put je pao u komu i lečen je u Kraljevu i na VMA bolnički. Drugi put je lečen na VMA. Sledeće 2018. godine pokušao je samoubistvo nanošenjem povreda žiletom. Nesporno je da boluje od depresije, često sa elementima psihoze, i to više od šest godina, kao i da je sve vreme pod terapijom“, kaže advokat Arsić.

Bio uračunljiv

Ona navodi i da je „površno sagledavanje životnih, porodičnih, socijalnih i medicinskih i svih drugih aspekata Grahovca tokom suđenja dovelo samo do neutemeljene pretpostavke da je okrivljeni bio uračunljiv“.

„Niz činjenica, pretrpljeno silovanje, pokušaj samoubistva sa deset godina i najmanje šest zasvedočenih pokušaja suicida, abnormalnost, politoksikomanija, konzumiranje droga i alkohola do kobnog 31. avgusta 2019. godine nije uopšte obrazloženo i nije utvrđeno dejstvo i sadejstvo ovih činjenica na njegovo psihičko stanje“, kaže advokat Arsić.

Grahovac je, kako navodi, mlad čovek od 26 godina koji je od svoje najranije mladosti bio priman u različite medicinske ustanove radi lečenja od psihičkih smetnji zbog samodestruktivnih postupaka, želje za samoubistvom i neodoljive želje za alkoholom i raznim vrstama narkotika.

Lečen više puta

„Da je Vladan bio zdrava osoba, ne bi bio lečen toliko puta. Da je bio svesna osoba koja dela svrsishodno, ne bi napao bespomoćnu staricu i bespotrebno joj naneo više od pedeset povreda. Da je bio proračunat i želeo novac, mogao je da zapreti pokojnoj Jelici, koja je bila osoba u trećem životnom dobu, ili da na drugi način dođe do njenog novca. Niko ni ne pomišlja da opravda sve što se desilo kritičnog dana niti to bilo kom razumnom može pasti na pamet. Ovo nije smelo da se dogodi. Oštećena Jelica je nedužna baka koja je postala žrtva, a postupak okrivljenog došao je od strane 26-godišnjeg mladića koji ceo svoj život vapi za stručnom pomoći. Ogroman broj medicinskih izveštaja potvrđuje da su lečenja bez trajnog uspeha preduzimana, jedno po jedno, gotovo takmičeći se u svojoj bezuspešnosti. Vladan se od detinjstva, kad je imao samo deset godina, pa sve do 19. jula 2019. godine aktivno obraćao za pomoć. Mi kao društvo nismo uspeli da pomognemo ovom mladom čoveku da se izleči i pored preduzimanja tretmana na najznačajnijim medicinskim ustanovama u zemlji od strane nejeminentnijih stručnjaka. Možda je takva mogućnost bila isključena, ali se onda to tačno mora znati – da je bilo nemoguće izlečiti Vladana Grahovca. To bi značilo da je on morao da bude smešten u psihijatrijsku bolnicu mnogo ranije, pre nego što je došlo do nastanka pitanja o kojima ovde raspravljamo. Dakle, društvo definitivno nije uspelo da pomogne okrivljenom Grahovcu, što samim tim stavlja odgovornost na sve nas, a ne samo na Vladana. Mi smo zakazali jer pojedincu nismo pružili adekvatnu pomoć da bismo ga vratili na pravi put i spasli kako sada pokojnu Jelicu Tatarovski tako i ovde okrivljenog Vladana Grahovca. Sud, kao deo društva koji donosi konačnu odluku, treba sve da sagleda i da se potrudi da nemoć društva ne pretvori u kaznu prema okrivljenom, odnosno da se nemoć pružanja pomoći ne pretvori u moć kažnjavanja najtežom sankcijom. Zato i postavljam hipotetičko pitanje: ’Da li smo mi postali društvo koje ume samo da kažnjava?’“

Osuda i robija

Kriminolog Dobrivoje Radovanović za „Ekspres“ kaže da mi jesmo društvo u kome nema prevencije kriminala. Ni rehabilitacije kriminalaca.

„Socijalna zaštita je na poslednjem mestu u našem društvu i mi ne obraćamo pažnju na probleme mladih sve dok se ne desi nešto strašno, kao što je ovaj slučaj u Nišu. A opet smo kao društvo spremni da osudimo i da nekog pošaljemo na robiju svesni da zatvori ne rehabilituju zatvorenike i da će oni po izlasku počiniti novo krivično delo. Mi imamo dobre stručnjake i što se tiče prevencije i što se tiče rehabilitacije, ali smo kao društvo potpuno zapušteni kada je u pitanju socijalna akcija. Mi samo čekamo da se desi zločin“, kaže Radovanović.

Sudija: Kazna je velika i ozbiljna

Sudija Mirko Drašković, predsednik veća Višeg suda u Nišu koje je Grahovcu izreklo kaznu od 30 godina zatvora, rekao je u obrazloženju presude da je izvedenim dokazima utvrđeno da je zločin počinjen iz koristoljublja, a da je ubica bio potpuno uračunljiv.

„Gospodine Grahovac, detaljno smo većali i našli da ste krivi za teško ubistvo na način kako je opisano u optužnici. Što se tiče činjeničnog stanja, uglavnom nije bilo spornih pitanja. Najveće pitanje bilo je koristoljublje – da li novac pronađen kod vas potiče od Jelice Tatarovski ili, kako vi tvrdite, od prodaje slika i prostitucije. Mi smo zauzeli stav da novac potiče iz stana ubijene žene. Na to ukazuju tragovi, ne samo papilarne linije i krv na nameštaju u sobi, nego i novčanik nađen pored leša. Na osnovu tih dokaza mi smo utvrdili da je to novac Jelice Tatarovski. Činjenica da je u stanu bilo još 12.000 evra ne znači da zločin niste počinili iz koristoljublja. To što niste našli taj novac drugo je pitanje“, obrazložio je sudija Drašković, koji inače važi za jednog od najboljih delilaca pravde u Višem sudu u Nišu.

On je rekao da je sudsko veće prihvatilo nalaz veštaka da je Grahovac u momentu izvršenja krivičnog dela bio uračunljiv i svestan svih radnji koje je preduzimao.

„Sve radnje koje ste preduzimali bile su svrsishodne i logične. Posle izvršenog krivičnog dela vi ste otišli u Klinički centar u Nišu da vam se ukaže pomoć, na snimcima sa kamera se vidi kako se šetate i obraćate normalno. Nema veze sa neuračunljivošću. Nakon toga se vraćate u stan, presvlačite, autobusom idete za Beograd, nema nikakve neuravnoteženosti“, naveo je sudija Drašković.

On je rekao da je veće samo delimično prihvatilo predlog tužilaštva, koje je tražilo maksimalnih 40 godina, i izreklo mu kaznu od 30 godina zatvora.

„Kazna je velika i ozbiljna. Cenili smo da postoje i olakšavajuće okolnosti. To je vaše iskreno kajanje. I ja verujem da se kajete. Postulat ovog veća nije da je ovo sud sile i moći, već da postoji moć pravde. Jelica Tatarovski nije zaslužila ničim da zadobije toliki broj povreda, a ova kazna je odgovor društva na vaše ponašanje za koje nema opravdanja ni u marihuani ni u vašem teškom životu“, naveo je sudija Drašković.

Ubistvo iz koristoljublja

Zamenik Višeg javnog tužioca u Nišu Andrija Ivić u završnoj reči je istakao da je na nesumnjiv način dokazano da je Grahovac na monstruozan način usmrtio staricu iz koristoljublja, da je sve učinio smišljeno te da to potvrđuju nalazi krvi, otisci prstiju i DNK u celom stanu i na telu starice, kao i tragovi premetačine.

„Predlažem kaznu od 40 godina, koja je po zakonu bila najveća u vreme izvršenja dela, jer ne postoje nikakve olakšavajuće okolnosti“, rekao je tužilac Ivić.

Pokušao samoubistvo

Vladan Grahovac je u februaru, po izlasku iz sudnice u kojoj je prethodno svedočio veštak Radovan Karadžić, pokušao da se ubije skokom preko gelendera na stepeništu trećeg sprata Višeg suda u Nišu, ali su ga dvojica stražara uhvatila za noge i zadržala. Nakon ovog incidenta, Grahovac je upućen u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu gde je lekarima priznao da nije imao nameru da se ubije, već samo da privuče pažnju.

Nestala tri novčanika

„Jelica je bila dobra žena koja je svakome pomagala koliko je mogla i nije zaslužila takav kraj. Bolovala je od Parkinsonove bolesti, teško se kretala, nije mogla da kuva pa sam joj donosila hranu, zbog tremora ruku otežano je jela“, svedočila je na sudu unuka Maja Marković, ćerka Jeličine bratanice Dobrile Milutinović, koja se o njoj starala. Ona je potvrdila da su iz stana nestala tri novčanika i jedna torba u kojima je Jelica držala novac.

„Znala sam da je Jelica imala još 10.000 evra u jednom neseseru, koji je nađen u kući sa parama, kao i još 2.000 evra koje je čuvala u špajzu za sahranu.“